Покрет
покрет
238
Понедељак, 7. јула: Атлетика. — Мачевање. — ГрчкоРимско рвање.
Уторак, 5, јула: Атлетика, — Мачевање. — Грчко-Римско рвање.
Среда, 9. јула: Атлетика. — Грчко-Римеко рвање. :
Четвртак, 10, јула: — Састанак Међународног Олимтијског Одбора, — Свечана тредстава у Опери. — Атлетика. —
Слободно рвање. ____ Петак, 11. јула: Састанак Међународног Олимшијског Одбора. — Конгрес Пливања. — Атлетика. — Слободно рвање. ; Субота, 12. јула: Баншкет Међунарољног Олимтијоког Одбора. — Шетатлон. — Атлетика. — Слободно рвање, - Недеља, 13. јула: Пентатлон. — Атлетика. — Тенис, Слободно рвање. — Пливање. — Веслање,
Понедеоник, 14. јула: Концрес Међународног _ Савеза Аматереког Боксовања. — Конгрес Међународног Савеза. Аматерске Атлетике — Пентатлон. — Веслање. — Тенис. Пливање. — Јахтинт..
Уторак, 15. јула: Конгрес Међународног Савеза Аматерске Атлетике, — Пентатлон. — Веслање. — Тенис — Пливање. — Боке.
Среда, 16, јула: Конгрес Међународног Савеза Аматерске Атлетике — Пентатлон. — Веслање. — Тенис. — Пливање. — Бокс,
Четвртак. 17. јула: Конгрес Међународног Савеза Удру-
жења за гађање, у Реноу, — Пентатлон. — Веслање. — Тенис, — Пливање, — Боке. — Гимнастика, — Народне ипре. Петак, 15. јула: Тенис, — Пливање. — Гимнастика —
Боке. — Наролне ипре. Субота, 19 јула: Конгрес Међународног имнастичког
Савеза. — Тенис, — Пливање. — Гимнастика. — Боке. — Народне игре, -
Недеља, 20. јула: Тенис. — Пливање, — Тимнастика, — Бокс, — Народне игре, — Француски боке.
Шонедеоник, 21. јула: Конгрес Међународног Савеза Пливања, — Конпрес Бокса. — Гимнастика, — Дизање терета и гимнастика са ђуладима. — Народне шгре, — Јахање. Пелот баек. — Јахтинр.
Уторак, 22. јула: Пимнастика. — Дизање терета и гимнастика. са ђуладима, — Јахтинг. — Јахање. — Народне игре. = Пелот баск.
Среда, 23. јула: Гимнастика. — Дпоање терета по гиле настика. ђуладима. — Бициклистика. — Народне игре. — Јахтинг — Пелот баск.
Четвртак, 24. јула: Јахање. — Дизање терета и гимнастика са ђуладима. — Пелот баск. — Јахтинг.
Петак, 25. јула: Конгрес Савеза љубитеља гимнастике са ђулалима, (халтерофила). — Јахање. — Јахтинг,
Субота, 26. јула: Банкет у част атлетичара и штампе, — Јахање. — Бициклистика, — Јахтинт,
НАШИ КЊИЖЕВНИЦИ И ТУБЕРКУЛОЗА
Под насловом „Судба књижевника. српеко-хрватских“ објавио је Др. Кузма Томаштић у загребачкој „Новој Европи“ интересантан чланак о томе од чега умиру наши књижевници. Без литературе о томе питању, јер таква литература код нас не постоји, Др. Томашић се у овом чланку задовољио тиме што је средио податке које је сам успео да прикупи и извукао неколико општих констатација.
Те констатације нису ни мало ружичасте, Најглавнија од њих је та да је просечно доба живота наших књижевника све мање, затим, да велики проценат људи који се код нас баве пером, већи нето у другим европским државама, умире од туберкулозе. Писад чланка о коме говоримо није имао довољно података да би утврдио шта је све, поред туберкулозе, утицало на рану смрт појединих књижевника, нити да би ближе испитао узроке обољењу од тубармулозе свакога од оних о којима говори (за. њега, је најглавнији узрок сироматтво), али статистике које изнео ипак јасно показују до чега доводе тешке прилике у којима су наши књижевници приморани да стварају и немаштина и беда која многе од њих
Недеља, 27. јула: Свечаност Штара, — Јахање. — Бициклистика.
Понедеоник 28., уторак 29. и среда 30, јула: Конференција за пришремање Олтшмтијског Конгреса у Прагу, 1925. годинв. затварања – Олимпијских
Петак, 1. августа: Конгрес Међународног Бишиклистичког Савеза.
ШАХ
ДОЛАЗАК ДР. ЛАСКЕРА
Победник на недавно завршеном мајсторском турниру у Њујорку, Др. Емил Ласкер, обећао је да ће одмах по повратку у Еврошу шосетити нашу земљу. За нашу шаховску уметност која је тек шочела да се развија долазак великог шаховоког генија значиће првокласну сензацију, После његове победе у Њујорку ави светски шаховски центри желе да га виде у својој средини, и да од њега приме макар мало од онога што је он својим талентом и дуготодишњим радом стекао. Поред тога делатност Др. Ласкера прати, са разумљивим (интересовањем, целокушна светска штампа, па ће овом приликом његов долазак подићи углед наших шахиста пред иностранством, :
Шрипреме за дочек Др. Ласкера примила је на себе управа Београдског Шах Клуба, пошто ће славни шахпста прво посетити Београд, а затим ће обићи сва већа места у нашој држави, у којима постоје организовани шаховски клубови. Како је извођење ове посете скопчано са великим материјалним издатцима, то је дужност свих пријатеља шаха да својим прилозима помогну управу Београдског Шах Клуба. Прилоге треба олати на адресу клуба, Јакшићева бр. 1.
из БЕОГРАДСКОГ ШАХ КЛУБА
За време ускршњих празника изведено је у Београдском Шах Клубу више занимљивих продукција од којих је најуспелија аимултана продукција коју су извели Г.Г, Ј. М. Овадија, адвокат и Н. Мартиновски, јелан од најјачих руских шахиста у Београду. Они су одиграли истовремено и заједнички тридесет партија са играчима из разних шаховаких клубава. Продукција се изводи на тај начин што ова два ипрача играју наизменично, т. ј., повлаче потезе један за другим, Разуме се да је овај начин веома тежак, јер играч кад стане пред таблу мора да открије комбинацију оног друтог ппрача који је вукао потез шре њега, и да ту комбинацију апоји са својом. Играчи који изводе овакву продукцију морају да располажу брзом концентрацијом мисли, ако не желе да испусте игру ша својих руку.
Поменута продукција трајала је три и по часа и завршила се са веома ласкавим резултатом за оне који су је изводили. Од 30 одиграних шартија они су добили 25, четири су изгубили, а једна је била реми. Овоје партије добили су Г.Г. К. Кошел, чин. Л. Маркштај, студ., А. Исаковић, чин. (сви чланови Београдског Шах Клуба), и (С. Аћимовић, гимназиста. (члан шаховског клуба „Овадија“). Р. В-ић.
целог живота прати, На страну то што ми спадамо у најтуберулознтје народе у Евроти( Др. Томашић тврди да у Беопраду на 100 умрлих одпада 34 на туберкулозу), нпак је страшно да од 100 наших књижевника њих 45—50 умире од туберкулозе и да је томе зашста главни узрок тежак зивот. Од старих наших књижевника. (од 15. до 19. века) ни један, као што ће се доцније видети, није умро пре четрдесет година, а за последње две године имамо четири умрла књижевника: Божидара Стојадиновића, Улдерика Донадиија, Бранка. (Станојевића, Душана Васиљева, од којих ни једном није било више од тридесет. Ту разлику у добима умирања нагласио је Др. Томашић (у своме чланку.
~
„Одмах удара у очи велика разлика у личној судбини старих наших књижевника (од 15. до 19 века), пише он, и књижевника новијег доба,
„Стари наши књижевоници били су нападно дуговеки. Сабрао сам од Марка Марулића до Доситеја Обрадовића 50 имена, — све оне који се год као књижевници спомињу а зна се колико су дуго живели. И на велико изненађење, видимо,