Позориште

и глумци „етрајкују“. Седам дана није било представе.

Малетић није требао да издаје овака правила дружини (кад ниву ни требала): али кад их је већ једном објавио, па и министров потпив на иста добио, онда је требало или одступити од управе. или страјкаше отпустити, пошто ву и онако сви писмено изјавили, да се „одричу еваке дужности“.

Малетић није учинио ни једно ни друго. Он је пошустио страјкашима, 6 њима се лепом хришћански измирио, па он тргао натраг правила, а они наставили свој прекинути рад. Позориште је остало без икаквих правила нека три месеца, док нису била измењена Малетићева правила и из њих уклоњено све, што је изаввало страјк. Мир се привидно повратио, али је „престижу“ управитељеву одзвонило.

За време позоришних ферија оставе п080риште: Телечкп. Јеленска, Пелеш и Неца Недељковић. На место Јеленске ангажује Малетић Ивапу Бајзову (П) из Загреба, а у неком чудноватом наступу Ћудливости откаже Мари Гргуровој, која је била најбоља и једина од Наших млађих глумица! (Срећом прејемник. Малетићев поправао је одмах обе ове његове по-

трешке).

Видећи, како Малетић располаже «6 11080ришном дружином, како без потребе повишава

плате и неким меднокритетима, п како већ у октобру узима из државне касе 500 дуката у напред од субвенције за идућу рачунску годину видећи, да он још мене криви, што ее не могу њему за љубав удвојити и утројити, да евршавам и свој и његов посао; седнем и

напишем меморандум о целокупном стању поворишта (и под пређашњом одбореком пи под Малетићевом управом) и пошљем га једином човеку, који је томе злу могао доскочити. А то је био тадашњи намесник Јован Ристић, мој стари повнаник и пријатељ,

Хтео сам тиме упозорити владу, да при избору управитеља има у виду не само политичан характер, него и друга својства, која се за управу једне овако компликоване установе траже. 7

За себе нисам ништа очекивао. Знао сам да ме онде горе неће па пм се нисам хтео ни наметати. Моји су се планови већ поодавно врали око школе. Желео вам онамо се вратити, откуда сам још 185%. против своје воље отишао. У поаоришту сам желео остати само још, док се оно колико толико не утврди и док не нађем себи замену. А дотле ми је ева жеља била, да ми за управитеља дође човек, који ће свој посао заиста и отправљати и кога нећу морати еваки час као Малетића замењивати. .

= Дре веН С> у

ДИОФАЋИ.

——>Ефе--—

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Гренгоар, позоришна игра у једном чину, написао Банвиљ, превео Ј. Ђорђевић. — Еманципована, шаљива игра у једном чину, написала Даница Бандићка-Телечкова.)

Како се управа прошле недеље са Премарејевим „Доктором Робином“ непобитно уверила о том, друкчије него баш електрише појава Димитрија Ружића у једној од т. зв. СПаплтоПеп његових, то је похитала те и ове недеље дала Ружићу прилике, да се прикаже онакав, какав је био од како га знамо, какав је свеђ још и какав ће ваљда остати док га буде, уметник наиме по божјој милости, уметник, који истинитим својим.

да овдашњи српски позоришни свет не

" неизвештаченим, неусиљеним, правим уметничким

+ 75

жаром и заносом уме да убеди, да троне, да разгали, једном речју: за собом да те одмами свакамо а ти да му се подаш па да неданице хрлиш за њим, дивећи се тој големој снази, којој не можеш да одолиш. Одабран је био за то друго — слободно смем рећи — Ружићево вече стари „бОппсоте“ Теодора Фолена де Вапуше, који се већ са свим одомаћио на српекој позорници. Ружић је био вољан и фбран те му је апострофа сиротињи са уста текла тако громко и врело, као да одиста силази са младићских усана двадесетгодишњег песника-занесењака а не имитатора-мима, који ево већ пуних тридесет и пет година служи мучну и напорну службу просвети свог рада. Блажени такви, као што је Ружић, јер ти не старе, не клону. Таквима је

== — =>