Покрет

ПОКРЕТ 79

степени и скијима се да правац нормалан на празац кретања при силажењу. У заустављању Христијанија тежину тела подноси унутрашњи ски и он врши кочење, У другом случају св) тежину прима спољни ски.

Заустављање је често недовољно да спасе смрти оне који воле да прелетају и уживају у светлим непрегледним снежним просторијама. Изненада се појављује каква провалија и'и нагла промена у паду терена и ту се практикује скок, јер је при великим брзинама заустављање немогуће.

Читаоци Браће Карамазова сећају се озбиљног и достојанственог Григорија, слуге старог Карамазова, који је проводио време у ћутању и који је необично упорно заћутао кад му се је родило дете са шест прстију. „Кад је Григориј, вели Достојевски, видео да његов син има шест прстију био је толико сатрвен да је ћутао не само до самог крштења детињег, него је и нарочито одлазио у башту да би тамо ћутао. Било је пролеће те је сва та три дана копао гредице у башти, и ћутао...“

На тог ћутљивог Григорија подсећа нас Г. Пашић кад треба да нам каже речи добра и утехе о нашој спољној политици, Г. Пашић је у стању да тако дуго и упорно ћути да би човек могао оседети чекајући док он нешто не каже. Покаткад, кад је на дневном реду које сасвим важно питање из области наше спољне политике, Г. Пашић се и разболи самс зато да би могао још елементарније ћутати.

Док нам тако Г. Пашић оживљава сећање на прилично нормалног Григорија Васиљевића, неки наши посланици на страни одводе нас својим брбљањем у царство Бесова где доминира величанствени Пјотр Степановић Верховенски.

Пре кратког времена, кад се говорило о томе како се наша влада спрема на обнављање наших односа с Русијом, наш посланик у Паризу, Г. Спалајковић, грунуо је у јавност са својим вехементним схватањем да са Совјетским бандитима, хуљама, нитковима и људождерима не треба ни разговарати а камо ли правити пријатељске односе. Пре неки дан пак, јеган наш други посланик на страни, у Берлину, Г. Живојин Балугџић написао је у новинама једну огромну чланчину докавујући у њој како тако рећи спас наше Државе императивно захтева да што пре уђемо у нормглне односе са Совјетима.

Грађани: ове наше веселе земље којигсваког дана дају велике порције доказа о томе да могу доиста много поднети, налазе да им господа посланици на страни не би смели овако душмански тестерити жавце. Грађани ове веселе земље сматрају да нашу спољну политику воде Влада и министар Иностраних Дела, а Пссланици на страни да су не адвокати или партизани каквих ћошкастих или округлих теорија него органи Министарства Иностраних Дела који своје мисије имају да изводе врло обавриво и врло смишљено. Ако нашим министрима на страни не може да да неколико практичних лекција из ћутања наш Министар Иностраних Дела, Г, Нинчић, Г. Пашић би то већ могао. Нека им само помене реч пензију па ће се они, сигурни смо, већ умерити у имитовању главног јунака из Бесова, 2

=

Данас, кад се у нашим књижевним часописима почиње са много брижљивости неговати памфлет, занимљиво је вратити читаоца мало у прошлост, сасвим скорашњу прошлост, у време кад је у нашој књижевности владало каваљерство, прилично искрено у осталом, и кад се о литерарном ситнежу писало без мало онако како се иначе пише о класачним делима,

У Србији професора В. Карића (Београд, 1887.) овако се суди о књижевним производима почившег Матије Бана;

„„Банове лирске песме роман су у стиховима; оне чине љубавну епопеју у којој некада преовлађује љупка и свежа машта а некада жарко осећање, које му са дна срца извлачи сад меку сету сад усклике гнева и горчине. Његове патриотске песме, епски спевови и јуначне оде могу се уврстити међу најснажније и најлепше спевове словенске. Нарочито једро црта велике страсти и величанствене појаве природне. У овим врстама његових песама најзнатније су:,, ајдуци“ и епски спев „Војвода Лазар“, који је преведен на неколико Јевропских језика. | га

Скок је дика скијача, више него опасна пењања и вртоглава спуштања, јер он сједињује све огобине неопходне ва практиковање овог спорта. Елеганција, тачносг и смелост шампиона у скоку на скијима неупоредљиве су. Они сачувају своју елеганцију ча« и при својим падовима — на ле, или на бок.

Као чисто и засебно спортско вежбање, скок на скијима практикује се на нарочито удешеним стазама са трамбулином за избацивање. Дужина скока варира између 30 и 69 метара — рекорд који је поставио један Канађанин, Н,

„Но Бан је се највише истакао у драми, како плодношћу тако и савршенством. До данас (1886. год.) је написао свега- тринаест драма, све у стиховима, У њих десет увео је предмете из историје и из живота српског, а у три ив историје других словенских народа. У драмама Бановим догађаји се сучу један из другога логачно, и имају негзбежне природне последице. Стил му је обојен разнолико али увек природан, и одговара свагда карактерима у драми. На послетку, свака му је трагедија велика морална поука, а у једно, и друштвено огледало дотичне епохе; у којој је се Бан умео преселити, схватити је и верно извести. „Мејрима“ му је најбоља и најсавршенија драма у нашој драмској књижевности; по њој долави „Цар Урош У или последњи Немањић“ и „Цар Лазар“.

„Критика домаћа н страна сложно су Бану признале сва својства узв"шена трагичара: изумевање, нсвост у театралним ситуацијама, глумишне сударе од великога утиска, дубоко познавање људских осећаја и страсти, крепко и природно описивање карактера и велику вештину у драматскоме заплетању..,“

Дакле још мало па ЈЛекспир! У ствари Матија Бан, Бог да га прости, подсећао је на Шекспира таман толико колико, рецимо, поч. Јован Суботић на Хомера. Што уосталом не треба да нас испуњава очајањем.

=

На „Мејрими“ тој „најбољој и најсавршенијој драми у нашој драмској књижевности,“ како о њој рече В. Карић, вадржао се мало, у својој књизи Национални Пер Ио СУЛ. Н. Позоришта (стр, 43.) и Г, Павле Поповић. И ево шта је, поред осталог, нашао:

У издању те драме од 1851, године, један арамбаша који спада у главније личности драме, причајући како је из Босне поешао у Србију да војује под Карађорђем, овако објашњава зашто је после отишао из Србије:

„Там' (у Србији) и остах догод Карађорђу „Светла глава с рамена не падне, „Издајнички у сну оборена,

„Јох срамоте! од срб'јанске руке,

„Тад из црне Шумадије одох. И т, д.

Тако 1851. год., под владом Александра Карађорђевића, Доцније, под владом Милана Обреновића, арамбаша узима реч натраг. Год. 1889. Српска Краљевска Академија издала је ново издање дела Матије Бана и у томе пречишћеном издању односно место гласи овако:

„Пошто народ под злокобном срећом

„Опет клону, ја шћах да с: уклоним;

„Ал' витешки Милош Обреновић

„Задржа ме, опет Србе диже,

„И, очистив земљу од Турака,

„Мир углави с њима. Ја не могох

„Мир свикнути, па се обавирах

„Око себе ђе да посла нађем.

„Куд ђе сува ако не на око

„Куд бих и ја до у Босну б'једну 7...“

ж Наша „Препирка сшарих ц младих“ Не мивлим говорити ни о Пуфевима, ни о Зеншту, ни

о Г.Г, Црњанскоме и Растку Петровићу, ни о обрачунима и препиркама наших књижевника између себе. Ова белешка хоће да подсети на ОцегеПе дез апсјеп5 ег-тодегпез, на препирку француског ХУП столећа са столећем ХУШ које човечанству није дало Молијера, ДАО теНа и Расина, али му је дало Енциклопедију и Дидроа, олтера и Русоа. Препирка је та дуго трајала и свршила се, наравио, поразом