Покрет

1161

поглеби на сва питања, која су до сада била предмет трговинског уговора и отвореност и одлучност у заступању и брањењу наших интереса.“

„Прелазимо Преко других преговора и поменућемо само Преговоре за Трг. Уговор са Италијом. И ту смо ми ишли, без одређене и јасне полштике. Италијани су затражили преговоре пи ми смо пристали. Они су дошли са преписаним својим сшарим уговором са Аустро Угарском, уневши само неке измене — одржавање забране увоза пи извоза, повећања царина, ш ми смо то примили за базу преговора и ако свето, осим шшто Прејудицара решење свих важних питања будуће европске трговинске политике и везује нас п ангажује и сувише при томе, — није одговарало ни потребама ни иншересима наше трговине у даном шренушњу.“

„Када су Италијани постављали захтеве, која су имали бити категорички одбијани, на Пример зажшев 0 риболову ш каботажи — ми нисмо са потребном одлуиношћу налазили, да о томе не може бити никаквог разговора ..“ ·

„Ми морамо да остранимо сваки страни утицај; ми хоћемо трговину са свима алинећемо ничију пенетрацију: нолонизирање наше земље страним велементима ми не смемо допуспишци, јер је буги Процес стварања нашег националног ишта. .“

„Ми се не устежемо ошворено ш громко рећи: сву.

досадашњу основу за вођење преговора шрсовачких са

Италијом, треба напуспишши, на их на са свим новој

основи Повести. То захтевају наши најважнији ин-

шереси.“

Најзад нови политички споразум са Италијом. покренуо је и питањенашег трговинског уговора, и, недавно, преговори су и по трећи пут отпочети, у Београду, само овога пута са много више могућности на успех. Ако се осврнемо на прошлост видимо, да наши привредни односи са Италијом стоје на истој висини на којој су се налазили првих дана, што се, нема сумње, не може да таксира као добро. Ни са једне стране није ништа учињено да

се до споразума дође; тенденције званичне Италије за економском предоминацијом само су одбијане то би био у основи историјат наших односа. Данас, када су преговори обновљени, ми не мислимо да говоримо конкретно о њима, да нам се не би рекло да прејудицирамо, већ, у принципу, 0 основним питањима, која треба трговински уговор са Италијом да реши, јер треба знати да ће он бити наш први поратнитрговинскиуговеркојиће бити основи образац нашој будућој уговорној трговинској политици.

Три су питања, која нас интересују када се говори о нашем новом трговинском уговору с Италијом: питање да ли ће нови уговор бити тарифни или нетарифни; да ли ће се клаузули највећег повлашћења дати шира примена и најзад да ли ће се и у будуће задржати право декрета забране увоза и извоза

ЉУБ, ИВАНОВИЋ; Света Софија у Охриду

ПОКРЕТ

Питање тарифних, или нетарифних уговора, биће решено у корист првих. Они садрже, сем општих одредаба о промету, и тарефни део са извесним бројем везаних ставова. Нетарифни уговори су уговори много мање садржине и обима; њих су диктирале несређене економске прилике и немогућност да се макар и приближно назре даље развијање економских односа; затим они су били акцептовани у толико у колико се на њиховој подлози може да води аутономна царинска политика. Данас, када су прилике приближно сређене осећа се потреба да се приђе тарифним уговорима, с једне стране да би се унело више реда у међународни промет; с друге стране широка аутономија у царинском погледу ојачала је домаћу производњу европских држава и припремила је читаве стокове робе за светску пијацу. Када се зна да данашњи трговинско политички режим не може да осигура сигурну и сталну арођу вишку производње намењеном за извоз, онда је јасно, да ће питање тарифних уговора, који су у могућности да створе ово, бити решено у њихову корист. Само ипак постојаће једно незнатно одступање између поратних и предратних тарифних уговора и то у погледу рока и везаних ставова. Рок нашег новог тарифног уговора мораће да буде много краћи, можда ће бити највише две године; исто тако број везаних царинских ставова биће знатно ограничен, пошто нови уговорни период, који за нас почиње закључењем трговинског уговора са Италијом, ипак представља један прелазни стадијум ка потпуној консолидацији међународних трговиаско политичких односа.

Питање о будућој примени клаузуле највећег повлашћења, ма колико да је компликовано, ипак даје могућансти да сеима пуна оријентација, па дакле и правилан закључак. Пред нама је период закључења нових уговори. Само док бе један део држава закључивати тарифне уговоре, дотле ње други, већи број држава, и даље чувати своју царинску аутономију и према томе закључивати нетарифне уговоре. Државе, које буду акцептовале нетарифне уговоре, могу потпуно задржати највеће повлашћене; државе, које буду пришле тарифним уговорима, биће много обазривије и неће уолште акцептовати највеће повлашћење, или ће га усвојити, али само у односу на државе, које им за уступке уступцима могу одговорити — дакле усвојиће се америчко „условно“ највеће повлашћење. У нашем новом уговору клаузула највећег повлашнења задржаће несумњиво свој сужени обим.

· Питања права декрета забране извоза и увоза је ван спора. Искуство које имамо, само текстуелно ограничење путем слободних листа и извозних рокова и најзад самим тим, што ће наши нови трго· вински уговори бити тарифни, учиниће да право декрета забране извоза и увоза нестане из праксе.

Пред нама је трговински уговор са Италијом. Он мора да буде израђен у знаку наших привредних интереса, јер са њиме ми улазимо у нови, за нас тако потребни, уговорни период, који ће носити отиске овог уговора. Италија са своје стране, ако истински жели споразум, мора да се одрекне једне немогуће жеље: да према нашој новој држави у привредном погледу игра улогу негдашње АустроУгарске и да тако несметано проширује своју економску експанзивност ка Солуну.

М. 8. Вуловић