Покрет

116

ПОКРЕТ

насељене. Да оставимо на страну мању Велику Британију која броји 47 милиона становника, али и од ње мања Италија има 40 милиона становника. Пољска је само за 20.000 км“ већа од наше државе па и она броји 28 милиона становника.

На овом пољу требаће нарочитог смишљеног рада код словенских држава на Балкану да би пошле у корак с другима. Ми требамо већ једном трајан, вечшти Међусловенски Мир на Балкану да словенски део Балкана просветно и материјално подигнемо и бројно ојачамо. Обе државе дошле су до нових области у којима је један велики део становништва неписмен.

Даље, и ако обе на дохвату и домаку Белог Мора, ни једна од словенских балканских држава не допире до свог трећег мора. Изградња нових транс балканских жељезница мораће такођер ући у заједнички програм обеју држава. И т. д.

Заједничких интереса биће сваким даном све више и ти заједнички интереси мораће довести прво до међусобне сношљивости, затим до искреног пријатељства, напослетку до разних савеза између балканских словенских држава. На Балкану има месша за оба словенска народа и њихове. државе. Односи Чехословачке и Пољске мораће да послуже за пример и нама већ данас сутра.

Треба само раширити мапу Балканског Полу-

острва: Држава Срба, Хрватаи Славена није више

ни искључиво балканска држава; идући за својим етнографским подручјем ми смо доста дубоко зашли у Средњу Европу, у Панонски Басен и огранке Источних Алпа, исто као што смо се пустили и доле на Југ. У источном делу Балкана и Бугарска имаће својих националних тежњи које бе гледати постепено да остварује. Бугари нам морају верозати да ће се успесима Бугарске на тој страни радовати у првом реду наша држава. Заједничка ствар Словенства на Балкану приближиће нас и измирити кад тад, у то не треба сумњати.

И ма колико ово данас још изгледало да је одзећ далеко од стварности допиће и долази време, које ће донети ново трајно пријатељство балканских Словена,

Али и донде Београд би требао да оснује Лигу Балканских Словена, да покрене Полштички, Економски ш Просветни Годишњак Балканских Словена, да постане центром за неговање заједничких осећања и за изналажење међусобних додирних тачака ила поред свих данашњих тешкоћа смело иступи својом акцијом ка Словенском Миру на Балкану.

Историјска прошлост, народна традиција, национална припадност, последњи велики ратови омеђили су међусобне границе наших двеју Краљевина.

Остало би још да средимо и углавимо заједничке послове даље будућности Словенства на Балкану.

Др. Никола Милутиновић

ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРОМ СА ИТАЛИЈОМ

Историја наше поратне трговинске политике почиње декретом владе“) којим се уводе у живот и проширују на целокуп у територију наше нове др: жаве трговиески угсвори предратне краљевине Ср бије, у жељи да се створи правна основа за "аше трговинске односе са иностранством. Фактичка примена важећих уговора била је немогућа, па ипак, поменути декрет могао је двојако да се брани. Са једне стране политички разлози захтевали су, да овако проширени уговори, добију поновни пристанак држава сауговорача, пошто је то индиректно значило признање нове државе; са друге стране привредне прилике су биле сувише хаотичне да би се ма какво питање из трговинске политике могло да реши, или да би се могао да регулише ма какав трговински однос. Једина могућност била је, дакле, оставити стање онакво какво је, с тим да се оно само поправља санирањем економских прилика и да се тек доцније приступи уређењу трговинских односа.

Декрет о територијалном проширењу наших предратних уговора заанична Италија у први мах није хтела да призна, мотивишући да она не може нове области да призна, у толико у колико их она не третира као једну политичку целину, и тек тада када је према њој примењен диференциални поступак““) потврда декрета била је изнуђена. То би био први моменат у историји наших трговинско политичких односа после рата. Питање,

#) Одмах по прогласу уједињења,

##) Роба италијанска, која је долазила преко Солуна, подлегала је царинској тарифи а преко нових области специалном оптерећењу,

пак, наших економских преговора са Италијом почело је да буде актуелно од закључ ња Рапалског Уговора, којим је, поред осталих економскех клаузула, предвиђено, да ће обе земље потписнице бити обавезне, у року од два месеца, да приступе изради једног економског уговора, који ће нормирати све спорне привредне односе, између земаља сгуговорача. Текстуелно члан шести Рапалског Уговора гласи: „Два месеца по ратификацији Рапалског Уговора“ обе владе одредиће своје делегације у циљу израде предлога „о успостављању најсрдачнијих економско финансиских односа између двају земаља, а ради закључења уговора о тр'овини и пловидби“.

Пре него што би прешли преко закључака ове одредбе, потребно је нагласити једну крупну омашку, коју доноси Рапалски Уговор. Питање привредних уговора у економској литератури престало. је да буде спорно. Економски уговори морају да буду самостални, независни од политичких, да би могли да буду корисни. Политички уговори никада не могу да сачувају потпуну правну и интересну једнакост сауговорача, што је битни услов за успех једног трговинског уговора. Рапалски Уговор, као политички уговор са својим економским клаузулама, преставља негирање овог основног начела економске политике. Ако се боље прегледају његове економске одредбе, довољно је јасно да би могло да се сакрије, да свака економска клаузула Рапалског Уговора има извесних политичких примеса, које Италији дају предоминирајући положај. :

Оредба шеста Рапалског Уговора о уговору„о трговини и пловидби“ двојако је схваћена. Зва,

нична Италија је третира као обавезу Југославије