Покрет

44 покрет

за већину читалаца верујемо да ће сачињавати, више него песме, поменуте аутобиографије а нарочито - мишљење. о поезији деветорице сарадника алманаха. Публику увек занима да зна шта који. истакнути песник мисли о себи, о песницима уопште, о самом песништву, а та радозналост читалаца биће мишљењима о поезији садржаним у „Алманаху Бранка Радичевића“ прилично задовољена. Почевши од де-

финиција Ранка Младеновића: „Лирика је — екстаза.

Она је електрика инстинкта. Она нас носи у распа-.

рампарчану визију бескрајног заноса. Она је месец у нашем телу а ми смо медијуми њене душе...“ па до тврдње Густава Крклеца да је „свака песма добра која има толико ватре у себи да угреје једно људско срце“, сва ова мишљења су са ма које тачке гледишта интересантна. Што се тиче песничких прилога, изузев песама Милоша Црњанског и Тина Ујевића и једне песме Станислава Винавера, које су раније штампане (занимљиво је да баш те песме спадају међу најбоље у алманаху), све остале су нове за читалачку публику, и још више доприносе интересантности ове књиге за коју верујемо да пе бити радо читана. ан Де

7 ЧАСОПИСИ | ____ РАСКРСНИЦА, број 11. Свеска за фебруар. -__ И ако. други по реду (после чланка Душана

Николајевића о Лењину, који је због своје важно.

сти и актуелности дошао на прво место) чланак Г. Велибора Глигорића „Есеј о памфлету“ у ствари нас уводи у овај број „Раскрснице“. То је програмски чланак, као неко наговештавање да ће „Раскрсница“ почети да негује памфлет и у исто време, разуме се, одбрана памфлета.

__-_ Овај број „Раскрснипе“ сем тога садржи: први део „утука“ Г. С. Гребенца на књигу Раше Милошевића „Тимочка буна“ и одговор Г-ђе Правде Ристић на „Анкету о нашој демократији“. Под насловом „Старци под кестеновима“, Гвидо Тартаља

даје једну импресионистичку скицу, сличну онима.

из збирке „Песма и Град“, — само у прози. Оне у стиху много више волимо. Из чланка. Александра Илића: „Суматраизам Милоша Црњанског“ разумљива је једна реченица: „Г. Црњански покрај Иве Андрића и још једног или двојице приповедача унео је у модерну прозу новог и оригиналног.“ Да поменемо још белешку „Лакејство једног академика“ у којој се напада Г. Богдан Поповић због његовог фамозног чланка у божићњем броју „Политике“. Напомену на крају књиге: „О радовима Г. Црњан-

ског уредништво ће донети свој суд у једном од

идућих бројева“ — ако је не треба разумети као ограђивање редакције од критике А. Илића треба, можда, довести у везу са чланком о памфлетимт. _

КИНЕМАТОГРАФ.

О ФИЛМСКОЈ КРИТИЦИ КОД НАС

Ма колико то изгледало парадоксално, код нас, баш вато што у: нашој земљи не постоје велика кинематографска предузећа и што се налавимо доста далеко од главних центара филмске проивводње, може најбоље да се развије добра филмска критика. За сваку критику, према томе и филмску, потребна су, да би била добра, два услова: да људи који је

воде имају укуса и да буду непристрасни. Што се тиче оног првог услова, треба да верујемо да имамо исто толико укуса колико ма који други народ на свету; што се тиче другог, несумњиво је да га можгмо боље и лакше испунити него критичари у земљама које продукују филмове. Ми можемо да будемо потпуно непристрасни из простог разлога што никакви други моменти сем нашег укуса не могу да утичу на наш суд; за њих је то већ теже јер многе друге ствари могу бити од утицаја на њихову оцену. 5 ~ 5

Узмимо, као пример, француску филмску критику. Сем ретких изузетака, сви који у Француској пишу о филму под-= лежу на првом месту утицају патриотизма. Треба фаворизовати раввитак француске филмске индустрије, популарисати у самој Француској и у Европи фравцуске уметнике, ширити француски дух; с друге стране не треба дозволити да се Немца богате на рачун Француске, чак ни преко филмова, Там утицајем патриотизма може се објаснити што је прављена толика реклама на пример филму „Миарка и цигански краљ,“ у коме су играли Жан Ришпен и Режана, а који је иваче један од најгорих филмова који су се појавили за последње три године; њиме се објашњава такође што су се претав одличног немачког филма „Др. Калигари“, као против „нездравог“ и „разорно дејствујућег на живце“ бунили исти Французи који уживају у комадима Андре де Лорда и у јевовитим сценама у „Гран Гањолу“, Е

__Али патриотски разлози, познанство са режисерама, пријатељство са глумцима, ипак су од спореднијег утицаја на млашљење критичара од — кон<уренције индустријалаца, У велвким центрима филмске производње мали је број листова, — махом часописа, —- који негују беспристрасну кри= тику; код других је критика — плаћен оглас. Критичар листа који брави заступништво „Парамунта“ хвали све Парамунтове филмове, критичар листа плаћеног од „Обера“ хвали Оберове, и тако даље, -

Међутим, више но ма за коју другу, за филмску кри= тику потребно је да будг непристрасна. Кин-матографска умелност још није достигла свој готпун развитак, необавештена публика псдлеже утацају великех- плахата и вештих реклама, и резаи Хари Хилови и Мирзндорђи још налазе прођу и гледаоце, ргзочаране, истина, али који су пре лога платили своје место. 1 лавни задатак добре филмске крљтике јесте у томе д: рукозоди гледаоца, да га упозорава против рђавих продукција и да му обраћа пажњу на добре стране извеслих филмова, на врлуне и мане извесних режисера и глумаца,

__ Код нас је то могуће. Пошто наши дневни листови немају накаквог интедеса да се филмови Гомона или филмсва Декле боље продају од других, критичари, независно од плаћених биоскопских анонса, могу слободно говорити шта оље. Према томе, њихова је дужност дл говоре о свим филмовима који се приказују, гарочито о онима који ће тек доћи код нас а који су им познати. Оштро критиковање рђавах комада' одбиће један део публике, зарада директора баоскопа бике умањена, и тако ћ= се временом“ потпуно онемогућити долазак слабим филмовима. - –

Најглавнија добра страна овакве критике биће та што ђе се директори биоскопских сала нагонити да се мало боље упознају са данашњом филмском производњом и да обрате пажњу на то какве филмове доносе и приказују. -

То је, уосталом, у њиховом интересу. Према биоскоп= ским плакатама и огласима по новинама судећи, врло често ни они сами не знају вредност филма који имају у рукама Одличне. Мак Сенетове и Фатијеве шале објављују се обично само напоменом на крају програма: „Додатак ШАЛА у једном чину“. Често промакне и по нека Валас Рад а да се на пла= катама и не помиње да он игра у филму, и ако би у интересу власника биоскопа несумњиво било да публика то зна, Скоро је даван један од најбољих филмова са Родолфом Ва-. лентином: „Крвава арена“, а у свим огласима могли смо видети само имена глумица кбје су играле поред њега, И тако даље, Сличних примера има и сувише да бисмо их могли све набројати, а

Алн док власници кинематографских сала не увиде потребу да се сами боље позабае проучавањем филмских питања, филмски критичара по двезним листовима могу евојим утицајем на публику доста да допринесу томе да се рђави комади, вбог којих и постоји повика на седму умегност, бој= котују, ЈЕ бо

МЕ ; “ у

„На жалост, код нас ва сад сбалну филмску критаку

имају само „Време“ и „Београдске Новости“, а у осталим