Покрет
0 покрет
оних који су тврдили да хеленска. култура више вреди: од.
културе францускога класичног столећа. Модерно човечанство се већ није могло одрећи веровања у прогрес, у стално напредовање човека, и Боало, главни бранилац Старих, у једном писму од године 1700, скоро да полаже оружје: ако су: Хелени у једном роду књижевности јачи од: Француза ХУП столећа, они немају Молијера ни Лафонтена,
Сто година после те препирке код Француза, имзмо
ми скромну једну препирку код Срба, чији су борци сизнији.
људи него што су били Шарл Перо, Фонтнел, Боало и Ла Бријер, али се први препиру о истој теми, о којој ће се, кров
чатав наш 19 век, са Доситејем и његовим ученицима пре--
парати сентименталци: Бранко Радичевић, Лаза Лазаревић, Стеван Сремац, све до Радоја Домановића. И код нас има, у овом питању, две странке: једна, гуслари и романтичарски песници, пева. „стару славу“ и старо добро доба, док друга, од Доситеја до Скерлића, ради на изградњи славне наше будућности која тек треба да спере са нас срамоту што смо, у прошлости, били варод који је само примао од човечан-
ства, а вишта му није давао, доприносио. - - Ситан један случај препирке између та два табора духова имамо забележен у другој књизи Фисике Атанасија Стојковића, штампаној· 1802, у примјечанију ва страни 896: „На овом месту не могу прећутати један философски разговор какав су два господара данас преда мном и пред двама другима господарма имали. Сви смо били у соби, када једноме од њих падне у очи Календар од 1802 године, који је лежао на трапеви и у коме сочинитељ сравњава нови свет са старим, па, стари хвалећи, у новоме налази само злом горе. И два горња философа су били Истог мишљења, пошто они припадају школи философа која је — свачијег мишљења. _„= О, говори први, стари је свет био сасвим другојачи,
те поче ређати преимућства старога света.“ 5 „Његов друг му прихвати реч, те особвтом речитошћу
посла нови свет на дно пакла. 7 = „Да ли би ко могао слушати овака два човека, а да му не дође жеља извести их на прави пут Зато, колико је то место и краткоћа времена допуштала, објасних им ово питање, и заврших изјавом да се грешило у стара времена, али ни нова нису слободна од тих греха. При свем том, саду свету има више просвећености, него што је беше у стара времена, па је и морал људи бољи, те живимо у праведнијем поретку, а особито науке никад нису биле на тако високом степеву, на какав су данас трудом одличних духова дагнуте. Кад ово рекох, као да сам их врелом водом полио.
~ „Да науке ништа не вреде, један од њих је мислио да може доказати тиме што се у календарима увек говори о помрачењима, апи се ова тобоже увек“ дешавају обноћ, када честит свет спава, или се виде само у другим деловима света. И то је таким тоном презирања „говорити благоволио“ као да је њиме хтео рећи како онај који саставља календаре увек вара народ; а није хтео, или зар није знао прочитати да управо календар, који смо имали у рукама пише како ће се једно помрачење сунца и једно месеца видети по целој Европи. „Шта сам могао одговорити овим жалосним, али богатим старцима> Кажем им ја да, што се тиче питања, какво бе време бити, не може се унапред ништа зчати, а у календару се о томе гата само за просте и глупе људе који су навикли да календар питају, кад ће бита кише, снега, ветра, грмљавине... Али, кад је реч о помрачењима, она се могу унапред израчунати за неколико хиљада година. Али, како да ово разуме и поверује човек чија глава до данас није осетила ништа друго, сем заноса од стара винаг Како ћеш научити онога који нема ни прва знања из географије, историје и сродних наука, да умује о напредовању или дегенерисању рода људског Ја не знам, кад ће се већ једанпут моћи рећи богатим, али код свег богатства им неученим и непросвећеним људима, и кад ће они то признати, да није све једно имати ћемер пун новца и главу пуну разума. Јер ту ништа не помаже. Његсв ћемер је пун, глева и трбух у салу, па не да ником ни проговорити. Како он рекне, онако мора бити. Он је филозоф, он песник, он историчар, он је што хоћеш и што нећеш. је ли човек неколико пута ради својих рачуна или из учтивости саслушао њетозо бунцање, сед који га може у бугцању зауставити 3 „Ше пи ег| таспиз АроПо.“ УЕСН Таке и сличне невоље су имгли Доситеј и његови ученици са старовољама; зала су они фанатизму старих супростављали своје фанатично веровање у бесконачни прогрес човечанства. У препирци са господарима који су вначење својих речи мерили тежином кесе и годишњих својих прихода, Доситеј и Стојковић, — и ако не имађаху ни по јутра
земље,-ни-парчета.. ливаде на лицу земном, — „усудише се. говорити с таковом слободом, као да имају три пустаре, на којима им ергеле коња и џелепи волова пасу, и као да хране неколико пари ловачких паса“. Јер су они веровали у ток света „који од нечувствујемог, од оживотвореног.трунка, преко скота, чловека, ангела, иде до Бога“. -
- Очевидно, нараштај Доситејевих рационалиста није лудовао, како ће га, касније. оптуживати Вук и остали славиоци старог доброг доба. Ток живота даје за право онима који верују у стално за сад напредовање човечанства, јер такви и данас измењују лице земље на боље. В. С.
АИ БАМИЈИ БРОЈЕВИ Садржај првог броја:
По Закону историјског реда. — Гргур Јакшић: Србија и јужни Словени (једна епизода из 1849. године). — Г. В:: Милион јутара против милиона стомака. — Божидар Ковачеви: Нова издања Књижевне Задруге. = Недељна смошра: Споразум са Италијом. — О Јосипу Видовићу. — Позориште. Кинематограф. — Спорт. — Мозаишк. — Уметнички прилози: Слике Јосипа Видовића и Петра Крижанића.
Садржај другог броја:
Својим путем. — Васа Стајић: Једна златна књига. Марко Цар: Никола Томазео (поводом педесетогодишњице смпти). — Никола Милошевић: Банкарска гладна година. Недељна смотра: Политички преглед, — Сликарство, — Нове књиге. — Позориште. — Саорт. — Могаик. — Цртеж Петра Крижанића. — Уметнички прилови: Слике Петра Добровића.
Садржај трећег броја:
Од Уједињења до данас. — Васа Стајић: Један песник Војводине. - Милета Јакшић: Један сан (песма). — Др. Светислав Предић: Опасне генерализације (неколико речи поводом „Банкарске гладне године“). — Г. В.: Одштета великим поседницима. — Недељна смотра: Унутрешња и спољна по ит'ка. — Књижевност, — Позориште, — Кинематограф. — Спорт. Белешке. — Џртеж Петра Крижанића. — Мозацк. = Уметнички прилози: Пројект Томе Росандина за Споменик Ослобо = бења у Новом Саду (девет репродукција).
Садржај четвртог броја :
Наш парламентаризам. — Арсеније Михајловић: Вандеја (приповетка). — Светислав Стефановић: Неколико сумњи ин пигања. — Г. В.: Држава према индустрији. — Недељна смо Фра: Пољигечки, привредни, књижевни, музички, кинемат)графски и спортски преглед. — Цртеж Петра Крижанића. Мозашк. — Уметнички прилови: Слике Константина“ Григоровића Денлела (седам репродукција). :: У =
Сви ранији бројеви „Покрета“ могу се бобшши у књи= жарама и у нашој Администрацији по цени об 5 Дин. број.
Нови прешплашници могу се прешплашити 00 првог броја.
БИБЛИОГРАФИЈА
СТО ЈЕДНА СТРАНА од- Свешислава Шумаревита. Издање пишчево. Цена 30 Динара.
ТАЛАС ДУШЕ И ГРЧ ТЕЛА, песме Радована Јовановића. Издање књижаре Ј. Петровића, Тузла. ЛИЈЕЧНИЧКИ ВЈЕСНИК, уређује Др. Владимир Јеловшек. Све-
ска 2 (Фебруар).
НАШ ЛИСТ, уредник Стеван П. Бешевић. Годива ТУ, бр | 5. Добар дечји лист са занимљивим материјалом и многобројним глустрацијама. — У овом броју објављује се покретање Библиошеке „Нашег Листа“ у којој ће излазити најодабранија дела за младеж. -
НОВИ ЖИВОТ од 2'. фебруара. У књижевном делу доноси неколико сонета Адама Мицкијевић у прев. Ж. Пауновића.
ЈАДРАНСКА СТРАЖА, фебруарски број: „Ратна морнарица, трговина и индустр“ја“ од · Божа Мартинеца, „Поморск историја Јадрана“ од Николе Станковића, опис Шибеника и т. д. Велики број лепих илустрација.