Покрет
ПоОкРЕеТ 115
дустрије, по количинама и вредности, изгледати“ овако: - Индустрија " дрва
Вагона · Динара грађа 100.000 1.200,000.000 гориво 40.000 90,000 000 жел. прагови букови 500.000 ком. 15,000.000 жел. прагови хра-
стови 300.000 _, 9,000.000 дрвени угаљ 2.000 ваг. 20,000.000 целулоза 500, 30,000.000 израде од дрвета 2.000, 80,000.000
144.500 ваг. 1,444.000.000
800.000 ком.
2. Индустрија меса Свеже месо и пре-
рађевине и перната 2.000 ваг. 500,000.000 живина заклана Маст Ко 80,000.000 2.100 ваг. 980.000.000.—
Млин. производи — 10.000 ваг. 509.000.000 Шпиритус 900, 50,000.000 Цемент 50.000, 250.000.000 Жељезна руда 30.000 _, 60,000.000 Угаљ 20.000 _, 60,000.000 Памучна роба 1,000.000 м. 13,000.000 Кожа чињена и
израде 80 56,000.000 Шећер 3000 220.000.000
Хемиска индустрија Средства за штав-
љење и танин 3.000 ваг. 180.000.000 сода 12500 - 40.000.000 карбид и цианамид 3.700 - 100.000.000 феросилициум 350, 20.000.000
алуминиеви ОКСИДИ,
хидрати и сулфати 600, 23,000 000 дестилати од дрва 6005 30.000.000 други хемиски производи | 390, 28,000.000 Свега: 10.140 , 421.000.000.Електроде 550 ваг. 25,000.000.гвожђе и челик 12600 5 136.000.000.посуђе од гвозденог лима 300, 30,000.000.бакар сиров 800, 300.000.000.олово 1.000 _, 140.000.000.кудеља и ужарија 600, 160.000.000.Артија лепенка 2608 14.000.000 остали индустриски производи =0,070.000,ИЦ Укупно: 4,459.000.000
Пошто је Збор Индустријалаца забележио овогодишњи резултат рада наше Индустрије, који представља један значајан успех на пољу наше привредне санације, одлучено је да се поради на томе да се уклоне све досадање препреке и незгоде са којима су индустријалци имали да се боре, па према томе да се од владе тражи следеће:
1. Да (се уведе у живот нова царинска тарифа са златном ажијом, како би индустрија могла да повећа свој капацитет па следствено и свој удео у извозу;
2. Да се железничка тарифа прилагоди потребама наше индустрије, нарочито у питању довоза сировине и угља, да се уведу погебне експортне и лучке тарифе; а ва млинарску индустрију комбиноване тарифе за довоз пшенице у млин и транспорт брашна из млинова;
3. Да се одмах укине извовна царина на брашно;
4, Да се извозна царинска експедиција упрости, а нарочито снизи код гломазне робе;
5. Да се укину прописи о обезбеђењу валуте у смислу члана 9. правилника о промету са девивама;
" 6. Да се обезбеди несметани рад индустрије кад је у питању ангажовање стране радне снаге;
7. Да се укине железничко тарифно обавештење од прошле године, којим се неки гломазнији предмети њиме оптерећују.
Сем забележених конкретних резултата други Збор Илдустријалаца имао је још један успех више. На њему је први пут, преко званичног представника привредне Америке Г. В. Чедборна, наша индустрија дошла у везу са прекоокеанским привредницима и индустријом Сједињених Држава
После уобичајеног поздрава председника Г. И, Бајлонија, Г. В. Чедборн, као одговор, дао је једну врле интересантну изјаву из које бележимо ово: „Привредни замах који затичем код вас подсећа ме веома на прве дане привредног подизања Америчких држава. Радујем се што могу да ва вам кажем да ни један народ централне Европе, осим вас, није ближи привредницима америчких држава и то како у погледу огромног напора који улажете и ширине привредних проблема које обухватате, тако и у погледу резултата, које сте постигли на привредном пољу. Разлика између год. 1904, када сам ја био код Вас, и данас, толико је велика, да Вам ја као америчанин завидим на огромноме прогресу, и могу да Вам изјавим да привредна Југославија ужива пуно поверење привредне Америке.“ У прилог свему овоме, према Г. Чедборн, иде и сва трезвеност наше земље у питању како иностраних тако и унутарњих политичких проблема, — за први Г. Чедборна наводи споразум са Италијом, за други наш парламентарни проблем, што све одаје срећну будућност једне отпорне расе. Када се све ово зна и када се узме у обзир да Сједињене Државе немају никаквих политичких претензија у Југославији, а да су привредно моћне и да имају. довољно капитала, (што доказује ниска натересна стопа и стални пад дивиденди), лако је увидети да је привредна сарадња између Америке и Југославије могућна и да је треба желети.
ж
На збору индустријалаца сем наведених питања, која су дошла до свога стварног изражаја, била су предмет дискусије још многа од којих би могли да забележимо још два, због њиховог врло великог значаја. Прво питање би било проблем наших комора, дакле да ли ће оне и даље остати појединачне или унифициране, а све у вези са израдом новога закона о радњама. Мишљења су била подељења; док су једни заступали тезу појединачних комора, као што је то по нашем закону о радњама, други, махом словеначки привредници, бранили су гледиште заједничких комора, дајући као аргументацију рад и резултате својих комора. Дефинитивна одлука по овоме питању одлучено је да се донесе на идућем збору. Друго питање, о коме је
"исто тако само у принципу говорено и које је са-
стављено да буде решено идућег састанка, јесте питање индустриске банке. О стварању индустриске банке у редовима индустријалаца одавно се мислило, само до рата оно је било практички бескорисно у толико у колико је Народна Банка својим кредитом подмиривала свеукупну потребу наше тадање индустрије. После рата, услед прекомерног инвестирања, кредита је било све мање, тако да је мања