Позориште

| ~ 1 јева се ту чита, да се чека и неколико дана по- | казао у улози Масијаса, као увек, са разумевасле прочитања опоруке тајним гласовањем иза- | њем и правим тактом. бере као његов универзални баштиник онај, на Ието тако су били на свом местуг.г. Спаког падне највише гласова. Извршитељ опоруке, | вић, Филиповић, Душановић и Васиљевић. Г. Цезаров пријатељ Масијас (г. Добриновић) чува | Душановић се посве уживио у улогу адвоката, код себе писмо покојниково, у ком се коначно | на бини и креирао неки добро погођени тип одређује као универзални баштиник Цезарова | бинског правозаступника. Гђа Бакаловићка наимања: његова нећака Паулина (тђца Ђуриши- | шла је у ресигнацији и малицији заљубљене ћева), кћи Цезарова рођака Феликса (г. Фили- | Хортензије за свој темпераменат згодну улогу, повић), која као и њезин драган, такођер рођак | пак ју је и лепо приказала, баш као што су Цезаров, Луцијан (г. Спасић) најмање мисле -на | имале према својој индивидуалности згодне улоге баштиву, већ су она и Луцијан били несебично | и гђа Теодовићка и гђца Ђуришићева, која се одани покојвому Цезару. Тобожње гласање на- | је згодно и маскирала. А г. Бакаловић је свога ређено је у опоруци само за то, да Паулина до | сељака Ланглима управо изврено приказао. Нама тога гласања и код те пригоде имаде прилике | је у опште мило, што г. Бакаловић настоји о упознати своје драге рођаке. А у истину ти ро- | све већем такту у приказивању комичних типова ђаци су ретка галерија разних карактера, раз- | и да погађа све сигурније естетску границу меличитих по сталежу и ћуди. Ту је пре свега ђу комиком и карикатуром. Нека остане код сапргави и среброљубиви Исидор (г. Тодосић), не- | дање мере и границе пак ће у таковим улогама, сталви добричива Фелике (т. Филиповић), цинични | постизавати увек-велики и лепи успех. богаташ Лешихоар (г. Васиљевић) и његова НЕ Ј. Хр. романтична и не сувише њему одана брачна му половица Хортензија (тђа Бакаловићка), која је сетнипе. заљубљева у Клемевтививог драгана Луцијана; (Верешчагинова изложба.) Славни и по-

| ту је лакомислени бонвиван Целестин, син Изи- | знати руски сликар Василије Верешчагин изло-

| доров (т. Поповић); ту је Изидорова жена Кле- | жио је своје најновије слике у Петрограду, где ментина, мученица Изидорова (гђа Тодосићка)и изазивају онако исто чуђење као оне из русконапокон незаситни у жељи за благом сељак | турског рата. Овом приликом изабрао је ВереЛанглимо (г. Бакаловић). шчагин нове предмете из Француске војне од

Сплеткарење, понашање и саобраћај ових 1812. против Рувије. У већини слика узете су људи разве ћуди, којима је на уму иста ствар, главне сцене из живота Наполеона 1]. у Русији. Цеварова баштина, у истину је згодан предмет Велики император не долази у истима у позназа укалупљење занимљиве комедије, која може том шеширу на три ПА и шубари што поучити и забавити. Први и последњи чин доста | о овортара УОРО. ПРИСКА а су занимљиви, али други чин је некако монотон Верешчагинове веле, да ове слике, гледајући с те квари живост и онако незнатне радње. Осим Ен АЕ тога је тенденција нешто сувише очевидна и Па стара. срећна и величанствена.

Наши поштовани глумци и глумице интер- ОРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. претивали су карактеристику својих улога у свој (Ред позоришних предетава). разноликости целога низа опречних и различи- У суботу 2. (14.) марта : „Марија Стјуарто1. ћуди и карактера, тако, да се може рећи, | ва“. Жалосна игра у 5 чинова, од Ф. Шилера, да је подела улога добра, и да је игра поједин- | превео С. Д. К, ца иу „епзетђје-у“ била дотерана. У недељу 8. (15.) марта по другипут: Г. Тодосић, као интерпретатор најиздашни- „Шокица“. Позоришна игра – 5 чинова, с пеје улоге, управо је уметнички извео своју улогу | 58Њ6М и играњем, написао Илија Округић-Сремац, пргавога, за благом грамзљивога, нервозног Изи- Е позорницу удесио А. Хаџић, музика од Д.

| дора. Г. Добриновић је достојанетвену закопча- | Мао. правдољубље и пријатељску верност при- Издаје управа срп. нар. позоришта. Ре Е - пе