Покрет

судију света, пред којим су скромни морали да буду и самодржац Русије и сви остали цареви и краљева и тлавари, савезнички и непријатељски. И кад је он зараћеним државама ушутио позив, да му означе своје ратне циљеве, — све су се журиле да се позиву одазову и да одтовором не изазову гнев његов, асније, на страни Савезника, Вилаон је стварни шеф

огромне коалиције народа какву Историја. није

видела, - н Такав изузетни положај донеле су му, наравно, прилике: зараћеност ивропе и интервенција Амег рике,. Колико је он лично допринео интервенцији, то је тешко одредити. Несумњиво је, да Унија и без "Вилзона, не би могла до краја, рата. остати неутрална. Нарочито не би то могла после слома Русије. Јер то би значило помирити се са, победом Немачке, дакле

примити хегемонију Пруске над свима континен,

тима. Према томе, мотиви, који су Америку опредег

лили за рат не разликују се од мотива. осталих учесника, у рату. Али Вилаон је успео, да хладним рачуг

нима и политичким интересима пред светоком јавг

ношћу да једну ванредно лепу етичку подлогу, По ње,

товим прокламашијама, изгледало је, да американоки војници, као неки нови »крсташки витезови«, јуре преко оцеана на. равбојиште Европе не: да бране, ствар своје Отаџбине, него да буду несебични борци

за вечну Правду. Но кад је, после добијеног рата, -

требало дати уређење Европи, које би одговарало -на-

челима. Правде, Вилзон се показао за такав посао. немоћан, и први који је одбио пакт Лите Народа, дакле Вилаоново дело, био је народ Сједињених Др.

ПЕТАР ДОБРОВИЋ

По покрет

жава, За време рата толико слављени миротворац доживео је слом, — чим је закључио мир! Чудна судбина!

У нашем народу остаће му светла успомена, јер је, и ако безуспешно, до краја Оранио нашу праг ведну ствар. | !

__СЛИКАР ПЕТАР ДОБРОВИЋ

— Имаде једна ствар, која Петра Добровића одваја |

_ од већине наших ликовних уметника: уношење инг

телектуалног момента у процес стварања. Како се. умегност не може ни замислити без једног вишег реда, сем ако имаде карактер екопериментисања, или импровизације, Добровићева дела досивају наро-

· чито значење у нашој ликовној уметности, јер је До-

бровић у једнакој мери и уметник стваралац. дато су његова, дела пуна. здравља и хармоније; синтетична, и ако модерна, приступачна. и разумљива. Добровић је нашао своју равнотежу: од Тицијана до Пикаса он је прихватио све што је могло да користи уметг ничким реализацијама његових доживљаја. Симпатично је, али и неминовно, да се није дао _ завести ни једним модернистичким шаблоном, као што су се, брзо, повели многи наши талентовани уметници, него је личном борбом и личним доживљајима рељефно израдио пуну и богату, орхестралну

дикцију. |

_ У ошштем перебрализму нашега. века, Добровић

"није дошао до његове крајње тачке, него је покушао

да та повеже са духовном дубином старих мајстора.

ВЕНЕРА КОЈА СПАВА