Позориште
ве - а
И , | | | је још једнако тајанственом копреном нензве- Ове су ме последње министрове речи поености застрта. ; развиле. Никад се не бих надао, да ће миниПрвих дана месеца јунија одем министру, стар просвете, човек из народа, из омладине, | да што више дознам, јер ме је узнемиривало | некадашњи песник и уредник „Виле“, тако | то њетово ћутање о тој ствари. Поведем раз- | Што ма и нехотице пзустити. 16. што сам до | говор о позоришту, и он ми почне казивати, сад сматрао за животно питање наше културе, | да он не зна другог лека, него да се позориште око чега сам (бе толико година напором свих | на неко време затвори, а дотле да се цела вила својих трудио, то је сад новом министру | ствар рашчисти. Ја сам живо заступао пре- просвете била така маленкост, да није налазио | парно мнење. товавуј и ла би (10) била Бе 1 96 РОДНО Рава 0) озбиљно заузети! | | лика несрећа. Видећи, да он упорно остаје (уморан одем од њега. Још онај дан пош-
д при своме, изјавим му, да ћу му своје разлоге љем му ввоје писмено мишљење, у ком сам У | против затварања позоришта писмено саоппшти- | неколико тачака навео против министрове на- | ти. Он обећа, да ће то писмено радо примити мере све противне разлоге, који су ми у оној | и проучити. Али у даљем разговору примети узрујаности на ум пали. | министар, да ву већ сва новчана средства ис- Држао сам за сигурно, да министар неће | црпљена, да се позориште ни с које стране не | предувимати никакве кораке против позоришта, | може надати новим помоћним изворима, и ла | док од њега не чујем, да је прочитао мој ме- | ова позоришна ствар више брите и главобоље | моар; јер ву ми још неки нови разлози тек | задаје влади, нето све друге укупно, па с тога | после долазили на 75, које бих му могао ј6- | да није више ни вредно о томе главу разби- | мено казати.
| јати, да бе позориште „А (опЕ рлх“ одржи. (ВаставикЕ с69 |
|
умири |
: [74 о з [а ЗА, ЈА, ;
По СРИСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. некако је претерано непристојно и цивичко. Нај(„Шоворишно дело“, првом наградом награ- | боље је карактерисана Хедвига (гђа М. Маркођена шаљива игра у 5 чинова, ваписала Е. Хен- | вићка), новинар Штробергер (т. Бакаловић) и упралејева, превео Сава Џетровић; приказано дне | витељ дворског позоришта Гебен (1. Душановић).
| 8. Фебруара 1896.). На та лица је овевидно списатељица полагала
| __У броју 21. овога листа од год. 1894. на- | велику важност Као да нам се пред очима раз
| писана је ошширнија критика о овом комаду, вија ивтрига малених против настојања песника,
| који је тада овде први пут приказиван био.. да своје драмско чедо изнесе на позорницу с
| И овај пут могле су се приметити исте до- изгледом на успех. Ситне интриге узрок су ве
| бре стране и незнатни недостатци тога комада. приликама, а наивна девојчица све опет доведе Комад је очевидно написан вештом руком, којој | у прави колосек. Као да је списатељица хтела тај комад није првина. Списатељици је пошло за | овим комадом осветити се ради своје властите руком, да нам дочара пред очи отмену атмосферу, неудаће у сличним приликама или ради неудаће у којој се липа њезиног драмског комада крећу. | којега од својих познаника ну служби драмске Техници би се мало могле приговорити. У ка: | музе. | рактеристици има донекле невероватних ствари. Толико о самом комаду.
Тако нам се чини, да је песник Ханс Валдау Што се тиче приказивања, прва похвала иде (г. Стојковић) сувише малодушан, да је трго- | гђи Марковићки, која у овом комаду кроз чевински саветник Кун (7. 'Тодосвић) сувише велики | тири чина имаде прилику, да покаже своју нереалиста и рачунар, а понашање Ханса Ваљдау-а | сравњиву вештину у приказивању наивних улога. и барона Ротека (г. Добриновић) према будућој | о је њезин специјалитет, и она је и овај пут им пуници, саветниковици Куновој (гђа Тодосићка) | била тако дражесна наивка, те би онај, коју је | ЕПА Алани а а 8 1 МА АМА ШИ ВИА Ма НЕ ВАЛА а а
хе > 5 5 — >