Покрет

покрет

Тако је било до уједињења. Од уједињења, пак, аксиом о народном јединству имао је неочекивану еволуцију. Ту скоро представник Словенаца, како се сам сматра и што у ствари, моменшано, и јесте, Г. Корошец изишао је са захтевом: да се словеначком наролу у овој држави призна драво самоопределења. Тражи, дакле, данас оно што је и Словенцима и Хрватима, још пре уједињења, од стране представника Србије, нуђено, а што су Словенци одбили, сматрајући примену принципа самоопределења на поједина племена издајом националног идеала. У име Хрвата данас говори Г. Радић. Он је начело народног јединства прогласлио за бездушну лаж. А с њим је, у главном, сагласан и Г. Трумбић, некадашњи председник Југословенског Одбора. Према томе, онај аксиом из 1918. године испао би аксиом само за Србе. Међутим, и некоје српске странке, и то баш оне које су некад биле најближе Југословенском Одбору, сада налазе да тај злосретни аксиом спада у „неизмирљиве формуле“.

Том неизмирљивом формулом ми смо пре пет година обмањивали Европу, и најзад успели да је обманемо. А, што је за нас много теже, обманули смо и сами себе: на једној обмани, на начелу народног јединства — које је бездушна лаж или, како се то данас ублажено каже, неизмирљива формула — ми смо пет година покушавали да изградимо државу. И сада се, у шестој години, јављају исти неимари и архитекти из 1918. године, али са новим пројектом за репаратуру рђавих темеља државне зграде.

пета

ТОМИСЛАВ КРИЗМАН: МОТИВ ИЗ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ

По том њиховом пројекту, начело народног ЈЕДИН-

ства, досадашњи основ нашег уједињења и заједничког живота, треба да се замени дубоким уверењем да се наша заједничка кућа мора уређивати

ТОМИСЛАВ КРИЗМАН: МОСТ НА ДРИМУ заједнички и договорно, и шемељиши на непоколебивој слози и праведном и срдачном споразуму Срба, Хрваша и Словенаца, — како се каже у декларацији Владе Народног Споразума. Дакле, место народног јединства, — слога и споразум; место националне државе једног народа, — заједничка кућа три народа.

Али после искуства од скоро шест година, које несумњиво утврђује, да се наша убеђења и о оном што сматрамо и проглашавамо за аксиоме, лако мењају, — ко гарантује, и ко може Европи гарантовати, да и садашње наше дубоко уверење 0 темељима наше заједничке куће нећемо ускоро, и врло радикално, подврћи ревизији Таква ревизија је у толико вероватнија што досадашња историја не зна за вечне споразуме међу различитим народима; тај преседан тек ми обећавамо да ћемо створити. А на основу чега обећавамог Ако смо три народа, ко може с разлогом тврдити, да ће се сепаратни интереси свакога нашег племена, неограничавани више обзирима на заједнички интерес нације, — јер тог заједничког интереса не може бити, пошто нација не постоји — увек моћи довести у хармонију са интересима осталих племена, и то лакше и са мање жртава, него са интересима другог којег суседног народа, или народа који и не мора да буде у суседствуг Такву хармонију интереса за вечна времена декретовао је Прагматичком Санкцијом „својим“ народима, или тачније „својим“ земљама, колико се сећамо, само Карло М]Ј, отац Марије Теразије, — и створио оно чудо што се звало Аустрија и Аустро-Угарска. Тај нелепи пример мислимо да не треба да имитујемо, и кад бисмо могли. Али то је и немогуће: наша држава или мора бити национална држава или она уопште, у садашњем свом обиму, нема резона да лостоји. Или једно, или друго: ту дилему не може ни пребродити ни прескочити никакав компромис.

уже 7 Да си