Покрет
12
покрет
бројним прескупим венцима, послала му мртвом да га разговоге драге делегате којих је жив био толико жељан и још једном показала да ми искрено ожалити и умемо, али да паметно спасавати и за времена помоћи не умемо.
'И себи сад горко пребацујем. Сви смо људи увек исти. Сад је доцкан да се што поправи. Плачи само ако имаш суза.
ИНДУСТРИСКИ ЗАЈАМ
Противно сваком очекивању, преговори о индустриском зајму пресечени су захтевом Г. Стојадиновића, Министра Финансија, о давању солидарне -гарантије индустријалаца према Држави. Постављен не у почетку преговора него у последњем тренутку, после дуготрајних разговора између представника наше индустрије и финансиске групе која је. била спремна дати, зајам као и представника индустријалаца и представника · Државе, тада дакле кад је зајам изгледао близу своме остварењу, захтев Министра Финансија био је не само неприхватљив него чак и неразумљив. Држање Г. Стојадиновића, за «све време преговарања о индустриском зајму, није било ни одређено, ни доследно ни саобразно основним тачкама његове финансиске политике. Ипак, није се могло очекивати да ће се постављањем једног захтева, у завршној фази преговарања! идентичног са одбијањем државне гарантије, довести до компромитовања и сама озбиљност овог посла. Што се међутим, догодило. 5
О неуспеху преговора за индустриски зајам, Централа Индустриских Корпорација Краљевине
Срба, Хрвата и Словенаца објавила је једно“ своје
саопштење. Ограничавамо се данас нато да га обја--
вимо нашим читаоцима у целости. Оно гласи:
„Антиинфлационистичка политика коју је Господин Министар Финансија безпрелазно почео да спроводи у сврху стабилизовања и поправке динара, имала“ је као последицу. кризу у капиталима. Ова је криза довела у то већу неприлику пре свега нашу индустриску производњу, што наше кредитне везе са иностранством још нису изграђене, па-како у колу чиниоца поправке динара производња игра најважнију улогу, то је и са становишта опште привредне политике потребно било ту кризу капитала у земљи поправљати приливом капитала са стране. = :
Услед неповерења иностранства према нама страни је капитал, привучен великим · каматњаком, почео долазити само преко Беча и Пеште и то на тај начин, што су наша предузећа продавала странцима своје уделе и деонице, тако да је индусрија која је била национална или која је тешком муком била национализована опет почела да се отуђује и то по цену-која. је нижа од њене унутарње вредности. На другој страни почела је и цела наша привреда да „страда од превелике каматне стопе која се услед новчане кризе попела на 20 до 30", и више, – =
Мислим да никад више нећу свратити у Мостар мада сам му рекла довиђења. Чини ми се да чујем Неретву како урла своју тугу за својим песником. Мостару је пала вредност, Мостару је светлост потамнела. Он је био славан због Шантића, сад је славан ради свога гробља... -
Милица Јанковић
Да би се за то ублажило неоспорно дејство дефлационе кризе која високим каматњаком кочи нашу привреду, а нас индустријалце. сили да пропајемо нашу националну индустрију странцима по јефтинијој цени него што вреди, остао нам је једини пут да набавимо под што повољнијим условима дугорочан зајам из иностранства. Како се међутим држава услед блокирања свог кредита Блеровим зајмом не може надати скором успеху у том правцу, ти како су се услед прекида преговора наше Хипотекарне Банке са швајцарском групом изгледи за "даље зајмове из Швајцарске знатно погоршали, то -нам је остало, да се сами ми, привредници, обазремо за зајмове у иностранству.
"Такав нам се зајам под сразмерно повољним "условима нудио од једне мешовите американскоенглеско-холандске групе преко Беча и преко једне овдашње банке. Међу њеним се условима као најповољнији имао сматрати онај о свакидашњој могућности делимичног или целокупног отказа зајма. Та нас је могућност оспособљавала да се можемо користити повољнијим зајмовима које будемо повлачили непосредно са извора капитала западних држава онда кад се претпоставке за кредитне везе са иностранством буду оствариле. | Што се тиче осталих услова зајма, тај зајам износи 1.5 милиона енглеских фуната, који би се могао повећати још са даљих 12 милиона фуната. Рок зајма се утврдио испрва на 10 година, доцније на 12 година, а могао сеи даље продужити по обостраном споразуму. Интерес зајма износио је за 1 годину - 13 од сто а за даље време. 1005 до“ 1115 доцније сепреговарало на основи 11, за прву годину а 105 за осталих једанаест година. Као мерило за одређивање интересне стопе после прве године зајма која је била утврђена од“ 13 до П'љр,-а за сваку даљу годину узела би се посебно просечна "интересна стопа за иностране зајмове код Енглеске "банке у Лондону за последња 3 месеца у протеклој години. Интересна би се стопа, у сразмери према напред поменутим подацима, споразумно утврђивала.
Зајам за Централу Индустријских Корпорација гарантовала би Државна Хипптекарна Банка. Исплата, повраћај и интерес зајма имао би.се вршити у енглеским фунтама код Народне Банке у Београду, али-се прве две године не би узимала никаква отплата зајма. Тек од друге или треће године имала би се амортизација плаћати заједно са каматом; за случај пада динара преузела би држава гаранцију за курсну диференцију. -
За покриће зајма имала би да служи хипотека на предузеће или на друге некретнине. Као оцена,