Позориште

оца, којег жељно ишчекују, као што уморни жуди за сном. У таквом располо-

"жењу често се рађа и помисао на самоу-

биство. Таква туробност, доста пута услед најнезнатнијих побуда, прелази код њих у веселост, раздраганост п распуштепост, које дуго не трају и исто их тако брзо нестаје, као што су се и појавиле. Већина нервозних пати и од неког болесног страха: страха од места, људи, усамљености, непогода и томе слично. Ређе се код њих појављују представе о насиљу, обманама чустава и други елементи везани за дубље поремећаје.

У телесном погледу јављају се: разноврсни болови у разним деловима тела: неповољност, слабост памћења, дрхтавица, грчење, слаб вид, зујање у ушима, лупање срца, навала крви, рђаво варење; на послетку прекомерно знојење, језа и ватра, као и поремећеност у полним Функцијама, Писац је на тај начин у кратким потезима изнео симптоме, који се опажају код неурастеничара, кад већ устраже лекарску помоћ.

Изглед нервозних је међу тим такав, да се слика неурастеније потпуно покрива са сликом здравог човека. Много пута су нервозни добро исхрањени п свеже боје. Па ипак у већем делу од њих вешто око лекарово налази доста болеснога. У томе погледу ваља нарочито нагласити близак однос неурастеније ка извесним недостацима телесног развијања и конституције.

Неурастенију у већини елучајева прати малокрвност, реуматична, скрофулозна и туберкулозна предиспозиција, као и обична угојеност и подадулост.

Такве су обично конституције, које носе у себи и карактер слабомоћности.

Али има једна група неурастеничара, а она је и далеко важнија пи много већа по броју. У њу спадају људи, код којих ослабелост нерава није до тога степена развијена, да би се они у обичном смислу речи могли назвати „болесним“, али за које се исто тако не би могло рећи да су „здрави“. Број таквих је данас врло велики. Они, до душе, врше своје дужности с

бо

натегом, али они то и осећају. Кад би се од њих затражили тежи и необичнији радови, опи би били у стању да их врше са великим напорима и знатним напрезањима. Они не налазе више никаква задовољства, у животу. У дну душе своје осећају се често несрећни и презрени. Такво расположење своје они тумаче спољним односима, откуда опет потиче незадовољство са друштвеним, политичким и државним уредба-

"ма. И на тај начин развијају се песимп-

стички погледи на свет. Обични свакодневни живот њих притискује и они жуде за новим, нередовним, пикантним, што би њихово расположење како год променило. То је слика модерног „културног неурастеничара.“ Она је продукат све веће културе и све јаче борбе за опстанак с једне, и све већма опадајућег идеализма с друге стране.

Ето таквих је хиљадама хиљада. Слика њихова, наравно, није једна иста. Основа је, међу тим, код свију њих једнака, код једних је јаче развијена једна, а код других друга страна.

И ако је нервозност у наше доба севуд распрострањено зло, опет се не може узети, као што се обично чини, да је она специфична појава новог доба. Истина је, да, као год што свако доба има своје особите моде, исто тако има и мода своје болести. И неурастенија је болест моде пашега времепа, последње четвртине последњег столећа. Она је данас распрострањена у целом културном свету јаче но икада до сада.

Али неурастенија је постојала, ње је увек било, она је била ту од вајкада. Нервне болести теже природе, као што су болести кичмене мождине, епилепсија, 60лести психе, засецају својом старином у далеку историју и како је неурастенија

само први степен оболелог нервног система, то је по свој прилици, шта више зацело, и она још у то доба морала постојати.

Неурастенија, која је стара као и историја рода људског, пграла је у развићу њеном често пута знатну улогу. Понеки истакнути људи, који су судбином овога света ведрили и облачили, поједине знаме-