Покрет
38 | покрет
биће једина сметња разводу брака, до кога би лако дошло кад би дете умрло. Ове већ давно потиснуте жеље, налазе сад после дугог времена израза у сновима. После свега овога Фрајд закључује: „Кад год нам у животу неко стоји на путу, што се у компли-
кацијама животних односа често дешава, одмах је сан готов да га убије, па макар то био отац, мати, брат, сестра, муж, жена ит. д“.“) Кад се још узме у обзир да односи између родитеља и деце у реалном животу често нису ни приближно онакви какви би требали да буду, онда се не треба чудити ако им се у сну каткад остваре жеље које они у будном стању не
признају и потискују. Али се дешава, и ту лежи нова тешкоћа за Фрај-
дову теорију, да се овакви снови сањају и у поро-
дицама које својим животом не дају никаквог повода за њих. У овом случају Фрајд своди смртне жеље опет на рано детињство. У ово доба наиме није ретка мржња између лица истог пола. још као дете кћи · показује нарочиту нежност према оцу а син према
· мајци, и зато прва не трпи мајку а други оца, јер с
њима треба да дели љубав оца односно мајке. Овакав однос љубоморе између сина и оца назвао је Фрајд Бдипов комилекс. Као што је познато у бајци Едип у незнању убија свога оца Лајоса па се затим,
опет у незнању, жени својом рођеном мајком јокастом. Трагичност ове бајке и истоимене Софоклове
драме лежи по Фрајду у томе, што ми сви нејасно осећамо да би и нас могла постићи Едипова судба, јер исто проклетство почива на нама као и на Едипу. „Краљ Едип, који је убио свога оца Лајоса и оженио
се својом мајком Јокастом, само је испуњење једне
жеље нашег детињства“) Срећом код нас се доцније либидо преноси са мајке на друга лица и тако ишчезава љубомора према оцу. Ако такав либидо према мајци односно код ћерке према оцу, остане и по из-
ласку из раног детињства, онда он по Фрајду може бити и обично бива узрок опасних психонеуроза. Да
се бајка о Едипу развила из снова, за то по Фрајду
постоји доказ и у самој Софокловој трагедији. Кад се у Едипу појави сумња о правом односу који постоји између њега и јЈокасте, ова га теши речима.
„Јер многи људи се виђаху у сну да љубе своју мајку. Ипак ко свему овоме не поклања пажње, сноси лако терет живота“.
Бајка о Едипу је по Фрајду „реакција фантазије на оба ова типична сна“, т. ј. сан о либиду према
мајци и сан о смрти очевој. Што се и у драми и у бајци све ставља у руке судбе и богова, те поступак Едипов изгледа нехотичан и несвесан, то се да обја-
снити цензуром етичког ја. И за творца басне каоим
"ва писца трагедије отворено снимање љубави синаи | мајке је сувише грубо и одвратно, зато и једани | други узимају у помоћ богове, који Едипу намећу оно, што је у ствари његова потајна жеља.
Исти психички комплекс, који се јавља у Едипу, "чини по Фрајду подлогу и за Шекспирова Хамлета. Цела ова трагедија почива на оклевању Хамлетовом
да изврши освету над човеком који се, пошто му је убио оца, оженио његовом мајком. Зашто Хамлет оклева да убије убицу свога оца, док се тако брзо, без икаквог размишљања решава на убиство Офе-
лијаног оцаг На ово Фрајд одговара: „Хамлет може
=) 8. Вгеца, Мопезипбеп 21: Енагипа 11 Фе Рзуспоапајузе, 3. АшП. стр. 226.
#) Ттаитдешипа, стр, 182
све, само не може извршити освету над човеком који је уклонио његовог оца и заузео његово место поред мајке, над човеком који реализује потиснуте жеље његове младости. Одвратност, која треба да га гони на освету, замењује се код њега пребацивањима самоме себи, скрупулама савести, које
он узето дословце и сам није бољи од грешника кога треба да казни“.“)
Изнели смо случај Едипа и Хамлета да се види како се помоћу психоаналитичке методе покушава да се расветле извесни литерарни мотиви. Био би свакако врло благодаран посао покушати да се психоанализом објасне извесни мотиви у нашој народној поезији.
Остаје да се објасни још један важан проблем: зашто је страх тако чест пратилац наших снова и како се он да довести у склад са жељама које треба реализовати у снуг Фрајд ни на ово питање није остао
дужан одговора. Снови су врло често, као што је то
до сада довољно показано, израз извесних потајних
жеља, којих се спавач сам стиди, и које никако не жели да призна за своје. Ако се сад деси да се те
жеље у сну остваре у свој својој наготи, ако им цензура није успела да да какав скривен облик, онда
то остварење прати редовно осећање страха. Страх
у сну је по Фрајду знак, да је жеља, која тежи ла
сеу сну реализује, јача од цензуре. Јачина ових жеља,
које ми не бисмо хтели да признамо за своје, плаши _
нас. Зато обично пре него што се те жеље у сну остваре, ми се из страха од њиховог остварења пробудимо. Кад цензура не успе да једној жељи да облик који неће бити у супротности са нашом савешћу, онда се јавља страх као последње средство да се избегне реализација те жеље, спавач се пробуди. Ако
страх дакле и стоји у супротности са реализацијом једне жеље, он излази на сусрет другој, да се та реализација спречи. Он је дакле резултат борбе супротних жеља.
Ми смо овде покушали да непристрасно изложимо основе Фрајдове теорије снова. Пустили смо га да сам обеснажи разлоге који се износе или би се могли изнети противу његовог схаватања. Остаје сада да видимо у колико је он у томе послу успео. Одмах ћемо приметити да се нама чини да Фрајдова теорија многе ствари, које треба да служе као аргумент за њену тачност, оставља необјашњене. Зато Кемо на завршетку покушати да изложимо укратко њене најважније мане и недостатке.
1. Фрајд увиђа да се многи снови не могу објаснити као израз садашњих жеља, и онда претпоставља да су такви снови већ давно потиснуте жеље нашег детињства — инфантилне жеље. Али претпоставке саме за себе никад не могу имати снагу аргумената. Ако је нешто логички могуће, то још никако не значи да је то заиста тако. А чиме нам Фрајд доказује да су извесни наши снови реализација давно потиснутих инфантилних жеља — Ничим. Баш и да претпоставимо да је тачно да кћи као
мало дете може осећати тренутно извесну мржњу према мајци, што у њој гледа ривалку у љубави према ошу, како се да објаснити да та кћи сада, када према мајци осећа само неизмерну љубав, сања да јој је мати умрла. Ако би она још као дете имала такав сан, онда би се он јеш некако и могао довести
у склад са Фрајдовом теоријом, али опет само под
#) Исто, стр, 184.
му говоре да.
ет