Позориште

| У Ра МЕ КАКО

О

Затим, што се тиче писаца, чији драмски рад мало раније почиње, и којима су данашњи писци достојни наследници, Позориште има да одабере и с времена на време поново узима њихова дела, која је раније дало, као и да попуни број њихов онима, која још нису ушла у репертоар. Да оставимо на страну Г. Глишића чији се комади већ дају, и са много успеха, и ако се, што зацело чини неправду писцу, пружају понајвише само празничној публици, Позориште може још једанпут у празник дати и неке комаде Г. Д. Брзака (Мило за драго, Паланчанске новине, Мика Практикант, Колера) које је махом само по једанпут дало и то већину пре петнаест година. Затим може, обзирући се на писце ван краљевине, дати ако не комаде Г. Мите Калића, а оно, са извесним успехом, неке комаде Г. Милана Савића. Од овога писца наше Позортите је дало само две шаљиве игре Добре воље и Проводаџије, и то пре више од десет Година, и само једанцут или двапут, а није, међутим, никако дало Фрише фиђре, Наживео се, Неће да се противи, Последњу вољу, На леп начин, Дојчин Петра, које је ствари нама без Позоришта тешко познати, пошто су већином или само по часописима растурене или нису ни штамшане. Даље има Позориште да да, и то са већим правом (и ја овде не мислим само на обзире његове трема свом некадашњем управитељу) и дела Шапчанинова. Од овога писца, сем почетничких радова (Човек бев срца, Источно питање и др.) и радова познијега времена (Госпођиња као сељанка, Богумили, Душан Силни) има, као што је познато, и два посмртна рада, две никако неигране драме: Хипатија и Трнова круна, и ни једно од ових поменутих дела није штампано и, сигурно, неће скоро ни бити. Најзад, Позориште може потпуности ради дати, још два три пут, и познате драме Г. Драг. Илића (Јаквинта, Вукашин) и може се сетити, ако Т. ј. ствар заслужује сећања, да од истог писца има, објављених или којегде растурених по ретким листовима, доцнијих и скорашњих радова (Отмица, После милион година, Лихварка, Женидба Милоша. Обилића), као што се може са више оправдања сетити, (и сетило се пре кратког времена, како

19

70) бр азац драмског пе ГАНИ а,

чујемо) да међу радовима браће Илића има још ствари, које се дају у Позоришту употребити. И овим не мислим на комедије Милутина Илића, него на Периклову смрт и Питију од Војислава. Било би интересантно чути Војислављеве стихове на нашој позорници и видети сценично извођење његових диалогисаних песама. И не би било ни чудно, јер се сличне ствари дају у позориштима. Скоро је давана у Брислу Октобарска ноћ од Мисеа, ствар, која је још мање за позорницу. Затим, сем ових писаца, Позориште има да износи, са више система и више пцотпуноса више права а мање бојазни, и

дела оних писаца, који су још раније почели радити на драми и чији рад у главном спада у познату периоду јаче драмске и у опште песничке продукције. Међу те писце, од којих су неки добри а многи цењени, свакако сви интересантни, спада Г. Л. Костић. бем Максвима Црнојевића, који је стално на репертоару, п Гордане, која је теку последње време дата, има, познато је, од истога писца и познати Пера Сегединац. Од ове најдоље драме Г. Костића начињен је, ми знамо, ако код полиције као сумњив, означен, ипак један страшан баук; у ствари, тај комад је, и мање опасан него, на пример, Виљем Тел, и управа би, ако не може, као што то чине уредништва политичких новина, да завара полицију променом наслова и да га назове, на пример, Томом или другим каквим Сегединцем, имала настојати, да му надлежним путем поврати потребну невиност, коју, у оста-

сти и још

лом, слични комади без икакве сметње уживају. Јер кад, ниу Аустрији, које се више него нас тиче сценично тредстављање једног српског устанка против једног њеног ћесара, тај комад није формално забрањен, неће се ваљда ни код нас званично забрањивати. И кад је Министарство Проевете, својим последњим наставним планом, наредило, да се у државним гимназијама тај исти комад узима као званичан и тиме га званично признало као безопасна, онда ће јамачно ова надлежна власт Позоришта, на молбу овога, донети решење у истом смислу и допуститити и представљање овога комада. Заједно са Г. Костићем у те писце спада, даље, и Ћ. Јакшић. Ако његове комаде (Станоје Гла-

ЗА