Позориште

110065, којим исто даје дозволу за представе позоришне у бачкој, торонталској и темишварској жупанији, која важи до 80.ДУ. 1896, — с том напоменом од стране магистрата, да се од сад мора учинити локална пријава магистрату за представе позоришне у Новом Саду и да се имам овде месна дозвола изискати. (Види бр. 1239 70. ех 71896.)

Управни одбор тим поводом предлаже: да скупштина друштвена против захтева овдашњег магистрата: да позориште мора тражити за Нови Сад локалну дозволу за представе, — пошље високом министарству унутрашњих послова образложену представку с молбом, да одбије тај захтев магистратски, пошто је, по уставу друштвеном, Нови Сад стално седиште овога друштва где би позориште имало права увек представе давати, и пошто се то до сада

о – + 916. ка - 57 =

никад није захтевало од како друштво ово постоји.

Прима се предлог управнога одбора и исти се упућује, да га изврши. 15. Поште није пријављен више ни један предлог у смислу пословног реда, то председник напомиње, да је скупштина свршила свој посао, те позива, да се избере десет чланова, који ће оверити и потписати скушштински записник. о

За оверење скупштинског записника бирају се ови чланови: Др. Илија Огњановић, др. Емил Гаврила, др. Милан А. Ћирић, Влада Стратимировић, Душан Јовановић, др. Милан Давидовац, Светозар Савковић, Јован Грчић, Бура Стојковић, и Милош Николић.

16. Председник захваљује члановима на, доласку у скупштину — и затвара седницу скупштинску у 1'/, сахата после подне.

проври ер

плиститИ.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(брпека народна нозо;ишна дружина у Вршцу). Српека народна позоришна дружина завршила је рад свој у Вршцу 8. (20.) децембра о. г. да време бављења свога тамо, од 27. сецтембра до 9. децембра о. г., давала је 48 представе, 2 представе за децу и ђаке и појала је у цркви о архијерејској служби и на парастосима, који су давани пок. владици вршачком Нектарију, и дру Ђ. Јовановићу, члану „друштва за српско народно позориште“. За споменуто време научени су и давани су у Вршцу ови нови комади: 1. „Јасмина и Ирена“. Драма у 5 чинова, написао Манојло Ђорђевић—Призренац. — 2. „Бангалоз“. Шаљива игра у 2 чина, написао Милан Светозарев Николајевић. — 8. „Крајишкиња“. Слика из српског народног живота у 8 чина, с певањем и играњем, написао Петар Крстоношић, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од Х. Дубека. — 4. „Лепа Галатеја“. Комична митолошка опера у 1 чину, написао Пол Ханрион, музика од Фр. Супе-а. — 5. „Слободарка“. Драма у 5 чинова, с певањем, написао Манојло Ђорђевић—Призренац, за позорницу

Шаљива опера у једном чину. Написали Каре и Барбије, сложио Виктор Масе, превео Никола Ј. Мариновић.

0 (бављењу наше позоришне дружине у Вршцу читамо у 146. броју „Браника“ овај допис: „Наша вредна позоришна дружина, приликама приморана да даје овде три представе

| више него што се у почетку мислило, огледала

св и на пољу оперског певања, и могу вам рећи, да је тај оглед сјајно испао. Наравно, да, ве тај успех може у првој линији приписати нашој земљакињи гђци СЏултани Цијуковој, оперској певачици, која је из љубави према нашем позоришту примила на себе тај похвални задатак, да у двема мањим операма отпева главне партије, и то: „Галатеју“, у митолошкој опери: „Лепа, Галатеја“ и „Јованку“ у шаљивој опери: „Јованчини сватови“. Прва од тих опера приказана је овде 80. новембра о. г. и наша, земљакиња својим вештачким певањем и при-' казом Галатеје у правом смислу речи очарала, је публику, која јој је своје допадање бурним повлађивањем и изазивањем више пута указивала. Достојни јој премци били су од наше по-

удесио А. Хаџић. — 6. „Јованчини сватови“. | зоришне дружине: г.г. Марковић, Добри-

45 |

НА У