Позориште

први пут у удози Хедвиге видио џа позорници, чисто био уверен, да гледа пред собом праву правцату наивну швигарицу из реалног живота. Без оспоравања може гђа Марковићка улогу Хедвиге сматрати својом ремек-улогом Једва је могуће и замислити бољег начина приказивања те улоге, која као да је за њу и створена.

| Г. Стојковић је лепа појава на позорници, | глумац без сумње даровит и рутивиран, али наше је мишљење, да је улогу песника Ханса Валдау-а | боље схватио и приказао г. Спасић Списатељка | је Валдау-а замислила као човека, који меланхоличном, болном ресигнацијом подноси разне мене судбине свога драмског првенчета, а тако га је схватио и г Спасић. Приказивање г. Стојковића било је нервозна, усиљена, хладна пате | тика малодушног писца, како га без сумње није | списатељка имала на уму, тражећи узроке неу| спеху песникову : не у њему, већ изван њега, у вићушним интригама и приликама спољашњим,

Г. Бакаловић је управо изврсно интерпре| тирао новинарску површност и моћ новинарске рекламе. Г. Бакаловића радо гледамо ми у већим сличним улогама на позорници.

· Разуме се, да је г. Добриновић своју улогу одиграо и отмено и живо и с оним разумевањем, како смо код њега навикли.

Гђа Бакаловићка и гђа Тодосићка а и г. То·досић били су и овајпут „соште 1 Гаш“. Исто тако је и г. Душановић с разумевањем приказао бирократску сусретљивост управитеља дворског позоришта. Не бисмо имали шта приговорити ни интерпретаторима других улога. Ј. Хр.

ј ПОЗОРИШТЕ.

(Гроф Лав Николајевић Толетој и глумац | Левински.) ЈосиФ Левински, изврстан бечки глу| мац, недавно је гостовао у Москви, иту је имао | занимљив разговор с грофом Лавом Толетојем, па је о том разговору једном бечком новинару испричао ово: „У московском царском позоришту је била главна проба Толетојеве драме „Сила мрака“. Ја сам седео и разговарао се се једним одличним руским глумцем, када се у једној ложи указа патријархална прилика Толетојева. Ја сам одмах зажелео, да се разговарам с тим генијал| вим руским књижевником и та жеља ми се за | неколико минута испунила. Предусретљив глумац | ме одведе у ложу. Ја сам збуњено стао, а седи руски књижевник се мирво и љубазно окренуо.

те АНИ

мени. По оделу би га сваки морао држати за | обичног руског мужика. Црвено-црна коцкаста | кошуља му беше појасем потпасана, широке | чакшире му беху у усмине спуштене. На широ- | ка плећа му пала дугачка седа коса, испод носа, | грубог кроја, покривају му уста потшишани се- | ди бркови. Великог мислиоца одају само веома живе очи, и кад проговори тај човек те тако | скромне спољашности ми слушамо најобразова- | нијег човека на свету. Толстој говори немачки | језик тако савршено, да влада и најфинијим пи- | јансима његовим. Прво смо разговарал: о делу | му: „била мрака“. То је прво драмеко дело то- | га великог песника, али цензура све досад није | допустила да га прикажу и тек после дуге бор- | бе су га ових дана приказали с големим усне- | хом Затим смо прешпи на драмску књижевност | и на односе песника према публици. Задатак је | правом песнику — рече Толстој — да преса- | ђује у душу публике и оне мисли своје, које не | исказује. Но како то треба да бива, још нисам | ни сам са собом на чисто, јер ја нисам драмски | песник, него се више трудим око решења задат- | ка етике. После тога смо прешли на Ибсена | Толстој рече, да не разуме песнички смер тога норвешког драматурга. Ибсен је без сумње велик а озбиљан човек, али његове предмете

и његову технику ја не могу да ехватим. Седи песник сезатим са заносом изразио о немачњим класипима. После тога прешао је и на социјално питање, но имајући посла ту прекиде разговор. Толстоја поштују у Русији као свеца — завршио је Левински свој реферат. Не слушају гау свему, али његовој изврености се клања сав свет. Човек треба само да се поразговара с њиме, па одмах да осети његову величину, јер готово гледи човеку у душу. Из њега говори и песник

и Философ и његове мисли се не ће никад из губити.“

' а

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Ред позоришних предетава).

У четвртак 15. (27. Фебруара: „Фабрицијусова ћерка.“ Позоришна игра у 3 чина, на- | писао А. Вилбрандт, превео Ј. Грчић.

У суботу 17. (29) Фебруара први пут: „Цезаров тестаменат.“ Комедија у 3 чина, написали Адолф Бело и Едмунд Виљтар.

| Издаје управа срп. нар. позоришта. |

тај Поа а