Покрет

ДЕ реоарас ак

покрет | 9

човека, али, неповерљив, као увек, према писцама своје епохе, ја нисам дуго читао његове прилачно бројне приче. Говорили су ми да је сличан 7. Бори (танковићу. Али кад му је већ и Задруга издала

роман, ја сам се латио да га прочитам; веповао сам“

да је интересантан таленал, кад та Задруга издаје. Кад сам га прочитао, десило ми се да нисам могао испричати садржај, не стога што је испреплетан, него што га скоро нема. Као многе почетничке ствари, н овај је роман написан у стилу оних школских 94, патака. или »песама у прови« бољих ђака, у којима, је свака реченица коректна, не рђаво написана, шта више и занимљива, али, укупно узевши, без икаквог осећања, које би се пренело на вас. Дознао сам (од писца) да. је роман из првог стадиума његових ства„ рања. То не олакшава; то отежава. У чтивост захтева,

ла књижевници бар свесно своје шегртске покушаје

ЈОСИП ВИДОВИЋ = Пон -Одемер. Обала Риле

ЈОСИП ВИДОВИЋ : Улеца у Пон-Одемеру

не износе на тржишта људских таштина, (У доцније написаним, но раније изданам причама, 1. живади-

· новић је већ врло много поправљен, Он доиста, има

психологије, тачнијих запажања, и осећања. Отлл му је још кржљав; у њему нема, вероватно, нимало индивидуалности. Ако Г. Живадиновић личи у при; чама на Г. Станковића, то је комплимент за, Г. Стан; ковића, а не за Г. Живадиновића, Г. Бора Станковић је див, чију Нечисту Крв могу читати публике свих народа и свих друштвених слојева; његове приче вреде златних корица, али делујући у солидније доба он није своје почетничке радове могао штампати н= у каквом часопису, а камо ли у задрузи.)

Мени је жао што је Задруга (чија надања имају толики тираж!) и са овим трећим послератним романом претрпела неуспех. Могла га је избећи. Ако није могла наћи домаћи, до сада неиздаван роман,