Покрет

10 покрет

што није прештампала који стари или га се одрекла, па. дала новеле Г. Ива Андрића, пробраније приче

Г. Мирослава. Крлеже пли Г, Вељка Петровића, наг

пример

Остале едтттје Зад руегине треоа само похвалити, Г. Веселшт Чајкатовић је превео Ллаутове Комедије са ретком вештином и живошћу. Он је панашао уметничке адекватности за. поједина, места, 1 превод тече неусиљено. Студенти ће се нарочито бавити овом

књитом, у којој се налазе обрасци многих дела, дуг оровачких и страних писаца, |

Г.Г. Марко Цар п Тихомир Ђорђевић трештампали су своје раније списе; Г, Цар мало. измењену књигу О Нашем Приморју, а 1. Ђорђевић је скупио своје фолклористичке и тсторијскокултурне чланке 0 Народном Животу, у књиту под истим насловом,

Божидар Новачевић

СПОРАЗУМ СА ИТАЛИЈОМ

Док је постојала Хабобуршка Монархија, Орг бија је могла бити или њен непријатељ или њен "вазал; модерна Италија исто тако. Италијанска Краљевина постала је из пораза некадашње Аустрије 1859. и 1866, Краљевина Орба, Хрвата, и Оловенаца на слома те исте Аустрије 1918. године. Тај слом је донео нашем народу ослобођење, али италијанском такође. Додуше, Италија је и пре рата била. Велика Сила, али та помпезна титула није мотла прикрити истину: да је Велика Сила, морала, примити један наметнути утовор о савезу и тридесет година живети под паском свога нежељеног саг везника. Те савезничке односе најбоље илуструју догађају из 1911, године: пошто је Италија нашла на тешкоће у Либији, тадашњи шеф аустријског Ђетералштаба Конрад фон Хецендорф сматрао је "то довољним разлотом за једну ратну експедицију против јужног савезника!... И тек са уништењем хабосбуршке војне силе, дакле са пропашћу хабсоуршке државе — јер ту је државу само војна сила одржавала у животу — Италија стварно добија независност п довршује дело народног уједи» њења. Ослобођење нашег и италијанског народа, тако рећи заједничког је порекла и извођено је паг ралелно и истовремено. Али чим је оно извршено, прва држава с којом смо дошли у сукоб била, је Италија! И тај сукоб, који је често добијао врло опасат карактер, трајао је преко пет година,

Ив таквог стања, била су само два излава: или рат или споравум. Онај први нико озбиљно није хтео ни код нас, ни код Италијана; остао је, трема. томе, само други: споразум. И споразум је вакључен и уговор потписан ономад, 27. јануара, у Риму.

"У оцени овога акта, са гледишта, наших инте„ реса, прво (се намеће питање: вашто је на такав споравум требало чекати пет година“ Јер, било је мог мената кад омо и уз повољније услове могли од Италије добити све ово што сад добијамо. Зашто су ти моменти пропуштениг дашто смо годинама, држати у парализи читаву своју обалу за љубаљв независности »Ријечке државе«, кад ћемо ту независност, у утовору са Италијом, прогласити немогућношћу; Зашто смо се шет година ломили око те немогућности;

- Ипалче, садг по себи, уговор, као и оваки уговор

има овоје добре и рђаве стране. Али и једне и друге.

у овом случају су, у главном, на моралном пог дручју. Јер, конкретно, он, изузевши питање Руг

јеке, које је једна споредна, афера, у нашим одног сима. са, Италијом, не решава. п не уклања ни једно друго. Али оп у те односе уноси дух помирљтвости и поверења, и то му је најбоља страна. Јер ево шта, одређује љегов текст:

Влада Њ. В. Краља Срба, Хрвата и Словенаца п Влада Њ. В. Краља Италије, чврсто решене да осигурају мир, као и резултате добијене за време великога рата и санкционисане уговорима о миру, споразумеле су се да углаве овај споразум, чија ће природна последица бити пријатељство двеју краљевина и узајамно поштовање њихових права на

"суву и мору, и уговорил> су следеће чланове“

Члан !. Две стране које потписују пакт обавезују се узајамно, да ће се међусобно потпомоћи п срдачно сарађивати, да се одржи ред утврђен уговорпма о миру закљученим у Грианону, Сен-Жермену и Нејпу, а тако пстон да се поштују и изврше обавезе утврђене тим уговорима.

Члан 2. На случај да једна од страна које су потписале уговор буде предмет напада, који није она изазвала, од једне или више сила, друга страна се обавезује да ће остати неутрална за све време сукоба. Исто тако на случај да безбеднсст и интереси једне стране буду загрожени снажним упадима споља, друга страна се обавезује да ће јој пружити политичку и дипломатску потпору својим благонаклоним садејством у циљу да допринесе да ишчегне спољни разлог тих опасности,

Члан 3. На случај међународних компликација, а ако се потписане стране сложе да су или да могу бити њихови заједнички интереси угрожени, оне се обавезују да Бе се договорити о мерама које ће предузети да би се заштитиле,

Члан 4. Овај ће уговор трајати пет година, и он ће моћи бити откаван или обновљен годину дана пре његовог престанка,

Члан 5. Овај уговор има бити ратификован и ратификације измењене у Риму. Уговор ће ступити на снагу одмах по'измени ратификација. |

А у анексу каже се: :

Чл, 1. Високе уговарајуће стране се обвезују да по претходном споразуму саопште једна другој споразуме који интересују њихову политику у Централној Европи, и најављују у том погледу да у уговору о пријатељству потписа» ном данашњега дана нема ништа што би било противно уговорима о савезу које је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца вакључила, респективно, са републиком Чехословачком !. августа 1922. год. и са Краљевином Румунијом 7. јула 1923. год. |

Чл. 2. Уговор о пријатељству закључен данашњега дана и овај прикључени протокол биће поднети Друштву Народа на регистровање, саобравно чл. 18. Пакта Друштва Народа. пе

Све су те обвезе, разуме се,... моралне и интерпретација њихова, у власти је италијанских вваниче них фактора. А каква ће та интерпретација у тража си“ бити, то треба тек искуство да покаже. Асти, ипак, оне оу јасан докуменат, да је илувзорно рачумати са, антатонивмом између наше државе и Италије као са. статним фактором, нарочито у најбли;