Покрет
332
покрет
увек сећао своје љубавнице, види се по томе што ју је често потписивао (па разне менице и 'у њено име узајмљивао, а она га, крај ових злоупотреба, ипаје, поматала, имајући га (увек ју овом љубавни чком Олаговољењу. Штета што је ускоро умрла.
После њене смрти Зановићу шослови пођоше рђаво. Пошто је као ашбански кнез, наравно, прија тељевао неко време са Кнезом од Лиња и живећи на његовим добрима написао више занимљивих дела, Зановић се састаје са владиком црногорским Петром [у Бечу и његовим секретаром, дубоовачким Фратром Долћијем, али и покрај свих својих сплетака око (бечке владе и смиреног владике не успева ни у чему. Европа, и покрај свих кинеских видова који су делили државу од држаље, већ је и сувише познавала ову хуљу.
Залуд се склања у један пуст крај баварски где проводи уз некаквог старца пустињака, више од годину дана, ивлазећи тек с времена на време из своје пустиње да вара лаковерне, албански кнев више није онако срећан. Оадуд нуди холандској влади многе своје чете из Црне Горе и Албаније, влада захваљује принцу на доброј вољи, али одбија, понуду, и превара не пали. Не помаже му ни гроф Каљиостро, с којим се упознаје четири године пред буну у Париву; ништа више не помаже; долијао је.
МЕ АЕ ЈЕ
ћ иу | НА
С 1 ПЦ У
1
а
АЕ = НА
арт | Зановићева слика на Посмртним Делима 1786. ухатсише та због дугова и превара у
Амстердаму. Би поведена истрага и откри се да су Стјепан Зановић, Проф де Сћаџа, де Вабђ!пдоп
Никола Пеовић, Отјепан-Анибал Кастриото кнез од.
Албаније, Принц од Монтенегра, Белини, Црновић,
Боненски, Бабилон, Талбладас, Иван Борисовић и Тт. Д. — једна, иста варалица. Зановић. тада купи за, пар златних дугмета са, своје кошуље бокал вина од тамничара и ујутру га нађоше расечених вена, мртва, у крви.
Имао је тридесет и пет година.
То је, у главном, његов тамни и мало познати живот.
4
Тај би нас угурсуз мало интересовао да није оставио велики број занимљивих списа, који се тичу најразноврснијих ствари, од црногорске п албанске историје до дроких волтеровских идеја и песама. Пемам намере да овде говорим о његовим историјским и политичким написима, нити о њетовом претенденству на, албански престо, будући да, ће се то изнети на другом месту и у достојнијем облику; ја желим овде само да ивнесем укратко без књижевнијих претензија, неке литерарније делове из његових списа, који би могли бити занимљиви као каква забавна лектира.
У том смислу можда му је најинтересантнија, књига Поезија ч Философија Једнога Турчина >)
Уводни чланак је амизантан шо својој лудости. и идејама и ја из њега неке одељке саопштавам:
У миниатури о безименом писцу ове књиге, којега су Отаџбина,“ Вера, Титула п право Име непознали најученијим (старинарима, церемонталмајсторима, познаваоцима грбова и чиновнитима, градова, села и предграђа Евроше, који је шортре послао издавачу дела Г. Габриел де Топинандорф, тајни саветник холерландски и витез слоновог ордена. „Онај, који налтиса ово дело јесте незнан и о њему цео свет говори... Све што ја знам о њему то је да није ни рђав, ни тврдица... Он тврди да би му било врло неугодно кад би се допадао целом свету и нада се да ова књига мора, бити добра, и ако су је спалили у Риму, забранили у Паризу, а кнежеви и краљеви је не читаху. Још тврди: кад би Кајин био рођен у вемљи, из које је он дошао, после рата ивмеђу Турака и Руса, Бог га не би никако кажњавао да. љута по свету; Каин би најсвирепије био кажњен, кад би му забранили да, оде та своје отаџбине. Што (се тиче учтивости и лепих манира, писац признаје да ове врлине нису ва њега и он им се диви, али их не упражњава. Има, обичај да критикује цео свет и да каже јасно и гласно: Овај Господин је будала, ова Госпођа, је рускна. Њега, пак, не само да критикују, него са муче и клеветају..
У место што пише књиге, које га. упропашћују због штампарских трошкова, требало би да зна да људи толико исто шолажу на своју духовитост, колико и жене на лепоту и да нарочито жене никада, не опраштају. То су Атреје, које су задовољне само кад се напију крви увредиочеве. У време Карла У, Цара Немачког, две жене из високог друштва хтеле су да се задаве око тога која од њих двеју има шраво ранијег крока при церемонијама. Једна од њих изјави да ће она, кад се Оилвестар продао ђаволу само да постане паша у пркос противницама, дати
“ Га Робзје е! рпПозорће Фип Тигс а 81 диепег, а 3 р!шшез де Негоп, а 2 Артенез ега 1 СоШег а' Етегацдез. А АЈбапороћз 1779. Стр. 198. 16%. (Познато ми је и друго издање, датирано у Амстердаму исте године, с неколико нових прилога и
"мањих промена).