Покрет

покрет 5

~ У

своје руке. Гласови о савезу консервативних сила, против дотадањих народних покрета почели су стиг зати у Беотрад. Пред крај фебруара добиле су биле потврду и вести о доласку Руса у помоћ Аустрији и упаду њихових трупа у Ердељ. У Београду је била завладала зебња у погледу тока којим ће поћи догаг ђаји у Аустрији,

На подетак ондашњег француског конзула у Бег ограду, српска влада одлучила је да учини један ашел на Француску. 27 фебруара 1849 г, Кнез Алека сандар је упутио једно тајно писмо Лују Наполеону Боналарти, председнику Француске Републике. То писмо, које до данас није било познато, гласи у пре» воду овако:

Бесград, 27. фебруара 1849. М 48.

(Строго поверљиво)

Господине председниче,

У приликама тешким и пуним опасности у ко јима се палавимо и који почињу јасно показивати сву величину препрека које сметају развијању и бу» дућности наших народа, потписани Кнез Србије, у име своје земље и у интересу слободе и општега, добра свих Јужних Словена, сматра за дужност да учани један сасвим поверљив корак код владе Фран» пуске Републике, упућујући ово писмо њеном пол штованом Председнику.

Заузимајући на данашњем Истоку Европе по» ложај који ни најмање не одговара основним правама слободних народа нити задовољава њихове праведне жеље и њихове оправдане потребе, Србија и остале словенске покрајине у њеном суседству, нису се могле осећати срећне с таком политичком судбином, Сасвим је дакле природно што су оне же; леле да. себл створе бољу будућност и штосу ак, тивно радиле у корист те будућности.

Последњи догађаји који су се десили у Европи само су охрабрили и истакли оно што је било одавно увело корена у тим земљама и што материјална сила, може само за неко време угушити, али што никад неће бити у стању потпуно да уништи,

___Ови народи, убеђени у правичност своје ствари, располажући свима, елементима који чине срећу и благостање држава, узимајући поред тога у обзир силу прилика и садање стање т стављајући инте; ресе своје будућности у хармонију са, садањом ситуг адијом и потребама редовног и поступног напретка, држали су да у делу свога препорођаја могу рачу“ нати на симпатије свих племенитих народа и свих незамнтересованих влада. Радећи на том делу спаг сења, народи су имали да се боје само непријатеља ства својих рођених влада а нарочито договора тих влада, које су готове да се у том циљу узајамно пог служе својим заједничким силама против напретка и будућности подјармљених народа, |

Од пре некога времена кружиле су узбудљиве вести о могућности таквог савеза 'памеђу Русије, Аустрије и неких немачких сила. Али импозантно држање Француске и Ентлеске чини тешким, ако не немогућнам, склапање једног таквог савеза, чији би резултат био да присталице неправде и освајања, под управом једне од савезних сила стави у опреку са свима народима, који теже за слободом, под заг штитом либералних држава, на западу,

Оно што је било под сумњом постоје сад извесно ша. најјаснији начин. Улазак руских трупа у Ердељ само је прва објава комбинације тога савеза и нај страшнији доказ опасности, којима су изложени још неослобођени народи, У колико је изговор којим се Руси труде да правдају њихову интервенцију у Ер, дељу без основа, у толико је већи прави узрок и у

толико су знатнији планови, који су морали мотивиг

КНЕЗ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ

сати закључак реченог савеза. Излишно је улазити овде у излагање свих великих последица које тај факат може имати ва слободу и спокојство свих наг рода, ако савезним оплама буде остављено време и прилика, да изврше своје планове, Свака просвећена, влада може то себи лако представити,

Потписати Кнез и његова влада сматрају да врше свету обавезу према будућности своје отаџбине и братску дужност према, осталим Оловенима, својим суседима, ако од своје стране скрену пажњу влади Француске Републике на тежину опасности, коју манифестација, тога савеза, ствара између осталога, ва Јужне Оловене, изјављујући у исто време, у свој искрености своје душе да ће, ако либералне владе са Запада не буду предузеле потребне мере да од; лучно одговоре на војничку интервенцију у Ердељу и да на тај начин пониште убитачни ефекат који је она већ произвела, народи тих крајева, изгубити тада последњу наду у своје спасење и цивилизована, Евг ропа ће, — у место да буде сведок поступног развиг јања и препорођаја словенских народа, који жуде за слободом и који своју будућност васнивају само на поштовању свих народности — видети тадљ жало