Покрет

216'

лика. То Г. Брезовшек није осетио и зато је ваљда тако неглашавао облик потпуриа. Ити је то можда због равања интонапије кад се са променом попевке промени тоналитет.

Као гости на концерту су учествовали Г-ца Јелка Отаматовић, концертна певачица, и Г. Војтјех Фрајт, наставник Музичке Школе „Отанковић. Г-ца Отаматовић је певала од Глука „Ја изгубих Еврикиду , од Ометане једну песму из циклуса „Вечерње Песме“ и једну ' Берсину импресионистичку песму. Очигледно једа Г-ца Отоматовић није била тога вечера диспонирана за певање. Г. Фрајт је свирао Џаганинија. Ни један тон поуздан, ни један флажеоле чист.

Музичка Школа „Станковић“ триредила је у 6едељу, 20. ов. м. свој четврти реви ученика. Бићу кратак. Има воље „има рада. Ученици Г. Немечека, (виолина) и Г-ђе Винавер (клавир) добро. репрезентирају своје наставнике. Али ретки таленти. У 20 тачака тек 2—8 ученика шоказују смисао и таленат. Истина, треба узети у обзир да школа броји неколико стотина ученика. Ансамбла уопште није било. Камо камерне класе, хора, оркестра“ Они бар имају своју шространу концертну салу. На програму много опекурних «омпозитора. Тек чешће стављен Григ спасава. Камо Баха, Бетховена, Шопена; О Модерној музичкој литератури ни помена.

Стојени Руски Хор (хор Дворске Кашпелеи хор Руске Цркве у Београду) приредио је на Цвети свој Духовни Концерат. Хором Диригује Г. Бјеловидов, дилетант-хоровођа. Материал хора добар „али неуравнотежен. Увежбаност прилична. На програму само руски црквени композитори.

(Свакако један од најинтересантнијих концерата у овој

сезони јесте Концерт Хора Прашкит Учитеља, 54 интелитентних и музикалних, старијих и млађих људи, плус одлични хоровођа ТГ. Долежил. Под мајсторском руком његовом звучи тај инструменат људских гласова као најузвишенији инструменат оргуље. Начин његовог дириговања није шаблонски ритмичан већ пеихолошки сугестиван. Он хоће не да одбројава, делове такта, већ да сугерира важност и трајање тих делова такта. Јасније: не да прави потезе за први и други или први, други и трећи и т. д. дао такта, већ да има слободне руке како би лакше извлачио линије из хорске масе. [. Долежил осећа за време извођења композицију, и он је ту да подсети певаче на оно што им је рекао за време сшремања. Увек 06 може оваки његов гест описати, увек је он значајан и никад није сувишан. А хор га слуша а длаку се може мерити тачност. Џадне ли његова рука, пада акорд; диже ли руку у висфорте; приноси ли руку устима - пиано. Затим устима и очима, сугерира хипнотисаноме хору вољу и жеље своје.

Хор има драгоцен материјал. Носталгична жеља свих хорова су тенори. 99% хорова нема, добре теноре. Хор Шрашких Учитеља има сјајне. Истина осетила се извесна замореност, али им то није сметало да избацују највише тенорске висине као суза чисте. ј

Шрограм који су шевали састављен је од композиција, чешких композитора (изузетак Швајцарац Хегар). Ове су те композиције по својој техничкој концепцији готово оркестаљрске. Нарочито вреди шсетаћи: Ометанина „Три јахача“, Ферстерову „Химну , Новакову „Успаванку“, Кунеову „Остраву“ и Хегаров „Логор мртвих“. Милан Бајцански

КОМЕНТАРИ ВЕСТ ИЗ ЗАГРЕБА

После увода и оних задоцнелих напомена поводом „Села Степанчикова“, тражио сам један претекст из нашег живота за предмет овим трећим коментарима. Да сам стручнији, и да је утакмица са Оксфордом (била интересантнија писао бих о футбалу. (а зебњом сам видео да нема никакве занимљиве нове књиге; садржаји часописа су безнадежно празни, Најзад се прилика јавила.

Товорићу вам о једној поштанокој карти. Она је про-

спект једне нове загребачке ревије, „Књижевника“, који је већ био споменут у „Покрету. „Књижевник“ ће излазити под уредништвом Антуна Бранка Шимића, и већ у класич-

ном саставу ове мале анонсе распознајемо упрошћени стил, бистри разум, тај дар да у неколико простих речи одрта своју мисао, све те чисте особине које су водиле руку овог песника када је писао чланак о Техници шесме, на пример, или саме његове песме, једним кристалним лиризмом.

„Ја знадем: јутром кад устају, ћуте

ш седе малко још на постељи“.

"покрет

Шоред његовог уредника, још нас нешто ближи „Кљњижевнику . „Бавити ће се много критиком и разматрањем културних и уопће животних појава код нас и у свијету. Уз чланке и студије о оним страним писцима који су код нас премало или уошће још нису познати, а завриједили су, да их упознамо, доносит ће се и: изабрани пријеводи из њихових дјела“. :

Ево где се још једном више потврђује идеал ових коментара. Са свих крајева света, људи, са беспримврним љубопитеством траже поглед својих савременика. Очи су упрте у очи и између духова нових генерација струји ново интересовање за. могућности живота, за тајне наше подсвести, за, неискоришћене светлости нашег срца, и „уопште за животне појаве у свету“. — Овега тога је модерна уметност само један од безбројних одјека.

КИНЕМАТОГРАФ

КРОЗ БЕОГРАДСКЕ БИОСКОПЕ

Већ се ближи крај биоскопске сезоне и скоро сви добри филмови кеје су филмске агенције имале на својим списковима за ову годину прошли су. Последњи се ових дана дају по београдским биоскопима.

Ва последњу десетину дана имали смо неколико добрих програма. Давао се „Шеик“ са Родолфом Валентином и Агнес Ајрес, Жуганов филм „Оливер Твист, „У Долини са Лил Даговер и један програм састављен из кратких комичних комада код „Касине“.

„Шеик“, врло добро рекламиран у целом свету, одлично је режиран. Туарези можда личе „на кау-боје који су само метули на себе бурнусе , као што је негде у страној штамни речено, али за наше очи то је без мало свеједно. Главно је да је лета, била она пустиња, ветар који носи песак, каравани, и да су нам се многе слике допале. Агнес Ајрес је симпатична њени партнери у малим улогама коректни. Валентино, шекадањи љубимац америчке публике (сад су га лепши заменили), сада љубимац наше, не одушевљава, и ако му је ово једна, од најбољих креација. Замори на крају крајева глумац чоје су очи увек задивљене, ноздрве увек раширене и који се сувише стара да му је на лицу израз чулности. Иначе је леп, несумљиво, и има добрих сцена.

Апаштација Дикенсовог „Оливера Твиста са Џеки Кутаном (код „Колосеума“ и Д' Алберове опере „Лифланд са Лил Даловер (код „Касине“) показују да и прерадама романа, чак опера, не предстоји пропаст, и да ће добри режисери и састављачи сценарија моћи и даље од прерада да праве добре филмове.

У ,„Твисту“ је Џеки, као свуда, одличан. 0 њему се нашој публици нема шта више рећи, јер га већ добро познаје. Лил Датовер, у филму „У Долини“ боља него у филму који смо прошле недеље гледали код „Коларца“. Њен партнер, Михаел Бомен, кога одавна нисмо видели у Београду, такође неочекивано (добар. Цео филм много лешти него што се могло очекивати кад се зна да је сиже узет из једне опере.

Комичан програм код „Касине био је састављен из неколико комедија које су већ раније биле даване у истом биоскопу. Две рђаве и две одличне: једна са симпатичном Беби Пеги, друга са Ле Мораном.

спорт

Марко Ристић

ФУТБАЛ Комбинована тим Конкордија-Вардар против Репрезентације Т. 6. разреда 0:8.

У недељу 20 ов. М. пошто су два најважнија наша клуба била на тостовањима изван Београда (Југославија против Бачке у Суботици и Б.О.К. против И. 4. К-а у Новом Саду), одржане су само првенствене утакмице других тимова и подмладка. Али зато одипрана је, по наредби Подсавева, репрезентативна утакмица између комбинованог тима Конкордије и Вардара против тима | 6. разерда.

Поставе ду биле следеће:

К-В.: Михапловић, Марјановић, Дравић, Нешковић, Томашевић, Николић, Трчко, Спасић, Бандић, Атанацковић, Тодоровић.

|, 6.: Болић, Кумануди, Петровић, Здравковић, Гајић, Дамјановић, Херцог Гровданић, Горанић, Ђокић, Шрајбер.

() самој ипри мучно да би шта добро могло да се каже, бар што се тиче „црвених“ (К.-В.); они су били невероватно слаби, у њима човек није могао ни познати онај тим који се онако сналано шре месец дана одупрео Грађанском. Голман Михаиловић био је доста добар, ипак оба прва гола иду на