Покрет

покРЕТ 935

И рниананави на пак 70

КИНЕМАТОГРАФ

МОНА ВАНА“ П ИСТОРИЈСКЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ. ЉУБИЧЕВ „ПЛАМЕН“. — ОСТАЛИ ФИЛМОВИ У БЕОГРАДУ,

Као сентиментални и авантуристички комади у епизодама на форму „Жидекса и „Паризета“, као вратоломне пустоловине разних Хари Пилова ни немачки детективски _штлагери“, тако су и историске реконструкције данас. пошто су дуго време бпле омиљене, већ постале немогуће; потребна је веома вешта режисерска рука па да један филм те врсте начини занимљивим. Грифит је успео да да „Две сиротице“, Љубич „Дантона“, други су чинили мање или више успеле покушаје, и данас се дошло до једног одређеног типа историских филмова, са учешћем масе статиста, тако да су сад сви нови филмови — историске реконструкције (мислимо нарочито на оне рађене у Немачкој) без мало исти.

У „Мона Вани“ на пример, знали смо да ћемо видети, —_ са том разликом што је сиже други, — другог „Цезара, Борџију“, а то ће рећи: велике, широке, осветљене степенице и друге, уске а дугачке, у полумраку; простране, раскошне одаје са глатким подом и великим завесама; логоришта ноћу, осветљена само пламеном од буктиња, бедеме заузимане на јуриш, масе не најбоље режиране, стилизоване декоре и тражене ефекте. И нисмо се преварили: „Мона Вана“ је тип немачког „монументалног, сувише монументалног историског филма. Позната кобна атмосфера и познати болни изрази главних јунака; гомиле војника и гомиле народа; велике сенке, светлости у ноћи и тако даље. Истина нема ни Конрада Фајта ни Алфонса Фриланда али су ту Олаф Фјорд (Вителозо Вители) п Виктор Геринг (Паоло Вители) који им не уступају ни трагичношћу позва ни стилизованим шокретима, ни фаталним изразом лица. И да није Паула Вегенера н Ли Џари, филм би био скоро неинтересантан, Маке Пол (овце калуђер, оружар у „Борџији“) добро израђује своје мале улоге. Вегенерова жена, Лида Салмонова, увек змијаста. и сувише „фатална жена“, али то захтева њена улога.

Покрети масе, који су главни у филмовима ове врсте, већином су неуспели. После њих, зажелимо се опет „Дантона“.

Режисер „Дантона“ ЈЉубич, видео је после својих најуспелијих филмова „са великом фигурашцијом“ да то није п не може бити шоследња реч кинематографске уметности. И у своме „Пламену“ дао је нешто друго. Дао је трагедију једне жене, без много декоративних ефеката, трагедију која се рађа из односа неколико личности (четири укушно, јер су остале споредњије), сасвим интимну. Обратно је пажњу на пеихолошку тачност и на то да се детаљима и самом игром глумаца изазове емоција.

Разуме се, за то су му били потребни одлични глумци, И Љубич, који је увек умео да нађе добре интерпретаторе за своје филмове, нашао их је п овог пута, Пола Негри, којој је ово последња улога одиграна у Европи (као што је и Љубичу „Пламен“ последњи филм режиран у Немачкој шре одласка у Америку), има сав темпераменат и сву способност изражавања најсуптилнијих осећаја на лицу потребне за улогу Ивете. Абел (улога интританта у филму) је најбољи поред ње. истинит у свој намештености коју захтева његова улога циника. Тимиг (композитор) можда у другој улози не бп био добар; у удози безличног типа кога је овде имао да. крешра, доброг младића неспособног да схвати туђу душу, наивног егоисте, одвратног у својој добронамерности, био је одличан. „Пламен“ је један од 'најуспелијих филмова које смо видели ове сезоне.

Бод „Париза“ се давао један филм са Владимиром Гајдаровом „Јевреји у царској Русији“, филм у коме су и глумци већином добри и режија успела. Поједине сцене ву шодбациле, локомотива на крају филма на којој један од јунака драме, као у американоким авантуристичким комадима, долази да спасе ону коју воли, била је мало смешна, али цела атмосфера у филму била је добра и избегнута је несимпатичност филмова са тенденцијом.

– Поред овог филма давана је једна добрф шала са Харолд Лојдом чије су шале опет почеле да стижу у Београд.

Последњих недеља, уосталом, у свим биоскопима дају се већином добре шале. Чак је „Коларац“, који се иначе одликује тиме да даје штрограме који трају по сат и четврт (драме од 5 кратких чинова и ништа више) дао уз свој последњи програм један симпатичан комичан филм. Код „Касине“ давана је једна шала са Харолд Лојдом а код „Колосеума“, поред „Пламена“, једна Мак Оенетова лудорија у 2 чина, Код „Опере“ (то је ваљда том биоскопу први бољи филм од како је прорадио) реприза једне од најуспелијих „Максенетијада“, „Чувајте се подстанара“, Делта,

ПРОБЛЕМ НАШЕ ВАЛУТЕ од Др. И. Белина.

Шрве половине овог месеца изашла је из штампе књига, Г. Др. И. Белина, економског Уредника „Нове Европе“, Проблем наше валуте.

Т. Др. Иво Белин познат је већ одавно нашој публици — нарочито са својим привредним чланцима У „Новој Европи“, а нарочито са једним својим успелим предавањем одржаним шре нешто више од два месеца у „Економисту _ друштву са економску и социјалну политику. У своме предавању: Прилог за решење нашег валутног проблема, Т. Др. Иво ћелин постигао је један стварни успех, и данашња његова књига није ништа друго до широко и богато разрађено предавање одржано у „Економисту.

„Проблем наше валуте“ представља први систем и први одважни предлог за решење нашег валутног проблема. Зато је о њој потребно много више говорити; овога пута ми ћемо се задовољити да изнесемо свега две карактерестичне стране ове књиге, управо предавања, јер о књизи још не говоримо: сјајно обрађена и образложена критика, дефлационистичке политике и затим један конкретан предлог за девалоризацију наше валуте, према знатноме паритету динара, и исто тако оргиналног предлога: како ће се држава најлакше ослободити свога дуга код Народне Банке, али да ово решење не буде имало кобних последица за нашу привреду.

(2 По

СПОРТОВИ У НЕМАЧКОЈ

У једном од прошлих бројева изнели смо шта је све урадила Финска за подизање спорта и какве је резултате постигла у своме раду. Неће бити без интереса да се изнесе шта је у том погледу урадила Немачка, нарочито данас када је Олимтијада у Паризу тако рећи на шрату.

Одмах треба нагласити да су Немци после рата на пољу спорта урадили много. Још пре рата Немци су издејствовали да се Олимшијске игре 1916. године одрже у Берлину. Под притиском самога цара Виљема они су учинили у «тлетици сјајне нашретке, што се најбоље видело на Олимпијади која је одржана у Штокхолму 1912. године. Да су Немци још тада имали жељу да се ставе на чело спортског окрета европског, ако не и светског, сведочи и диван стадион који је подигнут за Олимпијаду 1916. године. која се због рата није могла одржати.

Погле рата Немци су усавршили евоје методе и не могући више подржавати војнички покрет они су све своје напоре и своју огромну организаторску способност пренели на спортски покрет. Често им се пребацује да је тај спортски покрет у ствари маскирани војнички покрет. Али најзад циљ је њихов исти као и код осталих земаља која подржавају спортски покрет. Позната је истина да се од добро 'извежбаног спортисте може налтравити одличан војник за непуна три месеца. Као и све у спорту налтредне нације и Немци су телесно васпитање огласили за обавезно, а то су и у дело привели, Свака немачка школа има у непосредној близини свој спортски терен. Терени су пространи и добро уређени. На сваком од њих има игралиште за футбал, терен за лакоатлетске вежбе, а све је опкољено јаком широком тркачком стазом. Што нарочито треба подвући го је да на сваком терену постоји купатило са тушевима. Опортска вежбања врше се под надзором дипломираних учитеља из Спотрске Школе.

Спортска настава обавезна је до петнаесте године и из руку тих спортеких учитеља излази сваке године читава в0/ска спортиста који се после тога уписују у поједине клубове. Код немачких раднижа спортови су јако омиљени и раширени, јер је радно време радника, а и чиновника, врло згодно за практиковање спортова. После три или четири часа по подне сав тај радни свет одлази на спортске терене. Свака варош има свој стадион израђен по угледу на онај у Берлину, а и свако село има такође свој терен.

УБерлину је прво основана једна виша школа за спортове, а тај су пример прихватиле све велике вароши и универзитети. Дрезда, Лајпциг, Јена и друге вароши имају своје спортске инетитуте. · За малу суму. а нарочито обдареним младићима и бесплатно, држе се предавања да постану учитељи гимнастике или спортски администратори и шосле две године студирања ови младићи излазе из школе способни да управљају спортоким клубовима или већим групама. За што бољу стрему овим су школама придодати и професори универзитета. Спортска предавања праћена филмовима врло су честа у Немачкој. У ту сврху израђени су специјални филмови за