Позориште

маја: „Шокица“; у понедељак 27. маја: „да душне жене“; у уторак 28. маја: Концерат г. Ж. Савића уз суделовање позоришне дружине. Наше позориште одлази одавде у В. Бечкерек, па оданде у Меленце. Хтело је и у Карловце, ал се није дало.“

(Српека народна позоришна дружина у В. Бечкереку.) Из Суботице дошла је наша народна позоришна дружина у В. Бечкерек, где је давала прву представу 1. (13.) јуна о: г. О доласку нашег позоришта у В. Бечкерек читамо у ЧТ. броју „Браника“ овај извештај: „Биће томе једно шест година од како у нас није било наше народно позориште. Оно је, истина, више пута хтело к нама у госте доћи, али некако наше прилике биле су такве, да га не могосмо примити. Сада, хвала Богу, кренуло се и код нас на боље, што се позоришта тиче, само нам је жао, што материјалан успех неће бити такви као што бисмо желили. Узрок је томе, прво то, што нико не иде радо у позориште у лето, кад је врућина; друго, што су дневни трошкови у позоришту велики, а што је најглавније: велика оскудица у новцу јако смета обилатијем пола-

жењу позоришта. Али у колико не можемо бити.

задовољни ва материјалним успехом, у толико се више цоновимо сјајним успехом, који је наша позоришна, дружина постигла приказима својима, који су овде у нас нашли општег допадања. Не сећамо се, да је дружина скоро била тако добро састављена као вада. да то је и приказ сваког комада заокругљен, складан како у појединостима, тако и у целини. То признају и натни овдашњи мађарски и немачки листови, који у својој хвали тако далеко иду, те казују, да су наши глумци

и глумице, на пр. у приказу „Женског прија.

теља“ достигли Финоћу и лакоћу Француских глумаца у игри и конверзацији. Тако исто хвале заносну игру наших глумаца и у драми, а узносе их и као живе, окретне, свесне приказиваче шаљивих игара. Та изненуђена похвала из туђих уста годи нам, јер је истинита и заслужена, и ми се, без претеривања смемо рећи, можемо подичити ес нашом позоришном дружином, која уме осветлати образ и евој и наш пред туђим светом. Евала јој! — До садсу приказани ови комади: „Балканска царица,“ „Нијоба,“ „Женски пријатељ,“ „Зец,“ „Мајчин благослов,“ „За круну,“ „Господска сиротиња“ и „Лажни Димитрије “ Као што видите одабран репертоар, коме нема

180 ===

замерке. Уз „ВЗеца“ имали смо још и лепог умет-

ничког уживања у певању г. Жарка Савића, који је између чинова неколико песама отпевао и лепим певањем својим, јасним ЗВОНКИМ гласом својим занео је и очарао нашу публику, која га је одликовала бурним аплаузом и непрекидним изазивањем. За недељу, што долази, одређен је овај репертоар: „Краљевић Марко и Аранин)“ „Велики Галеото;“ „Досадан свет;“ „Северо Торелиђ“ „Ђидо.“ Наше позориште наумило је да одавде иде у Меленце, ако се узможе доћи до споразума са Меленчанима, који се боје, да, ће у овај мах код њих бити велика дефицита, па не би хтели, да се с тога пред српским светом осрамоте, као оно Сентомашани,“

ПОЗОРИШТЕ.

— (Двадесетпетогодишњица глумовања П. Добриновића и А. Лукића.) Ове године навршиће се двадесет и пет година, од како П. Добривовић и А. Лукић, два наша изврена глумца и вредна редитеља, служе нашем народном позоришту. Прослава њиховог 25 годишњег глумовања, биће у Новоме Саду, када позоришна дружина почетком године, што долази, дође у Нови Сад. Нови Сад је заиста најзгодније за провлаву место, у ком се може одати достојна пошта нашим уметницима, који сваку хвалу и признање заслужују за свој рад.

— (Позориште у Црној Гори.) Приликом прославе двестагодишњице, од како у Црној Гори влада династија Петровића Његоша, отвориће се на Цетињу позориште, и то кад се кнез Никола врати из Русије. Ново позориште има 24 ложе и места за 600' особа

— (Ернесто Роси), славни италијански трагичар, преминуо је по повратку своме из Русије, напрасно у Пеекијери, у Италији. У приказивању главних јунака у Шекспировим позоришним де-

дима не беше му равна. Рођен је у Ливорну

1880. и тако је доживео своју 67. годину. Био је ученик гласовите Моденове школе у Турину, а пропутовао је цео свет, и свугде је био добро примљен и одликован са свога уметничког глумачког приказивања.

Издаје управа срп. нар. позоришта.

Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду.