Покрет

покрет 47

И на овој слици је драматизам у изразима лица и позама одлично дат. Али он ту не избија тако јако. Он је умерен сазнањем да јеу тренутку скидања са крста немогуће опустити руке и одати се слободно тузи. У сваком је лицу фреске оваплоћен нарочити, затворени у себи, бол. На следећој фресци, „Полагање у гроб“, Божанска Мајка, са пуним суза очима, са лицем унакаженим неизмерном тугом, љуби свога мртвог Сина увијеног у бели покров. Иза ње друга Мироносица такође љуби умрлога. Код ногу Христових, мушка фигура даје последњи целов. Иза Богородице такође се одиграва страшна драма, драма Мироносица које су за увек изгубиле свога Великога Учитеља. У једне је изражен тако јак наступ жалости да се скоро приближује лудилу. Само један старац из целе групе као да се умирио. Прво осећање жалости као да је прошло. Наступила је ћутљива сета. Нерви су већ толико напрегнути да више не реагирају. Цело тело осећа велики умор, глава је спуштена на длан, само очи тужно гледају на Умрлога. Прилеп

Такве су фреске у цркви св. Николе. У овој краткој скици описане су само три фреске али и остале из циклуса Страдања Христова заслужују велику пажњу. И у осталим фрескама вештина је ненадмашна. И у њима се јасно показује ХПУ век, век сјајне, силне и истините српско-византиске уметности. Сем живописа у цркви св. Николе сачувала се једна половина светих резаних врата. На тој је половини изрезан Арханђел Гаврило, а испод њега су у три реда двоглави орлови. Од мермерног камења занимљиве су две капителе стубова. Једна од њих, са главама рогатих овнова, узидана је у зид доле, код западних улазних врата, а друга дугуљаста капитела је са грубо израђеним пљоснатим крстовима и птицама. Има још старинског камења, али оно није много занимљиво.

Ето у кратким потезима описа историских остатака средњега века, који очекују свога историчара, способног да нам открије сву њихову лепоту и величанственост. Митрофан Косенко

(8) ПИРА ЦИА У 5 ЛАКО ПРАТИТИ ОУ

У последњем броју „Мисли“, Г. Пандуровић је покушао да да неки одговор на сва она документа која сам о његовом раду на мом „Отелу“ и „Хамлету“ изнео у прошлим бројевима „Покрета“. Но у место каквих стварних доказа, он је иу овом свом чланку наставио само грдње и нове клевете.

Ја ћу себе још једном, и то надам се последњи пут, принудити, да се осврнем на такозване одговоре Г. Пандуровића у овој ствари. Ово тим пре, што сам у свом кратком писму у последњем броју „Покрета“ изнео сумаран извештај о пронађеном рукопису „Отела“ који је у позоришту био на реферату Г. Пандуровића, уз који су остале сачуване и све емсндације Г. Пандуровића. Осећам се обавезан, да читаоцима „Покрета“ и свима осталим прикажем, поред броја, и карактер и тип тих емендација, и то ћу, мислим, са неколикко цитата, узетих без икаквог нарочетог избора, моћи најбоље показати Цитираћу само по мом рукопису и по рукопису Г. Пандуровићевих емендација, а, у интересу простора, навешћу само одговарајуће стране мог штампаног „Отела“.

Ево неких примера:

На стр. 29 мог рукописа стоји:

Јаго. На једну чашу само дага нагнам Уз оно што је већ пио вечерас За вређање и кавгу биће сав Ко младе госпе пас. Мој болесни Лудак Родриго, ког љубав заврте Са свим натрашке, пио је у здравље Дездемони све боце на искап. А на стражи је. Три млада Кипрана, Баш права (сушта) срж тог ратног острва, Што им духове понос напиње И част на борбеном одстојању (размаку) држе, (Ражарио) За"рејао (запалио) сам пуним чашама, А и ти су на стражи. Сад у тај Чопор пијаних гурни Касија На неки чин увредљив острву. Ево их. Ако успех потврди Што сањам, мој ће брод већ у слободи С ветром и струјом моћи сам да броди.

У овом говору првобитно је било: вечерас већ пио, па сам ја оловком дао годњи ред, а Г.П. мој знак написао мастилом. То исто је учинио и са: три Кипрана млада — три млада Кипрана. Место: боце, стајало је најпре флаше, па оловком поправљено у боце, Г. П. то написао мастилом.

Измене Г. П. у овом говору, обележене са бр. 17 и 18, налазе се на стр. 3. [ чина његовог рукописа: Оне гласе: -

Болесни лудак, ком љубав заврте Потпуно мозак, пио је у здравље —

Даље:

Које распиње понос, који част

На одстојању држе борбеном,

Баш праву срж тог ратног острва, Наквасио сам пуним чашама,

А н ти су на стражи. Сад у тај

Пијани чопор гурни Касија

На неки чин увредљив острву.

Ево их. Ако успех потврди

Што сневам, мој ће брод већ у слободи С ветром и струјом моћи сам да броди.

И ако ове измене Г. Пандуровића броје 12 стихова, стварно је измењено само ово: ком љубав заврте потпуно мозак, место мог: ког љубав заврте сасвим натрашке; које распиње понос, место мог: што им духове понос напиње; наквасио место: загрејао (запалио, ражарио); пијани чопор место мог: пијаних чопор; сневам место: сањам. — И од тих 12 стихова, тобож његових, свега 2 су престилизо: вана с незнатном изменом; и сем тога замењене су две речи (наквасио, сневам) и место: чопор пијаних стављено: пијани чопор. Говор иначе броји 18 стихова. ;

У мом штампаном „Отелу“ ни једна од тих из: мена и ако минималних и безначајних, није унета (в. „Отело“, стр. 48.)

Даље: стр. 63., 64, 65 мог рукописа; стр. 7. и 8. чин Ш. Г. Пандуровићева рукописа, бр. 60. и даље. с: је о фаталном рупцу. Говори Емилије, Јага,

тела: