Покрет

покрЕТ 83

теже, када се зна да није постојало уговорне трговинске политике, која омогућава правилно пласирање производа на иностраним тржиштима. Тешкоћа је била несумњива па ипак режим извозних царина био је много тежи, и ако се боље потражи разлог нашем слабом, и незнатном извозу — он је у ствари увек релативно растао, али апсолутно падао према капацитету наше привреде — видеће се да су из возне царине највише допринеле овоме. ОнемогуБавањем извоза редукована је и производња и то би био други удар за нашу индустрију.

На крају треба поменути пореску политику и политику обештећења, које су обе тако вођене да су увек резултовале на штету наше инд стрије. И сада се намеће једно интересантно питање. О значају и стварању наше поратне иидустрије није се водило довољно рачуна ни пажње тако да је криза у којој се налази наша индустрија резултат једне несрећно вођене индустријске политике.

Налазећи се пред једном оваквом дилемом: или створити себи могућности да се настави започети рад или више не егзистирати, представници индустрије изабрали су оно прво: покушали су да сами нађу средства, да би се одолело кризи и конкуренцији и резултат ове њихове одлуке био је стварање индустриског зајма.

Индустриски зајам влада је требала да прихвати, овакав какав је постављен, или са извесним модификацијама, али никакд и ни у ком случају она није требала само да га одбије дајући једну недовољно образложену одлуку. Рећи, да све земље на западу данас преживљују исту кризу и да је ова код нас само један њен слаби рефлекс,

нетачно је и неосновано. Криза индустрије великих западних држава је неминовна последица уклањања Немачке и Русије са економске позорнице Европе. Код нас она је резултат једне рђаве привредне по-

литике која се води за ових пет година, и код које опчињује моментани приход и потреба фискуса. У осталом и да је у ствари и код нас оно што јеу Енглеској, Италији и Чехословачкој, дужност је државе да је на све могуће начине, који су јој дозвољени, уклони, а у толико пре када је она резултат једне несмишљене политике. И да би апсурд био већи приватна иницијатива узима на себе да реши ово питање, тражећи једну само формалну помоћ државе, која се одбија на један недовољно документован и неразумљив начин.

Када се зна да су пред нама велики задани, које носи блиска будућност, и када се зна да само земља која је богата има могућности и моћи да их реши, онда је разумљиво зашто пледирамо за индустрију, јер само она земља која има развијену индустрију има услова да буде богата.

Када дајемо реч за индустрију, не мислимо на индустрију великих држава која преставља једно социалноћ зло и која ствара огромне бриге због хиперпродукције, већ хоћемо ону индустрију, која ће нас дићи на виши ступањ производње, која ће увећати квантитативно нашу производњу и која ће нас учинити економски независним. За такву индустрију ми имамо све услове: сировине, угља и погодан географски положај. Једино што нам недостаје јесте капитал и зато подвлачимо потребу и значај индустријског зајма и не схваћамо држање владе у овом питању. М. В.

_ ИЗ СТАРОГА ПРИЛЕПА“

Као значајна раскрсница путева и као утврђено место Прилеп је играо важну улогу у Средњем Веку. У њему је пресвиснуо чувени цар Маћедонских Словена, Самуил, после једне крваве битке потучен до ногу од византискога цара Василија [. За њ је везано име куће Мрњавчевића, а охола цитадела његова чува спомен на легендарнога јунака народних песама наших, краља Марка. Ова се тврђава као сури орао одозго наднела над пространом равницом плодне Пелагоније, која се пружила у недоглед, а према њој се моћно оцртава силуета стеновитога Златоврха са на далеко разглашеним манастиром Трескавцем. Доле испод ње на подножју и на падинама брега, са кога озго гледа, према Плетвару и Присату лежи стара Маркова варош, средњевековни Прилеп и многобројне рујине од цркава сведоче о снажноме религиозноме животу, који је негда ту струјао.

Још у чувеним хрисовуљама, којима Душан Богородици Трескавачкој подари обилне прилоге сваке врсте, спомињу се у Прилепу цркве св. Теодора (Тирона и Стратилата), св. Димитрија, св. Јована Продрома, св. Николе, св. Петке и св. Ђорђа. Данас се ту налазе манастир св. Арханђела, припијен уз стену; црква св. Димитрија, св. Николе, св. Петра, Пречисте и у рушевинама црква св. Атанасија Александриског, која се спомиње и у ХУП веку. Од њих су датиране само две: у цркви св. Николе

на јужноме зиду изнутра изнад прозора налази се један подужи потпуно ишчилео грчки натпис, у коме се јасно распознаје само година 1298., а црква Пречисте има изнад улазних врата на западној страни споља један стари српски натпис, из кога се види, да су Павле и Радослав, синови Теодорови саградили ову црквицу 1416. год. Пошто се у цркви св. Арханђела налазе ктиторски ликови краља Вукашина и сина му краља Марка, то се и овој цркви може одредити приближан датум њена подизања. Несумњиво су из прве половине ХЈУ века цркве св. Димштрија и св. Атанасија, док би црква, за коју веле да је посвећена «св. Гешру, и ако је у тимпанону улазних врата насликан један св. Арханђео,

могла бити и нешто доцнија.

Архитектонски су најзначајније: црква св. Арханђела са отвореним предверјем у облику лађе, у којој има само врло мало првобитнога; црква св. Димитрија, која је управо састављена из три цркве са заједничким нартексом и са интересантним споља дванаестостраним кубетом: црква св. Атанасија, чије се кубе негда опирало о четири мраморна стуба, од којих сада стоје само оба источна; гиздава црква св. Николе, која је слично чувеној цркви св. Ђорђа у Старом Нагоричину имала периптерос.

Живопис је сачувала црква св. Николе. Он је рашчлањен у четири зоне. У доњој зони су насликани појединачни светитељи (св. Кузман, св. Дамјан,