Покрет

покрет _ 159

опет нађемо у братском загрљају!... Дајемо импре-

· сију једне пијане гомиле, па није чудо што нас некоји суседи, и једне и друге, сматрају за неурачунљиве. Опозициони Блок, дакле, остаје само веран традицијама, кад и односе са радићевцима, што за њега значи односе са Хрватима, хоће да регулише... узајамним поверењем. Само, бојимо се, да се опет не понови оно што је било приликом уједињења 1918, и што је после следовало. Тада је, као што се зна, опште одушевљење овде у Београду било „Кипуће“, како би рекли некадашњи омладинци; делегати Народног Већа певали су химне Србији, Србијанци су им отпевали, а сви заједно су изгубили грла, појући тропаре и ирмосе и кондаке народном јединству и јединственој Отаџбини. Вративши се кући, Хрвати — то јест они који се касније прогласише за једине аутентичне Арваше били су најпре разочарани, а онда увређени, што им у Београду нису ништа ни дали ни понудили. У Београду, међутим, нису ништа могли ни дати ни понудити зато што сами нису знали, шта би дали и понудили, а Хрвати нису ништа тражили; Хрвати, опет, нису ништа тражили, јер нису знали шта да траже.

Слично је некако и данас између радићеваца и србијанског дела Блока. Али оваквим својим држањем, вође и прваци Блока нису консеквенти себи. Они су стално говорили, да Хрватима треба изићи у сусрет, да треба наћи споразум с њима, а сад кад су у могућности и кад су позвани да учине то што су налазили да треба учинити, они не знају да даду ништа сем фразе: будимо браћа!

По нашем мишљењу нема места никаквим политичким погађањима па, према томе, нема места ни некаквом политичком споразумевању и споразуму између Срба-Хрвата. Ми смо један народ. И Срби и Хрвати имају да раде и да дају што могу Отаџбини која је заједничка и Српству и Хрватству. Али присталице Блока и његове политике налазе да је то мишљење или неправилно или неполитичко. По њиховом схватању, са Хрватима, тачније: са хрватским сепаратистима, треба регулисати односе нарочитим споразумом, уговором, конвенцијом, већ према томе како ови желе. Но онда треба конкретно говорити, треба пред јавност изићи са пројектом споразума, уговора, конвенције, а не заклањати се

за речи о братству и узајамном повер њу.

ГРЧКА КАО РЕПУБЛИКА

Са проглашењем републике неће, наравно, престати и смутње у Грчкој. Покушај измирења републиканаца и монархиста изгледа да је дефинитивно пропао и мора се очекивати, да ће се партијска рат продужити са још више заслепљености него што је до сада вођен. Детронизовани краљ пожурио се да обавести свет, да се не одриче својих владарских права. Дописнику Слбсаго Тифипе он је рекао:

„Имам дубоко убеђење, да огромна већина грчкога народа жели продужење садашњег (то јест монархијсксг) режима и с тога сам спреман да сеу свако доба вратим у Атину, све док се не уверим да народ мој повратак не жели“ „Моментано, додао је бивши краљ, једна незнатна мањина зграбила је власт над Грчком, али најзад ће победити воља већине,“

У исто време упутили су шефови монархистичких партија један проглас народу, протестујући против детронизације краља и против прокламовања републике. Ту се каже: „Као представници народа, нашавши се пред флагрантном повредом уставних права народних, кад се једним актом самовоље уклања из

БОРИСЛАВ БОГДАНОВИЋ: Портре Г. Хофмајстора, ректора прашког конзерваториума

земље династија и проглашава република, сматрамо за своју дужност да у име грчког народа протестујемо против овог грдног политичког злочинства, извршеног од једне Владе која је у истини само Влада једне олигархије. Против тога злочина ми дижемо протест пред читавим културним светом аза последице које ће оно донети бацамо одговорност на Владу, уверени да ће народ знати свима легалним средствима спречити њене покушаје, којима смера да му отме његова уставна права.“ Дакле, и Краљ и монархисти, као и републикзнци,

· позивају се на вољу већине грчкога народа. У овом

случају, вероватно су у праву монархисти. Јер да је заиста грчки народ у табору републиканском, не би било потребно све оно што се догађало последњих месеци а што је претходило формалном проглашењу републике: привремено суспендовање краљевске власти, привремени одлазак краљев на одсуство, долазак Венизелоса и тражење компромиса са кргљем и његовим присталицама. Толика опрезност и смотреност у преобраћању монархије у републику била би излишна, кад би грчки републиканци били убе ђени о својој снази у народу. Али, и ако мгњина, они су данас стварни господари Грчке. А постали су господари на тај начин што су добили војску у своје руке. Није невероватно, да их њихови противници у овоме неће имитовати! И легитимисти ће се, дакле, као и данашњи усурпатори, лаћати про-

-