Позориште

__Љина те са непрекорном симетријом.

пе 141

жевљим кошуљама, које су, као што је опште познато, огледало женино, нидо синовљих. лекција, њој је „шетња сва“ од „Маријане“ до „Народне кујне“ и обратно, као год оно Сулејчину Хатему од „драгане до драгане.“ · Доброму Мепеслу не остаје друго него да детету узмегувернанту, но а да би Ларонж што сигурније дошао до смера, мора та гувернанта бити млада и лепа те у Мепесловице изазвати љубомору. Задругарка се параси најпосле и Брунхилде, коју сујој наменили да приказује у живој слици у атар сиротињи, па скрушено и покајнички савија кући са чврстом и непоколебивом наканом да од сад после сваког прања савесно прегледа мужевље кошуље а детету свом да будеи права мати и гувернанта и све и сва.

То тако буде у Мепелових.

Али осим тога романа у Мепелову дому са срећвим завршетком има у „Задушним женама“ још један роман, којем је завршетак исто тако срећана позорница му дом пензијонованог мајора Родека, јунаци му пак сам домаћин и васпитачица његове поћерке, обоје колико већ одмакли у годинама толико ваљани и управо идејално честити. Зараза „добротворности по што по то“ није могла а да не сврати и у кућу мајорову и ту је до читава делиријума довела мајорову сестру, удовицу тајнога саветника, тако, да јој није био, зазор вазвати у кућу свога, према њој и сувише гостољубивог брата сву „Маријану“ на састанак и договор, кад јој брат није био код куће, па чак и његову спаваћу собу демеблирати и удесити за гардробу у тој прилици. Нешто то а нешто опет и неразложно сумњичење, изазвано насртљивим понашањем њена бекријаста сина према солидној васпитачици доведе њих две до озбиљна ранконтра, који Фодулој саветниковици омрази даљи боравак у братовљој кући а племениту и

у правом смислу речи задушну Марту одведе.

пред олтар, да присегне вечиту верност мајору.

Уза та два романа, крај њих и око њих начетиле се красне епизоде, уз главна лица, крај њих и око њих накупило се читаво коло онаква света, какав на позорницу доводи само вешт архитект, који уме да назида зграду без зачко„дЗадушне жене“ покрај похвалне своје тенденције, с којом тек час по, у сварљивим дозама, излазе на среду, забављају да не могу боље. А куд ће вишег

О приказу хтео не хтео морам говорити,

јер сам рекао, да ћу казати коју. Па ево региструјем да су глумили Ружић (мајор Родек), Дравиња Ружићка (удовица саветниковица), Милка Марковићка (Мепеловица), Тинка Лукићка (васптачица Марта), Добриновић (у улози ванредно комичне Фугуре, звао се канда Хуберт а био по главном занимању кожарски спомоћник, по споредном задружно трчкало код „Маријане“, но ово само „принципалици“ за љубав), Спасић (Мепел), Тодосић (као необично успео Фуриршиц мајоров) и Марковић (син удовице саветниковице) и то сви ва оним неким премијерским свечаносним расположењем Глумили су ето све сами опробани и то још с највећом вољом па ипак нису могли да „начине безопасним“ такмаца једног, који дође да им тога вечера отме ако не баш све а оно зацело голему већину свежега ловорја. Био је то онај златни малиша, онај умиљати Тодосићев Драга, што се као маторац какав ширио по позорници као по дечјем сигралишту готово кроз сав други чин, за који је ваљало научити добра три табака а уз том добро пазити како што покаже „чика Добриновић“ па добро утувити. Бистро је то и мило дете, тај мали Драга. Шта ли је само мислио, кад је иза завесе чуо, како га сви зову да се по,ави, и кад је после онако чудећи се погледао у свет пред собом2 Да ли је у детињој души заслутио, да ће некад самосвесно и с поносом смети примати такве овације као трибут, који му припада по заелузиг Дочекао, да Бог да, то! + ПОЗОРИШТЕ.

(Нова ирска опера.) Ових је дана у Лондону певапа с великим успехом нова ирска опера професора Вилерса Стенфорда: „Зћатив О' Вмеп.“ Публика и критика је делом у велико задовољна. Опера има лепих напева, који подсећају на народну музику али из богатог врела пучких ирских "попевака је само једна у правом свом 06лику унета у оперу. Обрада је уза сав народни вначај уметничка.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Ред позоришних представа). -

У недељу 10. (22.) марта: „Балканска царица.“ Драма у 8 чина, с певањем написао Никола 1. с одобрењем песниковим за позорницу удесио А. Хаџић, музика од Х. Дубека. Представа за народ с обаљенимценама.) Издаје управа срп. нар. позоришта.

5 5