Позориште

| (о. пара

бе 189. =

патовом управо узнемире човека. У појавама, где су судари најжешћи (објашњење матере са сином; кад Северо хоће да убије Спинолу) песника издаје снага а хоће да ју надокнади шумном реториком, која и иначе у целом комаду доста досађује. Али све ове слабе стране у добром приказу неће много сметати. А комад ће се јамачно већ и због тога дуго одржати у репертоару, што има неколико захвалних улога,

за које ће се амбициозан глумац евагда отимати.

Приказ је био уопште добар. Насловну улогу одиграо је г. Спасић с пуно ватре а то је за Северову улогу џрва врлина. Држим

да нећу покварити онај добар утисак његове

игре) који му је млађа публикаи признала изазивањем,( ако напоменем, да се чува стереотипног кретања, особито руку, баш зато, што су _руке један од најважнијих органа приказивачке вештине. Оне треба да се једнако лако покрећу ииз рамена као и из лаката и из шака на све стране. Штета би било да такав недостатак

смета марљиво проучаваној игри. Гђа Ружић

ка (Дона Пија) и г. Лукић (Бан-Батиста) играли су улоге, које одговарају њиховим темцераментима, те емо и очекивали да ће их добро приказати. Ако би било што, чега би им се требало чувати то је опет: стереотипност (једноликост). Као што има на пепеоницама опомена за нас обичне смртне људе: „Човече, не љути се!“, јер љутња прекрати човеку пола века, тако би требало да сваки вештак мимеки има на столу опомену; „Глумче, не буди стереотипан !“ А треба и мора се признати, да је највећа при качивачка вештина умети и сродне карактере индивидуализовати. Најинтереснија особа овога, вечара беше тђца Ј. Весићева (Порција), јер за све поменуте приказиваче били смо доста на чисто већ при доласку у позориште. Познајемо их, знамо шта могу, а и гледасмо их већ у тим или сличним улогама. За њу се једино нагађало : „Хоће ли моћи, како ће је извести 2“ Овај суд о њеној игри јамачно неће бити погрешан: гђца Ј Весићева уме више, него што се о њој обично држи; она се овога вечера чесно извукла, али за оваке улоге јој треба још много учења и одвикавања (мислим овде држање тела и кретање). Г. Радовића (Спинола) нисмо имали част досад познавати. За почетника је добар, али треба да увиди, да се оваке улоге не могу простом декламацијом отарасити. Тих. 0.

КР. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.

(Репертоар.) У кр. српском народном позоришту у Београду одређен је био овај репертоар:

У уторак, 20. Фебруара: „Четири жене под једним кровом.“. Комедија у 3 чина, написао Паоло Ђакомети, превео е талијанског Михаило Добрић. : ·

У четртак, 22. Фебруара: „Српске Цвети. Таковеки устанак“. Драма у 5 чинова, написао Матија Бан.

У суботу, 24. Фебруара: „Фабрицијева кћи“. Позоришна игра у «чина, написао А. Вилбрант, превео в немаччог Ј. Грчић.

У недељу 25. Фебруара, „Шокица“. Драма у 5 чинова, с певањем, написао И. Округић Сремац. Музика од Д. Јенка. (Дневна представа.)

__У недељуу 25. Фебруара: „Кућна капица доктора Фауста“. Шаљива игра у 3 чина, с певањем, од Фридриха Хопа, превео Адам Мандровић. Песме за српску позорницу сложио Даворин Јенко. (Вечерња представа.) |

УМЕТНОСТ.

(Дворжак у Енглеској.) Скоро ће гласовите симфоничке концерте у Лондону дириговати чувени чески компониста Дворжак, а па концертима ће међу осталима свирати и Ондричек. Том ће се приликом први пут изводити под његовом управом увертира Сметанине „Продане невесте“, Дворжак, у последње време, осим слављење симФоније: „Из новога света“ компоновао је ова симфоничка дела за велики оркестар: „Водник“, „Поледнице“, „Злати“, „Коловрат“, која ће се најпре изводити у Прагу -

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Ред позоришних представа).

У суботу 9. (21.) марта: „Кир Јања.“ Шаљива игра у 3 чина, написао Ј. С. Поповић. Пре тога: „Џартија пикета.“ Шаљива игра у 1 чину, по Мајеру и Фурнијеру превео Филип Оберкнежевић.

. У недељу 10. (22.) марта: „Балканска царица.“ Драма у 8 чина, с певањем написао Никола Т., е одобрењем песниковим за позорницу удесио А. Хаџић, музика од Х. Дубека. (Представа за народ с обаљенимценама.) Издаје управа срп. нар. позоришта.