Позориште

новић иг. Д. Весићева, од којих је свако био на свом месту и што се игреи што се певања тиче. И заиста Марковићевом Пигмалиону, Добриновићевом Мидасу и Ганимеду Д. Вевићеве нема замерке, нарочито кад се узме, да су они, као неизучени певачи, ту тешку оперу за кратко време научили, и леџо и прецизно ЈЕ приказали. Велики део заслуге у томе припада и нашем вештом коровођи г. Е. Пихерту, који је свирачким збором управљао и себи велика труда дао, да то музичко дело буде приказано као што треба. Изврстан приказ „Лепе Галатеје“ даје нам јемства, да ће добро испасти и шаљива опера: „Јованчини сватови“, која се вада учи и у којој ће насловну улогу певати тђца Султана Цијукова. То ће бити уједно и последња представа овде код нас у Вршцу.

" Лепо је и похвално је од наше врсне земљакиње гђце Цијукове, што је управи обећала, да ће доћи и у друга наша места, где се буде позориште бавило, да и тамо суделује у споменутим операма, а нарочито у „Проданој невести“, која ће се, ако Бог да, приказати у Панчеву, ако тамошње позоришне прилике то допусте. |

Одмах први дан после „Лепе Галатеје“, 1. декембра, имали смо у нашем позоришту лепог драмског уживања. Тога дана, на име, приказала се први пут овде научена и од наше „Матице“ награђена драма: „Слободарка“, од пок. Манојла Ђорђевића—Призренца. Та драма, на жа лост и сувише рано преминулог писца, имала је, као што је у нас за позорницу удешена, необична успеха. Раздрагана публика за цело време представе није попрестала своме допада“ њу давати бурна израза,“

0 бављењу наше позоришне дружине у Вршцу читамо у 152. броју „Браника“ још и овај допис: „Наша вредна позоришна дружина, која заслужује сваку похвалу за свој неуморни рад, завршила је низ својих представа овде код нас 20. децембра о. г. и одмах други дан 01путовала је жељезницом у Панчево. Као последња предетава била је шаљива опера: „Јованчини сватови“, у којој је суделовала и наша земљакиња, гђца Султана Цијукова, оперска, певачица, и својом лепом појавом, љупкошћу и умиљатошћу, својим милозвучним гласом, којим уме вешто владати, и својим лепим уметничким певањем изазвала је опште допадање у много-

бројне публике, која није попрестајала за цело време предетаве изјављивати јој бурно своје допадање. И позоришне снаге наше певачке држањем својим задивиле су слушаоце. Нарочито се истакао г. Добриновић, који је у Јовановој удози и као глумац и као певач био изврстан. Што су „Јованчини сватови“ постигли тако сјајан успех, може се у првом реду захвалити коровођи нашег певачког друштва г. Е. Пихерту, који није жалио ни труда ни времена само да та опера испадне што боље. Евала му! Такав коровођа требао би и нашој дружини, која, би, да има таквог учитеља, за кратко време и у певању показала, да уме бити тако исто изврена као и у глуми.“

(Српска народна позоришна дружина у Панчеву.) О долажењу наше позоришне дружине у Панчево читамо у 154. броју „Браника“ овај допис: „Дође нам, ето, у походе нама увек мио гост: наше народно позориште, да нас у овим вуморним данима мало развесели, разоноди, поутеши, разблажи. Ми емо се у почетку бојали, да наше позориште у овај мах неће тако сјајно проћи у нас као до сада, и то због тешких и рђавих времена. Ту своју бојазан изјавили смо били и ошште уваженом управитељу нашег позоришта г. Т. Хаџићу, али он нам одговори, да ништа не страхује и да се поуздано узда, да ошште позната, нехвалисава, већ истинита родољубива свест Панчеваца неће допустити, да наше позориште у Панчеву лоше прође И заиста нам је мило, што је наше страховање на лијо прошло, јер претплата износи сада много више него пре две године. Тада је била претплата на 12 представа 1600 Фор. а сада износи преко 1700 Фор. Још ако и предетаве ван прет-

| плате буду добро посећене: надати се можемо

најлепшем резултату.

Прва представа била је други дан њиховог Божића. Први дан није се могло играти због „Духовног концерта“, који у тај дан сваке године приређује наше црквено певачко друштво.

До сад су приказани овде ови комади : „Балканска царица“, „Женски пријатељ“, „Лажни Димитрије“ и „Булинарови.“

„Балканска царица“ имала је и код нас сјајног успеха. Тако се допала, да ће се морати на опште захтевање бар још једанпут давати.“