Покрет

78: покрЕТ

Најзанимљивије у целом филму су равне афричке животиње, снимљене кад је истраживачимг успело да их доведу пред апарат. Често су биле потребне читаве недеље вребања, чекања, јурења ва трагом, док се дошло до равног звериња, Често су чопори животиња морали бити гоњени аутомобилима да би прошли бливу апарата, скривеног у џбуњу, Неке животиње (сцена са „бубуљичавим вепром“) нападале су на аутомобиле, друге (сцена са носодогом) на оператера који је снимао. То је све ишло у прилог путницима који су тако долавили до лепих снимака. Најчудноватије и најређе животање успели су да сниме: орикса, Станлејевог ждрала, пиновску и Шапманову вебру, павијане у гомилама, Грантову антилопу, чопор антилопа које скачу по десет метара кад их лав гони, афричке кокоши, огромне афричке слонове и т. д. Неке сцене гледате кего праве умегничке кинематографске снимке: на пример јутарње купање милиона пингвина у мору.

Непријатељи кинематографа, они најогорченији, му не признају никакву вредност, требало би да виде овај документарни филм; то би их нагнало да промисле мало 0 научном значају биоскопа, а после тога првог корака морали би му временом признати и остало. -

О „Трагедији љубави“ г“ ворићемо у идућем броју, кад будемо видели и други део тег доброг филма. ЈЕ

спорт ЈУГОСЛАВИЈА—ВАРДАР 9:2 (4: 1

У недељу 24. фебруара одржана је ова првенствзна утакмица, уједно последња ва полу-севону 1923—24. -

Југославија ивлави са комплетним тимом сем Г. Ружића. Вардар наступа са неколико нових: играча, већином ив подмлатка. Игра је била у првом полувремену доста отворена, док је у другом делу Југославија била апсолутно надмоћна, Вардар је дао своју обичну игру, брзу, пожртвоваау, али без технике, те је Југославија без муке постигла горњи ревултат. Од играча Мартић је био најбољи човек на терену. Овом победом Југославија је дефинитивно заузела место првака за јесењу полу-севону 1923—24. Голове дали: за Југославију: јовановић 3, Петковић 3, Лубурић 2, Ђурић 1. за Вардар: Атанацковић, Ђурђевић. Корнери 6:2 за Југославију. Судија Г. Анђелковић невероватно слаб.

СТАЊЕ ПРВЕНСТВА

јесења полу=севона 1923—24 год. вавршена је прошлом утакмицом Југославија— Вардар. Она је због изузетних временских околности ко сада продужавана, те, благодарећи томе, тек сад имамо сређене податке у Подсавеву. Стање изгледа овако : ~

Прво место има „Југославија“, са 8 бодова. Друго „Б. С. К.“ са 6, треће „Конкордија“ са 4, четврто „Соко“ са 2, и пето „Вардар“.

Као што се види, место првака заузела је „југославија“, која је све своје противнике поравила у потпуно сигурној форми и са завидним резултатима. Њени получени голови износе 33:4. Према свему изгледа сигурно да ће она задржати место првака и на поолеће; јер кад би чак и изгубила утакмицу са најјачим противником „Б. С. К-ом“, ипак овоме би још требала невероватна гол-диференција од 78:11 па да заузме место првака. ·

Друго место има „Б. С. К«“ Он се још није потпуно опоравио од катастрофалног пораза пред „Југославијом“, али ипак постепено долави у сталну форму. На пролеће он ће бити врло опасан противник. Потребно је само да неке своје играче, који место вредности имају само славно име, замени са млађим играчима, још непознатих, али одличних квалитета. А „Б. С. К.“ их има.

Треће место добила је „Конкордија“, клуб који негује врло леп футбал заједничке, комбинаторне игре, и заслужује опште симпатије, Мислимо да ће задржати своје место на пролеће.

На четвртом је месту С. К. „Соко“. „Соко“ је клуб који гаји доста лепу игру, ва сада још неуравнотежену, али постепено бива бољи, особито сада после фузије са „Славијом“ која му је дала неколико одличних играча. Бориће се за своје место.

На петом и последњем месту стоји „Вардар“, клуб основан 1919, који је 1921. био најовбиљнији кандидат за пр-

вака Београда и који је ваувимао друго место, Дошније је пао, ·

који:

Има томе више узрока. Немање свога игралишта, неслога чланова, најзад најглавнији: систем игре, Вардар игра брзу игру на: продоре. Гај систем доносио је користи док се наши клубови нису довинули до одличне техничке игре. Теши нас то што смо у последње време приметили код Вардара знаке скупне игре. На пролеће бориће се за четврто место са „Соколом“, 5

Изнениђења нису искључена нигде, а нарочито у футбалу. Ипак, ово је наша прогноза за коју ћемо се на пролеће ваљда уверити да је тачна. ЉОЖ.

ЗИМСКА ОЛИМПИЈАДА И ЗИМСКИ о СПОРТОВИ

На дан 5. фебруара завршена је у Шамонију (Француска) прва зимска олимпијада и истога дана раздељене су награде победницима и извршена коначна „класификација по народностима, која гласи овако: 1.) Норвешка 134 бода; 2.) Финска 76 бода; 3.) Велика Британија 306; 4.) Америка 29; 5.) Шведска 26; 6.) Аустрија 25; 7.) Швајцарска 24: 8.) Француска 19; 9.) Канада 11; 10.) Чехословачка 8; 11.) Белгија би12.) Италија 1 бод. Без награде су Југославија, Летонска, Луксембург, Пољска и Мађарска, -

Највише интересовања од свију спортова изазвала је трка на скијима где су се први пласирали Норвежани, који су такође ваузели и прво место у скоковима — Тома Тулин постигао је скок од 53,50 метара, што је још далеко од светског рекорда — 69 метара.

Практиковање спорта ва скијима је изванредно тешко и опасно. Око захтева изванредну физичку отпорност, навику ходања по снегу — час пешке, час на скијима, и хладнокрвносг која ће остати на висини у свакој прилици. Пре но што се дође до заклона одакле се може ужизати у величанственом правору, пре но што се доспе до врха највише стене, пре но што се прође кроз брзе и густе облаке и снежне буре изазване страховитим ветром, колико препрека је требало пребродити, колико опасносноста избећи и колико је енергије требало потрошити. Провалије и пукотине, широке једва један метар, али дубоке по неколико стотина, успони скоро вертикални који прете страховитим падом и многе друге опасности чане да они који су мање храдри изгубе вољу ва практиковањем спорта на скијама, Али, с друге стране, призор је тако леп и променљив, хоризонат је пун рељефа, а ваздух тако чист да је страх од опасности побеђен највад жељом да се лети преко ових белих и усамљених просторија.

Скији су дашчице повијене напред, дуге два до три метра, широке до десет сантиметара, а дебеле три сантиметра, Скијачи носе у руци један специјалан штап (пајоле) који им служа као штап за шетњу или као мотка за успостављање равнотеже. За ход у равници скији су растављени пет сантиметара један од другог; при кретању нога са никад ке диже, већ скија клизе по снегу. Обачно се скијачи крећу у групи, Први од њих има за дужност да обележи неку врсту стазе којом његови сапутници за њим следују. Скандинавци, код којих је овај спорт највише и развијен, успевају да на скијима пређу по 21 километар насађау појединим прилакама прелазило се по 220 километара на дан.

Вођа има највећу одговорност и највећу тешкоћу приликом пењања. Ако успон није велик, пењање се врши директно у малим корацима, или путањом на цик-цак, ако је успон јак, онда се пењање врши пешице, о

Радост скијача почиње са низбрдацом.« Ова је често тако велика да се спуштање мора да обавља описујући серпентане и изводећи на сваком углу кровине било чврстом ногом, било мењањем правца усред највећг брзине помоћу једног - скока који поставља тело и скије у један нов положај. При кретању тело је погнуто мало напред, колена су олабављена, један ски је мало иза другог и скијечи морају „добро пазити да избегну пукотине и да остану господари својих покрета., Ако је низбрдица сувише јака, скији се ставеу такав положај да образују неку врсту браника који се виђа на локомотивама. Задњи крајеви скија јако су раздвојени, док су. предњи јако приближени један уз други.

Често се дешава да се скијач мора зауставити нагло пред каквом непредвиђеном препреком или неслућеном провалијом, То гаустављање мора се по неки пут иввршети усред највеће брзине која достиже невероватну цифру од 100 километара на сат. Има неколико врста заустављања. Најпростији је начин да се човек баци у страну и падне у снег. Али прави су скијачи нашли два друга начина кочења: Телемарк и. Христијанија. У обадва случаја тело се нагло окрене за 90