Покрет
18 | покрет
послови Велике Британије теку под вођством бивших револуционара нормално пао што су и под Владом торија и либерала.
Ако је, дакле, Италија спасена од анархије елиг _минисањем парламентаризма, у Шнглеској је парлаг ментаризам елиминисао могућност револуције и анархије. Природно је, 6 тога, да у Риму и Лондону не могу имати једну оцену за уставност, парламенал, владу већине, одговорност министара, итд. Енглеске институције су добре, али добре у Енглеској. Ј ер, Ентлези бу их смишљали и израђивали за себе а, раг уме се, при том их није мучила мисао, како ће оне функционисати код Налолитанаца и Валканаца У осталом и нема тих институција, које би одговарале потребама и склоностима свих раса и племена (С том простом истином су давно на чисто сви, — сем нас Балканаца и којекаквих »младбегишћана« или раз; них азијатских »интелектуалала«. То је једна од последица. респекта, који варвари и народи скоре цивиг изације шмају пред Европом, По њиховом наивном схватању, Европа. је свемоћна, и кад је нашла начин да експлоатише руднике у Индији као и у Шкотској, или да железнпом веже Ћабу и Дамаск као што је везала Париз и Берлин, јамачно има и неки систем који сам собом омогућује ла се нарол и држава рава вија како је најбоље! Треба, дакле, само проучити тај систем, — и пренети га. - —- |
О тим варварским погледима ми смо живели 102
сне су примале туђе, готове формуле, и
днама и живимо, у главном, и данас. Ми смо имита: тори и готовани који чекају да други и мисле за, њих, и који зато примају све што се где нађе. Као што. данас тртовци и индустријалци иду о машине у Немачку, тако су читаве тенерације наше одлавиле »на, запад«, »у Европу« по — »идеологију« !и »жонцептију«. И Силе су вадовољне кад би се вратиле натоварене праличним батажем. ОЗадовољни су били и сни сретниши, што-их је ратни вихор однео до Америке, кад су на повратку мајци Отапбини могти препоруг пити — американски устајв, то јест устав једнот континента који још у потнуности није колонисан! 1 Набу они никакав изузетак. Наше партије су преши, сивале своје програме као што слаби ђаци преписују задатке. Оне се нису старале да нађу решење нашим проблемима, нису чак те проблеме. ни запажале, флоскугле- Зато је наша демократија. морала остати овако сте: |рална као што је и зато је наш политички живот тако плитак. Ми нити смо имали, нити емамо; ни истинских консерватшваца ни напредних трупа: имамо само опортунисте, — као и Бугари код којих странке са ултраградикалним програмима, дају тодршку официрској љиктатури. - -
Бе значи, да. се треба оделити зилом 1 ровом од осталог света. Али треба бити свестан, ла нам нико други, нико изван нас самих не може показати, још мање отворити пут којим морамо ићи,
5
__ЈЕДНА_ЗЛАТНА КЊИГА.
- Гребаће код нас да се јави наралштај који ће до-
ором сматрати ону књигу која подстиче на рад, на.
учешће у животу, ју стварању друшетвених прилика, а не књигу после чије је лектире човек сањала ки разбољећ, јер она раствара, снагу и равједа вољу за, Стваралачко учешће у животу. Гребаће да тај нараг штај књигу не прима као да је она из неба пала на Христов гроб у Јерусалиму, ша надг је оданде донео какав тардиновачки хашија, него да иза, књите тражи писца и у књизи да тражи исповест борца, рашкика, зидара који и нас позива на јачи живот, који је јег дини начин лепог живота, и који нас учи
Како треба с Овомпртеоту збориш
Тек такав нараштај ће примити наду ознаку. златна књига кад је реч о књизи која, је, у одсуству сваке реторике, како неко
какве паланачке банке чија нас се билансија, ништа,
не тиче. У очекивању таквог нараштаја, јер он мора.
доћи ако нама, има, живота на, овој тачпи земљине кугле, ми ћемо већ сад тако да, ознатимо књигу која, за нас значи стваралачки замах сличан замаху једног Бранка, Ђуре Јакшића, Змаја. Ј. Јовановића. Тако ћемо означити 47 Књигу Матице Српске која, је изишла недавно!), а у којој налавимо израз нај= летшег родољубља ' што та ова наша покрајина.
Ово је књита, 0 једној паланци у Срему ко ја: је 1791. тодине имала, 129 куће те 1054 становника, ис;
) Инђија, прилог ва проучавање насеља у Војводини
паписао Радослав Марковић. Нови Сад, ивдање Матице Српехе, 1928.
рече, суха као извештај.
је умела формулисати
кључиво Орба. У коју се од +791. до 1548. доселило Још 53 српске породице, ати се, почев од године 1529, па до 1848. доселшло 812 немачких домова, тако да већ године 1849. Немпа износе 65:89 а Орбн тек 9808 од укупног становништва, Инђије. Од 19548. до 1914. Пемти се т лаље Насељавају у јачем броју. #73 дома, док број Срба досељавањем појача вају кроза, све то време само 27 ломова са, 94 душе. Отуд јошшреклане, у тодини 1922. Срби чине у Инђији тек 1696 становништва, а Немци још увек 719%. Нитаље, на које сважи честит и школован Срби мора тражити одговора, јесте: шта, бива, при оважком додиру старинаца Срба и колониста Немапа 2 Ј а ЛИ се мора понављати оно што је Болеслав Шрус сликао у књиви Мртва Стражаг Да ли је проценат Орба, у Инђији од 1848. до 1929 -тао с 83 на 1 % само услед јачег немачког досељавања, или је код Срба живот мање рационализован, мање хигијенски, па је морг талитет већи: илп је било код (рба више расељаБања, пошто се- нису умели одржати у привредној
утакмици с несумњиво. јачим тротвнаком #
Било је свега тога у дане сртекот опадаљња, у Шнђији. У подине 1871.—1900., тросечни РОДНИ три раштај код Орба. јесте 11%.. а код Немаша 21%.. Немице у седамдесетим годинама, рађају просечно 67 деце на 1000 душа, а Српкиње само 59: осамлег бетих тодина, ствар се развија још неповољније: Не» мице рађају 69 деца, Оршкиње 54. Већим мора и тетом код Немаца, разлика се донекле ублажава, али залуду: и ако-се од 1871. до: 1900. ролило 907 Срба више него што је умрло, "нали је број у Инђијл кроз то време ипак пао за, 16, јер су се раселили шепред економски јачих Немаца, Тако да се у лане