Позориште

ти

у целини и у појединостима одредимо колико вероватности такво тумачење за се има. ИМ најзад дужност нам је, да определимо, како ће оно, што је до сада било тамно, изгледати после нашег објашњења.

Суштина неурастеније је, у опште узев, у ослабљености нервног система. А шта значи то 2

Главна особина нервне супстанције лежи у моћи на надражљивост, у моћи, да се доведе до надражења, а то ће рећи до делатности. Нервни систем није здрав или је болестан онда, кад нам он показује повећану или смањену надражљивост према обичној норми. Другим речима, да би се боље разумели, у сваком поједином случају болести, може да дође и до једноги до другог, али само у разним областима, нервног система. Човек, коме су перви ослабили, може патити и од дрхтавице и од грчева, а исто тако и у исто доба осеКати ослабелост или и потпуну неупотребљивост других нерава, шта више обично је тако. То се објашњава тиме, што повебана надражљивост не стоји ни у каквој противности са ослабелошћу нерава, но на против поступно једна у другу прелазе. Грчеви су само почетак праве пеупотребљивости живаца. Неурастенија је дакле сувишно надраживање, повећана надражљивост нерава. Ако тако слаб и надражљив нервни систем почне да дела, да ради, он пре подлегне умору, пре се онеспособи од здравог! У здравом нервном систему има извесне хармоније, има неке равнотеже између надражљивости и надражења или делатности, а с друге стране између делатности и престанка њеног, услед ње. Код

овлабелог нервног система, та је равноте-

жа поремећена: он се лакше и надражује и раздражује, дела, али зато се и бржен услед најмањег рада, замори.

Лака раздражљивост и брза умореност — основне су појаве болесног нервног система. Обе ове крајности довољне су да га објасне.

Ослабелост нерава појављује се у разним облицима а разликује се по степену оболевања п месту које је у нервном систему оболело. Неурастенија или о-

бична нервозносту ужем смислу, која је данас тако распрострањена, хистерија хипохондрија, сентиментална преданост самом себии т. д. у тесној су вези, лако прелазе једнау другу, тешко их јеодвојити и могу сеподнеповољним условима развити у праве нервне болестипану лудило.

Да би се све ово боље разумело, писац у кратким потезима говори о појавама — симптомима — неурастеније у ужем смислу. При томе он обраћа пажњу на Факат, да се у самој ствари сви симптоми никада не налазе код једног и пстог болесника, но само делимице.

Ради лакшег прегледа, он је те спмптоме поделио у душевне и телесне, ма да се они не могу увек двојити. Узео их је из књиге професора Мебијуса.

Најглавнији, управо карактеристични симптом _ нервозности је нерешљивост (МУШепзвећлућеће). Болесник пема одлучности, нема воље, и осећа сву тешкоћу тога. Ова неодлучност је израз изнурености, трајне заморености нервног система. Сем тога такав болесник није у стању да на дуже време обрати своју пажњу па једну тачку, његове мисли блуде на све стране. Већина нервозних не уме себе да савлада, но су проста играчка свога расположења.

Ослабелост воље показује се јошп у неодлучности. Болесник не може да савлада унутрашњу несуглавицу мотива за рад, није у стању да се реши на један мотив. Том се често пута придружује слабост памћења и брзи умор при умном раду.

Што се расположења тиче, болесник је лако раздражљив. Његови све интереси

_ брзо губе. Он се брзо одушевљава час за

једно час за друго, али тога одушевљења на скоро пестаје или се оно јавља у нечем са свим противном. Често пута је ту и нека болесна жучност и гневност. Нервозни су махом нерасположени и суморни, осећају да су несрећни и бедни. То њихово расположење иде често до безнадежности. Онп очајавају за свој живот. Он им је досадан, а сваки дан је за њих нов терет. У смрти они виде спаси.

д>+

+=