Покрет

344

покрет

Др. Драгољуб Јовановић, доцент београдског Университета: Алкотољ п рад (Може ли ахкохол увећати енергију за, рад“) Издање Савеза Трезвене Младежи, 1924. Цена књизи је 2 Динара. ПЏорупбине прима Савез Трезвене Младежи, Београд, Поштански фах 188.

Српски Књижевни Гласник (1. јуни 1924) — „Немоћ"“ од Милана Кашанина, „Омрт Дон Кихота“ од Сиба Миличића, Две пеоме Владимира Назора. и т. д.

Институција Јадранско-Подунавске Банке (њен историјат, њено значење и њена будућност) од Љубомира Коси-

ера. Издање „Банкарства“, Загреб, Маровска 30. — Прештампано из „Банкарства“ за јуни 1924. — Цена 25 динара. Народно Богатство, број 11 (1. јуна). — Чланак о Др.

М. Стојадиновићу, О новом рударском закону ит.д.

ПУТ У СВЕТО СВЕ

У Гостођо, пријатно. Гледам ваше ружне ноге ц велим отуд вам добар апетит. Тужто, одвттше тужно свирају ове руске избеглице у балалајку Поред њиг мислим ч ја на своју стару мајку И на ову снежну поћ бег крова ч уточлишта.

0, знам добро да уваљуд сањам Марију Магдалену, Келнер молим вас 10 цигарета,

И њену покојничку дуплу, побратиме мој.

Ј/ чету ма је пастор за Рим.

Кажу да је тамо дивно пролеће.

18. Да закуцам, вели, пред вече па нечија врата. Не, никада! днам кроз три дама свеједно умрећу Али — ко сам — барем рећи пећу.

(ДЕ 6. | Бројиш ли колико су ћута од мога одласка Јесењим жутилом шуме вриснуле у домови. Да ли ми још увек сваке вечери излази мајка на кућни траг И гледа ли дуго, очекујући, смешећи се у даљину 21.

Сетно гледам, календар броји дане.

Подневти, звезде, дамас као т лане.

Нумера моје крагње још увек 37.

Воде ме маме тишином т дубином

Мећаве спежпе, салона са топлином.

0, уби ме пљуцкање крви пивјутра — на тенане. 22.

Нетрестано пијем косанћим за стасење

Јер ма не оста од оца талшта сем пијатства

Шптроке, бескрајне потребе пространства

И вечерњег руменила.

да себе молим мирис пеборајског цвета да тебе волим овај ником разумљив Драмотрк, о Пресвета. ЗВОНКО ТОМИЋ

АЛЕКСАНДАР 0. ПУШКИН (1799—1994)

8. јуна ове године нашунило се 195 година од рођења творца савременог руског књижевног језика и оснивача нове руске књижевности А. О. Пушкина.

Пуштин се родио у Москви. Његов отац је припадао старој руској племићекој породици, која је била изгубила своје богаство п имала много дугова. Мајка Пушкина, рођена Ханибал, била је упука. црнца, који је дошао у Русију ва, време Петра Великог. Велики песник је наследио неке спољашне црте свог прадеда-црнца: имао је типичне уснице дрнца, али плаву косу и риђе бркове. Тај човек је сједињавао врло врео африкански темпераменат са врло финим естетсвим осећајем п презвеном реалистичком памећу.

Васпитан у селу (у Поковској губернији), а после у

лицеју у Петрограду, отвореном за децу руских аристократа,

Нови живот. (81 мај:) Е Јегоров: М. В. Родајанко, Оријентатист: Сун-Ја-Цен, От. 8. Живадиновић: Петар Чучупенда. и т. д. (7. јуни:) Др. Славко Отојковић: Распуштење ескупштине: Др. Ш. Желалић: Спољна политика Оједињених Држава Оеверне Америке и т. д.

Раскреница за месец јуни, број 15.. — „Јован Окерлић“ од Велибора Глигорића, чланци Душана (О. Николавевића и Радоја Марковића, крај критике Свет. М. Гребенца на Успомене Раше Милошевића, песме Верке Шкурле-Илијић и Вере Весне, „Опоразум и конвенције с Аусријом од Др. Видана 0. Благојевића и т. д.

Меја, од 31. маја. — _А. Хрибар: Комитски војвода

Тришко М. Јовановић; Отанко Ожанић: Разматрање о обнови винограда, и 7. д.

А. 0. Шушкин је упознао шреко своје дадиље, као што он сам сведочи, руске сељачке песме и скаске, из којих је после црпео садржину за неке своје песме, научио у кући француски језик и још код куће, као дете, читао много француских

књига ив библиотеке свог оца, а после у лицеју, где је тада.

превладао француски утицај, још више упознао француску књижевност, а такође енглеску, нарочито шисце тог доба Бајрона и Валтер-Окота. Пушкин је одрастао у то време, кад су још живеле традиције доба. царице Катарине П, њених победа, њеног богатог и просвећеног двора. Највећи песник. Катариншиног доба Державин, који је шисао још на старом руско(словенском језику, обратио је пажњу на књижевни таленат агладога Пушкина. У својој приповетци „Капетанова и Шеуштетн даје слику и карактеристику Катарине. Пушкин је био 18—-16 година стар кад је Наполеон | ушао са војском у Русију, кад је цар Алексанлар | победио Наполеона, руска, војска ушла у Париз и кад је после тог рата политички утицај Русије у Евроши, врло велики за време Катарине, поотао још снажнији. Оведок тих догађаја, Пушкин је био патршота империалиста и у својим делима ставио је врло високо цара Петра Велшког, који је претворио Русију у велику државу и увео је у низ европеких држава.( На пр.: у „Полтави“, „Коњавишику од бакра“). То са једне стране, а са друге не без утицаја идеја велике француске револуције он је бло присталица слободе и слободних грађанских установа и тражио је да се у Русији укине рашство. Кад је цар Алексанлар |, који је у почетку свог царовања покушавао да да Русији устав и укине ропство, после ступио на пут мистицизма И реакције, и у Русији се створио револуционарни покрет; Шушкин је имао тесне везе са револуционарима и био је у шотшуној сагласности са њима у томе погледу, да треба да се ради у правцу политичких рефорама у Русији и поништења ррошетва, али се није слагао са њима односно начина рада; он је сматрао да је њихова политика лакомислена п говорио да је она „измишљена између чаша црног вина и шампања. Шушкати се није слагао такође, као што се то види на пр. из „Коњатика, од бакра“, са социалистичким теоријама свог доба.

Руски аристократски кругови, са којшма је Пушкин шмао везе, нису га волели, сматрали га за револуционара, вавиадити му због његовог талента, његове славе. Услед тога се стварало маното интрига против њега и те интриге са једне стране, а са друге његов романтички „афршкански“ темпераменат изазвали су двобој између њега и његовог рођака официра Даштеса, у коме је он погинуо у јануару 1587. године.

Пушкин је био пријатељ највећег руског сатиричког шисца Погоља и имао је знатан утицај на његов књижевни рад. Низ песника са ЈЊермонтовим на челу писао је под непосредним утицајем Шушкина. Туртењев и Достојевски сматрали су себе за његове ученике, и Лав Толстој отпочео је свој рад у атмосфери Пушкинових 'радиција.

Пре 65—70 година руски критичар и публициста Чернишевеки покушавао је да докаже да је Пушкин био „плитки салонски пестик лепоте“ и ништа више, и неко време та атитација имала је успеха у Русији, али у току последњих 50 година ауторштет Пушкина, чије је име тесно везано за шадојајнију справу историје руске књижевности, која је почела од њега самог и завршила, са Лавом Толстим, опет је порастао. Сада је Пушкин потпуно одењен као велики песник и књижевни реформатор, али, на жалост, још није приспело време објективне одене политичких и социалних погледа тога великана. А. Сидоров.

| ћ