Позориште

= Е о ~

_____ (20

~>+

ој

Морао сам му одговорити: Драги нријатељу, нисам ни овако постао несрећан. Ја сам ее трудио. да у духовној атмосфери Вајмара и Јене попуним у тихом, мирном раду правнине мога душевнога образовања. Ја сам се на племенитим и великим традицијама клавичне епохе вајмарекога позоришта васпитао и подигао до ваљаних и трајних вештачких начела — и био сам тако

срећан, да својим скромним даром један часак веселога задовољетва пружим племенитом цару Александру П, чија ми се узвишена и у исти мах блага елика двојином чини светлија услед његова трагична краја.

То је сећање, које ће ме чинити ерећним целога мога века.

Минхен.

Јоца, Савић,

ЛИСТИЋИ.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Српска народна позоришна дружина у Суботици.) Наша народна позоришна дружина, завршивши свој рад у Сомбору, дошла је у Суботицу, где је први дан духова давала прву представу. О доласку и борављењу нашег позоришта у Суботици аалазимо у 49. и 69. броју „Браника“ ове извештаје: „Већ више од четрнаест дана како се овде код нас расправља питање : хоћемо-ли примити наше позориште или не% Тога ради долазио је управитељ нашег позоришта г. А. Хаџић двапут овамо и тек данас на збору, који је по жељи његовој сазвао наш познати родољуб г. Бошко Вујић, решено је, да позориште наше овамо дође, чим сврши своје представе у Сомбору, али само на дванаест представа, и то за то, што позориште наше

у овај мах не може ни иа коју другу страну, а време.

није још тако отоплило, да би се могле представе у арени давати. Г. Б. Вујић, поштовани председник нашег месног позоришног одбора, а с њиме још неки чланови, дали су, истина, мало жестока израза своме мишљењу, да ће позориште у овај мах овде рђаво проћи; али је ипак после дужег дебатовања овладало за цело сваке хвале вредно родољубиво мишљење, да се нашем народном позоришту, кад се налази у неприлици, мора помоћи, па било то коме право или неправо; интерес, и само интерес нашег свима нама милог позоришта мора нам на срцу лежати, па томе за љубав, ако смо прави а не назови-родољуби, морамо све друге обзире на страну бацити. У томе су похвални пример дали: сам председник г. Б. Вујић, па чланови одбора: г. г. Јоца Радић, др. Душан Петровић, Ђ, Гојковић, Ђ. Карановић, Сарајлић, Крњајски, Мијатовић и други. Врло згодно рече том приликом г. др. Средоје

Ђорђевић, да сваки прави Србин, по евом урођеном му гостољубљу, радо прима милог госта, ма му гдекад и у невреме дошао. Лепо је од г. Јоце Радића и то, што се у пркос јакој струји, која је за сад противна била доласку позоришта овамо, примио дужности благајника. Он ће са председником заједно скупљати и претплату. Од њиховог осведоченог родољубља и од родољубиве увиђавности и других одборских чланова можемо се надати, да наше позориште ипак неће баш тако рђаво проћи, као што му то многи овде проричу, нарочито ако и браћа наша Буњевци, се којима сада у лепој слози живимо, буду долазила у позориште, па тиме и на делу докажу, да братска љубав њихова према Србима није „шупља Фраза и лажна обмана “

„Наше народно позориште, које се овде код нас од једно десетак дана налази, неће тако зло проћи као што се то у почетку мислило. Наш свет, а особито браћа наша Буњевци, еве се више и више загревају за народно позориште, које они као своје сматрају. Да није време радно, или да је бар сваки други дан светац ики недеља: позориште би наше овде сјајно прошло. Аг што није сада, биће другом згоднијом приликом. Што је одзив све бољи и бољи: може се приписати и одабраном репертоару и доброј игри наших вредних глумаца, који су овде задобили

опште симпатије. Од досад приказаних комада

најбоље су се допали ови: „Балканска царица“, „Краљевић Марко и Арапин“, „идо“, „Лажни Димитрије“. Даљи репертоар овако је удешен: у четвртак 23. маја дневна представа после подне у 3 сахата на захтевање наше браће Буњеваца: „Саћурица и шубара“, а у вече тога истог дана: „Мајчин благослов“; у суботу. 25. маја: „Господска сиротиња“; у недељу 26

је