Покрет

312

ПОКРЕТ

фиу, та ме је скоро упропастила.) Загуди, Циго, песму ми кити,

еј зашто ми је данас тешко пијан бити

Трећу сам волео само три дана још носи пруге с мојих усана.

Ала то беше добра драгана,

још ми је душа с ње пуна рана. (Била је инштитутка, бела лутка, била је тако лукава и мала,

фиу, та ме је сасвим урнисала |) Загуди, Циго, песму ми кити,

еј, ала пијем, а пијан не умем бити!

Пите, бећари, нек нико не мари, лумпујте с тужним немаром Словена

и сећајте се, сећајте се мене: Идиот, ја сам воло три мале жене.

Три мале жене, то ништа није, ал ту су пале све илузије, сад ми не вреди Бергзон ни Индија,

свет је сад само гадна лудорија. Еј, дивно ли је то пропадати, побеснети на телима. жена, прогласити да Бога ни смисла нема, циганска чела банкама шарати,

сит Моцарта и Бетовена.

ПРЕДЕСТИНАЦИЈА

Мене је мајка родила

у шумском зеленом сну

где мале птице заносно певају и вити јелени тио мру.

Мене је мајка родила

у шумском зеленом сну

да мале птице натпевам ·

и умрем

тише но вити јелени што мру.

МЛАДОСТ

Ај, крају пусти, моје боловање села без циља, тихо умирање свуда је туга кудгод се окренем ко да заплачем када се осменем.

Засвира л неко жално с планине застанем, чекам, ослушнем губим се, топим блед у даљине погледам тако, мислим, узданем.

Пуста се душа пустињом шета. Ветром се вија моја тужајка: ај што ме овде породи мајка да живим живот увелог цвета.

Дуни, подуни, буро јесења

да ми утопиш тихе жалости

у мирну тугу општег вењења: мртва је земља борбе, младости.

Миришем већ како ће слана одозгор пасти по земљи овој жалосној,

_А затим, само ће који зелен бор да бури пркоси страшној, студеној.

БОЛ МУТНЕ РЕКЕ -

Жали добра мајко не нажалила се засади пред кућом бор зелени, вити да га место сина можеш обгрлити

кад ти буде, мајко, мене жалити.

Тешко је живети када све заболи када цело биће сузама пророни

кад копним, болујем, лека не налазим да бољку ову смирим, зајавим.

Нема мени лека, никада, довека: мени цвета само цвеће суморно

и стално протиче једна мутна река кроз моје презриве зенице уморно. Жали добра мајко, не нажалила се засади пред кућом бор зелени, вити да га место сина можеш обгрлити кад ти буде, мајко, мене жалити.

ПРОЛАЗНИК

Отац ми је полудео од бола а мајка ми је пресвисла од туге још кад сам био врло млад.

Свиреп је био мени овај град: научих брзо шта је бол и глад и зато ми је душа пуна снова.

Затим сам волео три мале жене ал. оне нису волеле мене;

после сам имао једно псето

али и оно црче прошло лето...

Сад пишем песме

али ће вероватно и то престати

и ја ћу

вечери једне из краја овог нестати.

МИСТИЧНА ВЕРЕНИЦА Праштај ми, добра драгано: ја немам данас благости за биће твоје које би пијанство моје младости; душа је моја пијана највишом љубавном нежности,

Дође ми вереница из свемирских дубина. – Дочекујем је с боријама п са круном криновом у мирисима окупан, у руву белом и новом

с пехаром

посрћући од галилејског вина.

Божидар Ковачевић

Претплатницима и читаоцима „ПОКРЕТА“. За време лешњих месеца, од јуна до септемора, „Покрет“ ће излазшти сваке друге суботе, у двоструким бројевима, са по 32 стране текста. Идући | двоструки број, 19. ш 20., изаћи ће 14. Јуна тек. год. У продаји на број ови двоструки бројеви „Г10крета“ стајаће 10— Динара. АДМИНИСТРАЦИЈА „ПОКРЕТА“