Позориште

•

-_ _ - 5, % не ' његове Физиономије, особито онда, кад ско- Такав је, бар до последњих дана, био чи на ноге, па појури на краља2 Роси у Хамлету, а то је свакако нешто теже. Росију се мора признати, да се знао Него као да се и ван Италије нашао одушевљавати и да је умео бирати своје | уметник, који ће наткрилити Росија у Хамулоге. лету, и то с тога, што га знаде заодети | За прве своје младости, осокољен речима | неким модернитетом. славнога глумца и управитеља Модене, хтео Нико се не сме чудити тој речи, јер је да представља Ореста у трагедији Ал- | је величина Шекспирових особа баш у _Фијеровој истога имена. Али кад је Модена | томе, што су то карактери свих временаи _ уза њ приказивао ПЏилада, Роси је одмах | свију земаља. _ увидио, како није дорастао улози и како Да је Роси жив, сва је прилика, да би | ва њ у опште нису АлФијереве трагедије. | му тешко пао успех његова победоноснога | У делима АлФијеревим узалуд ћеш тра- | супарника. | жити природу и истинитост, те уметник, Тај је супарник Муне-СОилиу Паризу. који хоће да проучава карактер његових Не можемо поуздано рећи, да ли нат| особа, тешко ће успети. _| криљује и у колико тај Француски траги| За АлФијереве трагедије тражи се ви- | чар Росија; али то свакако стоји, да од| сок, снажан глас и пластични покрети и | ласком Салвинијевим са позорнице и емрћу позе. Росијевом, Италији више не припада првенТога Роси није имао: то има Салвини. | ство у приказивању Шекспирових траТо је главни разлог, с којега се никада | гедија. | | Роси није у трагедијама свога земљака мо- Муне-Спли у Паризу и Ајрвинг у Лон| гао дићи до праве величине, као Салвини. | дону предњаче данас као Хамлети, док се | Што је Модена био у „Лудвигу Х1.“, | у Италији не јавља ни једна млада сила, _ Салвини је у Алфијереву „Савлу“ био не | да достигне и да замени Модену, Росија | само ненаткриљив, него до сад недостижан. | и Салвинија. | ПАОФИЊА ТЕ | СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. одлазити у позориште па уживати у игри | (Српека народна позоришна дружина у | наше позоришне дружине, која је увек вољно, | В. Бечкереку. О бављењу наше позоришне | свесно и с правим разумевањем вршила евој | дружине у В. Бечкереку доноси „Браник“ у | тежак задатак глумачки. "Ми од срца желимо. и | свом 850 и 82 броју ове дописе: „Дична наша | то сви без разлике, да нам се што пре опет у | позоришна дружина завршила ЈЕ овде у овај нашу средину врати, ал у згоднује време, када | мах рад свој 4. јула о. г. Давала је 19 пред- | И материјални успех неће заостати за моралним. | става, које су све редом испале у сваком по- | Последња представа била је „Шокица“, у којој | гтледу на опште задовољство, и појала. је у су суделовали мушки и женски чланови нашег | цркви о служби божјој. Успех, који је уметнич- | певачког друштва и Милан Матејић, мла| ким радом својим постигла, огроман је: пробу- ђи, који је стражмештера Перу приказао за диле| дила је и утврдила у нама успавану свест ерп- | танта необичном вештином и окретношћу. Та пред| ску; дала је нова полета целом нашем друштве- | става била је уједно и нека мала овација и упра| ном и јавном животу и ујединила нас у љубави | Витељу и позоришној дружини. Кад се, на име, | према свему, што је наше, што је српско. Ми | завеса спустила последњи пут, публика је иза| зашста можемо бити днчни и поносни с нашом | зивом одликовала све суделаче у тој представи, | позоришном дружином, која је врло знатан на- | па је бурно захтевала, да види и управитеља: предак учинила у приказивачкој уметности за | нашег позоришта г. Т. Хаџића, који се морао Ка последње време. Та милина права била је то тој жељи одазвати и из једне партерске ложе |