Покрет

покрет 215

наћи на окупу на конгресу поробљених народа. Али ако и не буде тако, ако се клерикалци и Муслимани, у овој ствари, оделе од Радића, — довољно ће бити, да сама Радићева странка остане послушна свом вођи, па да наша држава дође у један невероватан положај: да даје најачу групу на конгресу поробљених, а у истовреме да та група буде глав: нина Владине већине! Јер, може се догодити, да Владу добије Опозицијони Блок. У Опозиционим Блоку пресудна ће бити Радићева странка. Она ће, према томе, бити главна трупа Владина. Тако би, у Бечу, хрватску поробљену мањину репрезентовала партија, која је одлучујући фактор у држави. А да парадокс буде савршен, могао би, по жељи г. Радића, на конгрес доћи и који активни министар да, као компетентно лице, изложи збору патње свога поробљеног народа у овој земљи!!...

Ако би, пак, и клерикалии Муслимани остали солидарни са Радићем и у овом питању, онда би се, вероватно, с њима солидарисали и Г. Давидовићеви демократи и Г. Јовановићеви земљорадници,

У том случају би се наша скупштинска већина преселила у Беч, и преобразила у представништво поробљених мањина. И наша Влада, онда, не би била у односу са Лигом Народа као Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, него као репрезентација пораболених националних мањина!

То је апсурд, али је апсурд само са гледишта државне политике, но није апсурд са гледишта Радићеве политике. Ми смо већ једном констатовали, да вођа Хрватске Републиканске Сељачке Странке има две политике: једну за Београд, другу за иностранство. У Београду, његова странка је само једна странка скупштинске опозиције, данас, а сутра треба да буду странка Владине већине; у иностранству, пак, та иста стравка треба да буде „Народно Заступство“ поробљеног хрватског народа који у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца нема ни оних права која националним мањинама гарантују уговори о миру. МИ док радићевци овде у Београду израђују програм рада будуће Владе, која ће радити онако како одговара њиховим интенцијама, дотле Радић у Бечу спрема материјал за конгрес националних мањина, који ће дизати оптужбе – ове државе код Лиге Народа!

Вели се, да Радић оваквим својим поступцима слаби позицију својој странци. Али то би било тачно само-у случају, кад би Радићу било стало да, под сваку цену, своју партију доведе на власт. Међутим, то: није прва његова брига. Разуме се, “он је врло радо пристао на колаборацију са осталим странкама Опозиционог Блока; било би, у осталом, и неразумно с његове стране, кад овако повољну за себе ситуацију не би искористио до крајних граница могућности. Али његови политички рачуни не подмирују се простом изменом министара! За њега, Влада Опозиционог Блока, и све што ће с њом "доћи, само је прва етапа на путу ка главном циљу: ка ревизији стања створеног уговорима о миру. Према том циљу он подешава своју политику, и према томе су подешене и све његове енунцијације последњег времена, — енунцијације које његови овдашњи наивни савезници покушавају да демантују, јер им смисао и сврху не разумеју.

МУЗИКА

БЕОГРАДСКА ФИЛХАРМОНИЈА. — ПРОСЛАВА СМЕТАНИНЕ СТОГОДИШЊИЦЕ. — ОСТАЛИ КОНЦЕРТИ. — ВЕЧЕ ХОРА ПРАШКИХ УЧИТЕЉА

ДЕ

Београдска _филтармонија не може се критиковати. Њу и не треба критиковати. Бар за извесно време, док се налази у формирању. Али све критике (сад боље их назвати молбе) има да буду управљене на београдску публику Општину и Државу, да помогну ту младу организацију, која већ данас — каква, је, таква. је — значи поред опере и Београдске Музичке Школе највишу музичку институцију Београда. Те молбе треба управљати зато, јер су сви концерти њени били празни. Идеализам престаје код сусрета једног музичара. са тиљаром, пекаром, газдом од стана и другим трговцима. А овим музичарима се не може пребацити да нису одушевљено почели. Сећам се проба за први концерат у овој сезони (Бетховен: 5. симфонија, Чајковски: Ромео и Јулија и Рубинштајн: Клавирски концерат.) У исто време и пробе за „Холанђанина Луталицу. Премиера „Холанђанина“ у уторак, концерт у среду, 6—7 проба) = 50 динара! Али су они, отеклих језика, са болом у грудном кошу и прстима нажуљеним од жица, приредили још један концерт посвећен Чајковском, — па опет ништа. То им није сметало да приреде и „Вече Модерне Француске Музике“. Али наш свет воли француску моду, језик, литературу и читаву Француску, међутим на концерат модерне француске музике није дошао. Цео свет је прославио стоти рођен-дан Бедржиха Ометане — и Американци и Немци, и Шпанци — са три речи цео културни свет. Београд је могао грдно да се обрука пред тим културним светом ш да уђе у ред некултурних. Опасла га је Београдска Филхармонија. На своме последњем концерту извела је СОметанин циклус симфониских поема „Моја Домовина“. Чак је позвала и Г. Милоја Милојевића да одржи предавање о том циклусу, али ништа не помаже; празно па, празно.

Шта треба урадити па да публика долази на концерте п тиме омогући опстанак Београдске Филхармоније 2

2:

После Београдске Филхармоније и наша опера је прославиластоти рођендан Бедржита Сметане. Место да је, из пиетета шрема великом Ометани а на наше задовољство, увежбана још која његова опера (то је иу Љубљаними у Загребу учињено), наша Опера је ставила на програм „Продану Невесту , коју срећним случајем има на репертоару.

„Шродана Невеста“ је најбоља СОметанина опера, уз то она је једна од најбољих комичних опера у отште. Кроз читаву оперу пулсира здрав национални лиризам, а ратмови понесени и разломљени, синкопирани (карактеристика чешке народне. музике) провлаче кроз оперу једно ведро и освежавајуће расположење.

На прослави је „Продана Невеста“, иначе сјајно спремљена од Г. Брезовшека „тако аљкаво изведена, да је цела шредстава личила на шриче о представама путујућих поворишта. Ринтиштил, заједно са балеринама и статистима који су се затекли на њему, преврне се и улуби бунар. Певачи обарају столице. Дрквени торањ се клати кадгод ко прође поред њега. Балет без ритма. Одлични тенор Г. Ријавец тога вечера детонира. Орган Г-це Гордон немогућ. Г. Брезовшек са оркестром и сувише јак, и пуно других ствари. Меродавни фактори треба да стану на пут тим паланачким аљкавостима, иначе ће Опера престати да привлачи интерес музички образованз публите,

Из свих тако несимпатичних појава личност Г. Милорада Милутиновића искакала је својом — може се без претеривања рећи — гениалном интуицијом и симпатичним тенорбуфом, 9.

Академско _ Певачко | Друштво | „Обилић“ _ приредило је свој концерат у сали Новог Универзитета. На програму: Мокрањац: Пета и десета руковет; Хубад: Три Словеначке' Песме. Хоровођа Т. Бревовшек. Хор располаже са једним "врло добрим материјалом, али изгледа ретко кад и музикалним, ја 0 ' музички васпитаном готово. се не може ни говорити. Зато оволики успех Г. Брезовшека као хоровође добија два пута већу вредност. На жалост, не може се забележити: и успех Г. Брезовшека као интерпрета Мокрањчевих руковети. Мора се признати; руковети су по форми потпури, али је Мокрањац успео (некад мање, некад више) да им да психолошку или етничку целину са гледишта музичког 06-