Покрет

120

покрет

је једна од највећих вредности у нашој опери. Матернал одличан, боја врло пријатна, техника савладана. од У-ђи Драу-

сељ имамо увек лепо мишљење. (|. Гукасов има снажан драмски тенор али му је тон ражљебљен, тотово кезав. По

тлуми припада оној отрцаној мање, ко више добри.

Г. Ст. Христић није увек одржавао ритмички нуштет између оркестра ш сцене.

оперској патетици. Остали ко

конти-

0 „Копелији“ је било речи после премијере. Ништа. но-

во се на сцени није догодило. Међутим музички део балета је товерен новом директору Г. Матачићу. Г. Матачић је млад, музикалан, има осећање за ритам и врло енгурну руку да води оркестар. Уз то га чланови оркестра воле и радо се одазивају његовим жељама. Очекујемо (да та видимо у опери тде ће имати више прилике да се представи нашој музичкој пубЛици. ; ОРКЕСТАР „СТАНКОВИЋ“ Прошле године једна група љубитеља основала је орке· стар „Станковић под диритенством Т. П. Крстића. Оркестар је још прошле године шриреднио неколико концерата. Почело се с лакшим класичним комадима ( Хајдн, Моцарт), затим је у“ чињен опасан, у толико успелији покушај са чисто туда чким. оркестром, којом је шриликом шрви пут у Београду одсвиран један од Хендлових Сопсето Отоззенајзад се усудило шрићи великом Бетовену (клавирски концерат с пратњом оркестра). (ве то са акромношћу оних који почињу, али шред одабраном и сталном својом шубликом у сали „Станковић. На тим музичким скуповима владала је атмосфера познантичке блискости између свирача ш слушалаца и готовост да бе искрено радује учињеном успеху, а и опросте неизбежне несигурности ш непорађености доброг почетка.

Ове године оркестар улази у фазу замаштијег рада. (ба преуређењем певачког друштва И школе „Станковић“ У музичко друштво, и оркестар као аутономна јединица _друштва добија сигурну и трајну основу за свој даљи опстанак и развитак. Пре свега знатно ће се појачати свирачке снаге обавезним бсуделовањем наставника отколе ша свим – концертима које оркестар буде шршређивао; па онда ступањем У чланство приличног броја отробаних љубитеља свирача. Од значаја ће бити ш сарадња оркестра са хором „Станковић“, што ће омогућити извођење симфонијских комада с хором. КОМЕНТАРИ

писмо СА СУШАКА Тп #ав прлот ђу Те зе... Едраг АЏап Рог: Аппађе! Гее 94. 8. 1924.

Језера са којих сам писао два последња писма, Плитвичка Језера остала су тога вечера у матли. Изгубила су се, невидљива, у мрак, у даљину, и аутомобилом је јурио ка Врховинама, кроз шуму, кроз све ређе агломерације, траменове

магле, затим кроз чист ноћни ваздух, кроз месечину. — И онда је воз тросецао ноћ, 'неједнаку: могловиту, облачту,

дана био је плав, љубичаст, ишли И тунелима, серпентинацга доле ле-

звездану. Први наловештај смо ка зори, ка јутру, ка мору ! воз се успео ју вис, у светлост, одједном ту, десно

жало је блиставо море, победоносно, _ присутно. Кварнер је лежао, блед, светао ш са бескрајном радошћу чекао је сунце. Радост! После уских језерских видика, после оне

мирне зелене воде, како је изгледао недогледан, као пуча, како ведар. Зар су ми језера могла из гледати као слика 40вечанског животај Друкчија је ово широка радост, друкчија тајна, достојнија слика људског духа, и није узалуд Бодлер рекао човеку:

Га тер ез! воп титош; фи сопћетр!ез гоп ате

Рапз !е абгошетет! тјпа ае 5а Гате,

ЕЕ топ езргт т' ез! раз ип сошјјгте тотз атег.

Тако је, одмах, ово поређење бића ш живих, узвбудљивих вода било као знамење свих оних јувек петих великих мотива, ге тону-а живота, који ме прате и дочекују свуда,

па везују и све ове коментаре У једну музичку тирланду, која је цела може бити само један сасвим мали архитектон-

ски детаљ у великој оркестрацији ју коју се сливају ови савремени гласови. Зато је, може (бити, довољно де сваки шрима само историју свога духа. И ево овде, пред морем, заборављам на политичку, економску (важност овог места, да само, још једном више товорим 0 љубави за живот. „давидјим. Вам што Вас Радић не буни“ шисао ми је сад скоро дједа песник, Не. И отуда ово није правилан дошио, пити угошио

уосталом; само мало обновљеног имтрестонизма, обновљеног јер он није више у моди. Једно субјективно новинарство. Као дете често сам помишљао, шта бисмо, као документе 0 „човечанству, могли показати изасланицима са неба. Можда је речитије од једног политичкот чланка да једно људско биће «са. ове шланете говори о себи. Ма о чему: увек о себи. 0 мору: пет о себи.

(0 мору, пуном фосфора, соли, дода, «ненсцршнот живота. Дању, велики бљештави друм разливеног сребра води у праву сунца, и пред том оветлошћу, пред том спасоносном ширином, живите, стојите, дишете, узбуђени, као да вам је поверена нека велика, судооносна тајна. И шред величином мара, величина свакодневног живота, тостаје још једном видвива, и (сваки покрет добија опет нову величину симбола. Јер пробудити се (у јутру значи извести изнова свој дух из ата шред таласе свести, мора, пред нови дан никада исти као јучерашшњи, шред ново море никада шото као јучерашње. Пруст прича (у књизи чији је наслов читава. поезија: А = ОтБуе дег Јешпез РшШез еп Глештг), како је у Балбеку свако јутро са жудњом шшчекивао да види какво ће тога дана бити море шива разгрнутих завеса на шрозору. А купати (се значи заронити у свежину и у смех, у море, у коме је, као у животу и смрт, а које је ипак недогледна ралост. Јер док су Језера, својом чудном издвојеношћу, јединственошћу,

различношћу од пејзажа, који их је носио, изгледала само као слика човечанског јединственог живљења у оквиру оста

лог сведшштег живота, дотле је море довољно неисцрпно 4 противречно да буде истовремено ш слика живога уопште, и слика човека. И Бодлер наставља:

Ти Те р!азв а шопрег ап зет де гоп шпаре ; Ти Г етбгаззег де увих е! дез бгаз,....

Али глаб Артура Рембоа надвишава све ш непрестано се сећам само ове недостижне музике:

Е! ава догз је те зш15 баћапв дап5 !е ровте Ре Та тег, тјизб Ф' азгтез ер [аје5сепЕ...

Море и поезија. стопили ду се у једну заједничку химшну. Шред њом не бледи, она га уздитке, то наше делио „острво спаса, наш свакодневни живот. Остајем веран поданик те привремене отаџбине, ш не бојим се шовршнооти. Вечност нас у сваком случају чека.

Кад пређете мали мост, са, лепиљимашјом у руци коју жандари једва погледају, дођете у рупу државу. О Италијанској Ријеци читали оте шре неколико дана Црњансков допше у Полшшици, и сада се осећам сасвим слободан да не говорим (о тодитици, већ овде у Покрету само 0 шокрету равломљеном 'у (безбројне ситне покрете, од којих је изграђен живот. Ријека је мирна, пријатељска, површна, Д Анунцио је далеко, по свима књижарским пшалозима (само, његова нова књита. За 220 лира можете добити | а- Џонг, ту кинеску ирру која је на Јуриш освојила Оједињене Државе, па ТТајрта, а [у Београду још ретка, дворска. И корзо се наставља до мола, таласи шеталштшта ивумиру тек шред таласима мора, које [у својој свемоћности разуме, и оправдава, све фриволне шпре људског срца. Зато, са таквом блатошћу, на својим плећа, шпрајући се и само, носи чисту и утодну лађу од Ријеке до Опатије. Зато, са таквим шраштањем и осмехом, оно милује и Опатију. АБђаза место угодности и површности, 'фривоности, блалости, вабаве, флерта. И море оправдава. Сав декор за последњи тариски балет Коктоов [2 Та В!еџ, за тај „„стом ера. фриволности“ ако та је аввао његов писац. И бели, весели тенис-кортови, поређани на самој обалт, постају ошет симбол, насмејати симбол једног од облика живота. Ма, у ком облику љубав за живот је света. (1 опростите ш Ви за њену нензлечиву фриволност, души Абације, насмејаној плавокосој, сасвим ратко ошишаној девојци са шлавим (очима, која није шрешланута (од сунца јер је и дивно кушање овде само мондењојка, машифесташија, али која тако добро ипра. изаву, и тако је акљуелна и космополитека као (да је изашла па пера Пола Морана.

Овакодневии живот на Сушаку узео је други, не мање модерат, облик. И овде море носи једну савремену упрошшћеност, п прашта, јој, (и помаже јој. Она је спорт. Сторт који је у овим данима Осме Олимштиаде обувео цео свет, и не само због Олимштаде, терожео је књижевност, модерне фравцујеске. ревије, арца младих девојака, безбројна прашта, стадове, стартове. Жа. Шланивича а Језера послаши (су мл МопоеПпе Кеџпе Етапсалве. онај исти број који Конте Иво носи шо Дубрава титку у руци. У њему има Ррашат аез рогу. Послали су ми Јптепнопо: на шрвом месцу је једаш необјављен фрагмент старога Новалиса, али на другом: лакоатлетске имтресије са трчања на 200 метара. (На трећем месту је истина чланак 0 Пруску, 0 коме сам последњи пут шисао, и тако је најзамр-