Покрет

920 покрет

вора', одсеца Т. Андрић као да овај разлог, и ако врло важан, може да укочи развој целе једне заједничке књижевности.

Што се тиче начина да се стагнадији учини крај, у разним 'одповорима налазимо најравличитија мишљења од потпуно конкретних шредлога до најнеодређенијих изрицања, жеља. Изнећемо укратко неколико одговора.

У литератури као и свагде нека поворе само они, који ћуте потребју да кажу нешто, што је у њима зрело и јасно. Кад се то почне, почеће да шрестаје ова наша периода стагна-

ције и инерције“ (Ђуро Виловић). — „Радимо колико можемо више... и, поглавито, остајмо у додиру са својим народом“ (Нехајев). — „Да отпочнемо по мало — у име уметности

— с прочишћавањем редова рекламних артиста, итрача ш

страначких барда“ (Бранимир Јивадић). — „„мигосати, иско- |

ревити, уништити сваки покушај културне мистификације, пљачке и корупције; одвајати честито од лажног; будити културни омисао и заноси настојати за све већим културним збљижавањем у знаку расног здравља и једне прогресивне, опће човечанске ведрине“ (Густав Крклец). — „Потребна је једна велшка, снажна апсолутна и апсолутистичка концентрација у једно велико, тропресивно, борбено, „Удружење Интелектуалних Радника“, у којему ће сви креативни елеметни «и све позитивне снаге морати да ударе нове трачнице једном неумољивом правцу (Славко Батушић). — „Да се сруши влада Г. Пашића“ (М. Ћурчин), и тако даље. =

Што се тиче локалних, загребачких књижевних прилика, 0 њима имамо чланке (. Галогаже: „Оавремени Кљњижевни Загреб“ (у „Новостима“) и Нехајева: „Хрватски књижевни лист (у „Јутарњем Листу“). Оба чланка су у неколико у вези са анкетом „Обзора“ у оба се писци дотичу и књижев-

ШАХ

них листова у Загребу. Г. Нехајев, говорећи о равлозима, због којих не постоји један „централни белетристички гласник“ у Загребу, налази да овај не треба стварати силом и „држати га, из патриотизма“ јер то може само шкодити здравом развоју књижевности Г. 0. Галогажа свој чланак о кризи младе књижевне генерације завршава оценом часописа: „Нова Европа“ не прати књижевни живот. „Оркан“ неозбиљан „Вијенац“ још неозбиљнији. А „Југословенска Њива“ третира књижевност кроз лупу — видовданског устава. „Књижевна Република" је закошчана и претворила се у књижевну монархију. Ових дана излази ревија „Књижевник“ у редакцији Г. А. Б. Шимића: нда у један часопис који ће добро доћи ако изврши критичку концентрацију најбољих писаца у књижевној уметности. „Ведрина“, осим тога, наставља излажење, али она, се бави позориштем, музиком, сликарством, књижевном крититок и др., а не доноси белетристике“.

1

БИБЛИОГРАФИТА

Економист, (уредник Др. Милан Тодоровић. — Број 4. доноси расправе Др. М. Тодоровића (Извовне Царине), Др. 0. Франтеша (Привредна политика и господарска индустрија) оке Ћурчина (Шромет добара регуите се сам собом), затим низ чланака о равним привредним питањима, привредну хронику, белешке, приказе вести о раду наших банака и т.д. Годетшња претшлата на „Економист“ износи 200 Динара.

Српски Књижевни Гласник од 16. априла. — „Господин пуковник. приповетка од Ст. В. Живадиновића; песме Густава Крклеца и Данка Анђелиновића; „Отон Жупанчић“ од Ника Бартуловића: „О уметничкој критици и о ширењу уметности“ од Марка Цара и т, д.

ТУРНИР У ЊУЈОРКУ =

Преглед одигранит партија.

Велики мајсторски турнир у Њујорку завршен је и Др. Ласкер, екс-првак, света, заузео је трво место. Успех који је Др. Ласкер поститао на овом турниру превавилави све до сада постигнуте успехе. Од двадесет одиграних партија изгубио је само једну (са Капабланком), шест је играо реми, а све остале решио је у своју корист.

Друго место заузео је Кубанац Капабланка, који је у другом кругу постигао подједнак успех као и његов претходник, али изгубљене бодове из првог круга није могао повратити. Као сатисфакција остаје му успех постигнут у партијама са Др. Ласкером (1 и поола).

На, трећем месту налази се. млади руски вештак Аљехин који показује постепени развитак свог шаховског талента, и од кога многи стручњаци, а нарочито Др. Ласкер, очекују у будућности још лепше резултате. Маршал, првак Сједињених Америчких Држава захваљујући својим оштроумним и смелим комбинацијама, заузео је четврто место пред Рети-ем, који је при крају другог круга осетно попустио. Остали мајстори показаљи су шрема своме досадашњем гласу доста слабу игру, а нарочито Др. Тартаковер и Јашовеки, који је у другом крају

| - 5 = | Б || Е - 5 рг. Ем. Ласкер Е Па РОА АИ 4 Ре АЦА ал О О Го А 6 1. Аљехин (0 а ПБ ИРИНА у И о 15 је Ш. Капабланка ПА и о [55 (0 ЕТ О ПАРА Анка) АИ ЦАРА Та а ПЦ, Бети (ОРАО А РО (5 12 АЕ О ИРА АШ О О 7105 М. Богољубов 9005 2 НОО | 10 (А ОЛАКО А 24 0 КАМ ИЈА 0 А ОД 912 МИ. Рг. Тартаковер · ПАО 2 2 ПОАО | 0 О АКО) 12: 2 БА о А О О 5 МШ. Мароци 0 10 О уз уз О ГР ПО ја 12 ПА АИ А ИДР МТ. Маршал МБ О у | Па ја 40 1 20 ПО | = 1 РА ИД Ал ГМ. Јановски О ОЛЕ О О И НОЛ АО ОМА ОЉА ОИ О О ОН 5- А 2 Ото Хе Ед. Ласкер уг 0 | уг| у 0]0 120] 1] ро|о|0: |“ 0 01 62 Х. Јетс ПАО ОМ ОААФА А О, ПАО ОКО ОР ОРАО 5 А | Т 1Х.

од 10 партија постигао свега 1 и по бод.

Ипак резултат овог турнира није такав да би се могло одговорити на питање, ко је јачи, Др. Ласкер или Капабланка. Стога се у шаховским круговима, очекује да ће ускоро доћи до мача између њих двојице, да би се видело, ко је у међусобној борби јачи.

Продукција г. Ћирића.

Првак прошлогодишњег националног турнира, Г. Стеван Ћирић, проф. из Ор. Карловаца одиграо је у недељу 20. атрила у Београдском Шах Клубу осам партија шаха не гледајући у шаховске табле. О обзиром на брзо отварање партија и притичну ларму присутних Г. Ћирић је постигао сјајан успех. Од осам партија шест је добио, а само две изгубио. Своје партије добили су Г. Г. Радивоје Варкапић, ст, права и Предраг Јанчић, фризер.

Досадашњи успех Г. Ћирића доказује да је он један од наших најбољих талената за шаховску игру. Кад би му се пружила могућност да систематским третирањем развије и усаврши свој таленат, ми бисмо у њему убрзо добили мајстора светског гласа као што су Др. Видмар, Костић и др. Р. В-ић,