Позориште
–ељозр 250 срасбљој—
свега да потуно влада оним језиком, ма коме ствара своје дужовне производе.
Што се тиче похода његова у наше крајеве рекао ми је, да је то његова давнашња жеља да се нађе једном у средини свога народа, и да ће свакако, чим узмогне, похитати у свој ерпски крај.
=
Никад нећу заборавити часове, што сам проживео у друштву са тим великим Орбином. Дуг размак времена потенциран са удаљеношћу крајева није кадар био да утре са њега србињског осећаја му. Вазда се он сећа са љубављу свога народа, из кога је поникао и поноси се својим именом и у великом, туђинском свету. Њега ваља да уврстимо у ред оних светлих изнимака, који, оставивши своје крајеве, не оставише и свога имена, не одрекоше се свога народа, но и у страном свету осташе Срби и нао Срби дођоше до велике славе. Такав је дакле светао изнимак Јоца Савић, Србин-уметник, режи-
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ
(Прослава двадесетпетгодишњице српског наг родног позоришта.) Изаслани одбор зготовио је предлог на који начин да се прослави та позоришна прослава. По том предлогу прослава би та била свршетком Фебруара 1887. године, када, би и позоришна дружина, могла у Новом Саду бити, и трајала би пеш дана совим распоредом:
дат: ~
1. Пролог.
2. Свечан говор са историјом српског народног позоришта.
8. „Пријатељи“, тлаљива игра у1 чину, од Л. Лазаревића, као прва представа српског народног позоришта у Новом Саду 28. јула. 1861.
да „Пролог“ ће се умолити Змај-Јован Јовановић, а за свечан говор А. Хаџић.
41. даљ · 1. „Избирачица“, тлаљива игра у 3 чина, в певањем, од Косте Трифковића,
2. „Шреки лек“, шаљива игра у 1 чину, од Мите Калића
Тим начином моћи ће се видети најбоље | разлика између ових тнаљивих игара и шаљиве игре лазаревићеве, којом је позортина дружина, почела своје представе. <-
111. дат:
1. „Владислав“, драма у 5 чинова, од Ј. С. Поповића, као друга предетава ерпеког народног позоришта у Новом Саду 80, јула 1361. |
|
|
| |
с Ре
о4+е–>е—___----
лист
оф
сени
сер на краљевско-баварском дворском позоришту, а зацело не мање светао изнимак такав је и Лаја Јовановић, без сумње највећи сликар српски, што је становао досад у Минхену, а сада живи у Паризу. Поновимо се таким сународницима! Нека нам није жао што се тргоше од нашег кола, јер ко зна да-л би у нашем колу могли бити оно, што су у великом туђинском сада. Нека их тамо! Врше они и онде своју ерпску 'задаћу, утиру пута свој осталој браћи српској и уверавају велики свет, да тамо доле на југу живи народ један, дичан и способан, алт не још слободан и свој, коме зле прилике не дају, да се развије. онако како би он то хтео и могао Под утиском тих злих прилика налазе се многи врени синови његови, растрзан народ им овако није кадар да „назначи исприште да се боре,“ да им даде „ма“ теријал ко славном делу.“ Ох, велику си истину рекао владико-песниче: „Из грмена великога лаву иза" трудно није, ЈУ великим народима генију се гнездо вије.“ · Мил. Ш. Максимовић.
ИЋИ.
к = ТК. бан:
1. „Максим Црнојевић“, тратедија у 5 чи-_ нова, од дра Л. Костића, за српску позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовића.
Упоређењем тих позоришних дела даће се прилика, да се види напредак наше драме од оно доба до данае.
| У. дан:
Поједини призори из драма од наших бољих нисаца, у три раздела.
А. Први раздео: „ Сеоба Србаља“, од Ђ. Јакшића; „Немања“. од дра Јована Суботића; „Цар Лазар“, од Матије Бана.
Б. Други раздео: · „Ијемон“, од дра Милана Јовановића; „Ђурађ Бранковић“, од Ј. Ђорђевића; „ Стеван, последњи краљ босански“, од Мите Поповића.
1 2, 8.
На
В. Трећи раздео: + Сраски. тајдуци“, од Ђорђа Малетића ; „Пера Сегединац“, од Л. Ковтића;
8. „Сабља Краљевића Марка“, од Ј. Ђор ђевића и А. Хаџића. (Седма слика: „Српско Славље“). Уједно је предложено и то, да се у епомен те прославе напише и изда повесница нашег позоришта за 25 година опетанка му и да се за тај посао умоли А. Хаџић.
Све те предлоге прихватио је управни од-
" 2.