Позориште

Едо 251 го осуј—

бор пи одредио је нарочити одбор, који ће моћи

„крема приликама предложени програм у нечем

и преиначати.

· (Дружина српсног народног позоришта) на лази се сад у Панчеву. У В. Кикинди бавила ве од 8. августа до 15. октобра о.г. За то време давала је 37 представа и једну вечерњу забаву. Било је и неколико представа за народ с о-

"баљеним ценама. О тачном приходу и расходу ја-

вићемо кад стигну рачуни од месног позоритиног одбора у В. Кикинди. За сад само толико, да је цео приход, износио око 83700 Ф. и да ће бити и сувишка нешто мало више од 100 2.

"Овом приликом управа српског народног позоришта сматра за своју врло пријатну дужноет, да јавно благодари г. Роберту Толингеру, управљачу певачке дружине „Гусле“. на његовом родољубљивом труду, који је уложио око

обучавања позоришне дружине у певању, и на, показао према овом нашем |

ревности, коју је народном заводу тиме, што је у представама и лично суделовао, и што је више пута отказивао и своје приватне часове, који му се плаћају, само да представе са певањем што боље испадну. Нека му је слава и хвала!

Тако исто нека је и слава и хвала како невачком друштву „Гуслама“, тако и појединим члановима његовим, који су у више представа вуделовали.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.

# (Мара Ђорђевићна.) Има томе нешто више од осам година, од како је М. Ђорђевићка, на 2: 2

велику тугу пријатеља позоришне уметности, напустила позорницу, посветивши свој живот

својој породици. У том свом животу имала је много тешких тренутака. Оставши већ више од годину дана без свога друга, одлучила се, по савету искрених пријатеља, и њених и позоришних, да се опет посвети позоришној уметно: стида у раду тако одличном, у ком је стекла била толике славе, потражи ојађеној души својој занимања и растуженом срцу своме утехе. По- «с знавши живот и са горке, тешке стране његове, |

М. Ђорђевићка умеће природно и разумљиво за- |

дахњивати своју приказивачку игру тим новим животом, а тиме још више себи осигурати успех | у позоришном свету, који све више и више по-| казује, да с разумевањем и праведно уме ценити | и поштовати глумачку уметност.

М. Борђевићка ступила је два пута на позорницу, 18. и 22. октобра о. т., у „Доброерет ници“ и у „Дон Цезару од Базана“.

0 игри њеној пите „Нови београдски дневник“ у свом 137. броју овако:

„После шестогодишњег ћутања јавила се

„ Мара Ђорђевића у „Добросретници“ и „Дон

–

ПН “-

Цезару.“ У првом делу, као невина девојчица, а у другом као карактерна жена. Па какав је успех показалаг Пре свега изјављујемо, да је она, као призната вештакиња, пређе већином играла наивну струку, и у њојзи је доста лаворових венаца однела. У наивној струци она је прави уметник! То је још онда критика конетатовала, а пауза од шест година показала је још више. Показала ј је, да послење неимађасмо више преставника у тој струци; ма да су се на бини често и даровите почетнице, али само почешнице, такмачиле. Данас пак, ако не узмемо на ум мало усиљену промену органа, која је без сумње од узбуђења дошла, она је у »„Добросретници“ показала исту вештину и окретност, којом је и пре шест година располагала.

У „Маритшани“ пак видесмо је први пут, као уметницу, која се решила, да из најивне струке пређе у карактерну. Овде се морамо задржати мало, не за то што нам је мисао о њезиној игри у овој струци још непречишћена, већ зато, што смо, може бити, ми први који се усуђујемо да наш критички поглед о њеној игри у овој струци обележимо. Пре свега каква је улога Маритане у овоме комаду 2 Јели то главна | или спореднаг Ми велимо и једно и друго! Главна |је по томе, што се у неким чиновима дело око ње врзе, а споредна по томе, што је та рола по величини врло мала и што сама по себи није од бог зна какве важности. Но ипак има у њојзи једна добра страна, а та је, да вешт глумац од ове епизоде. ако јој само ехвати главно тежиште, може да начини уметничку студију. Ови моменти леже у ТУ. и У. чину нарочито кад се Маритана, некадашња играчица са мадридских улица, а сада грофица од Базана, правда пред својим мужем, као и сцена између ње и краља шпањолског. Је ли г-ђа Мара успела да овај тешки моменат савлада2 Ми велимо: јесте ! ! Она га је савладала онако, као што то доликује уметнику, од кога је публила то и очекивала. Наро-

самоубијством хоће да спасе своју част од насиља једнога краља. Но што је још значајније, она је свуда у таквим моментима избегавала да виче ч срце парајућим крицима да заг. пршује. уши | слушалаца. Очајничко бранење, душевна борба |ва потревима, њено правдање пред мужем све је то пратио обал, мелодичан тиг глас. Болови душе и ерца беху изражени тако очајнички, па Гопет тако тихо, да смо одмах изрекли: гле, та | глумица не мора дизати урнебеску вику, па да |изрази какав јачи душевни потрес! То је она врлина код ове госпође, која нам се учинила најзначајнија; и ми у интересу њезином и нашег елуха, који је, на жалост, често раздиран, обра |ћамо уметници поглавито пажњу на ову окол

чито у сцени очајничке одбране једне жене, која.