Покрет

104

14 милиарди. Ма колико да ове цифре изгледају само имагвнарне, када се зна колико је наша земља привредно богата, ипак су оне престављале стварност и биле су резултат с једне стране спорог таложења и сређивања економских прилика створених ратом, са друге стране пак ни мало рационалне државне привредне политике. Пасивност наше привреде била је огромна и ову је требало спасавати. 'Недовољна активност оних који су требали да воде нашу привреду, сувишно ангажовање за политичка питања а напуштање привредних у очекивању да она самим сређењем економских односа добију своје решење нагнала је привреднике да схвате значај свога положаја. Било је очигледно да је дефинитивно победила идеја потребе да представници привреде, њених живих сила, морају једном узети на себе један део иницијативе у вођењу државне привредне политике, како би она добила бољу оријентацију, конкретнији израз и била само упућена у корист општег аривредног добра и напретка земље. У знаку оваквог схватања заказан је први конгрес коморе, који је превазишао жеље или скромност његових иницијатора.

Његови резултати су били драгоцени; конгрес је дао не само један марљиво и прецизно израђени биланс, — дакле не само сумарно изнесене податке о вредности и количини прошлогодишњег извоза, што би само за себе било довољно када се зна да нам званична државна администрација никада није успела ни то да да, — већ и своје погледе на решења свих спорних привредних питања, што је престављало драгоцени материјал и сигурну дирекгиву за државну привредну политику. Ако се сада прегледа рад првога конгреса, прво што би могло да се каже јесте: да су његове прогнозе биле апсолутно тачне у питању величине нашег извоза, па конзеквентно и у питању величине пораста Динара. Предвиђени извоз од 7.8 забележио је цифру од 8.4 милиарди, док је пораст Динара, предвиђен за 149/, повећао вредност Динара на 6.65.

То би били материјални резултати првога конгреса, али исто тако он је био и од великог националног и политичког значаја. Тада први пут, после пет пуних година Уједињења, ми видимо да су се сакупили представници свих облика наше привреде, са жељом да колективно иступе како би манифестовали сву јединственост својих интереса, дакле потребу апсолутног јединства привреде и да би на тај начин, ако не онемогућили, а оно бар колико толико ублажили кобне тежње политичара, који не мисле тако као они. Тешке политичке прилике и несношљива политичка борба довели су дотле да се заборављало на најбитније државне или привредне интересе народа. Привредни ред, знајући да је један важан економски, посред=о и политички чинилац, на конгресу коморе отворено је устао против оваквога рада и тражио је што ширу поли“ тику заједнице.

Моменат када се држи други конгрес има једну сасвим нову политичку оријентацију, која је нужни рефлекс нашег заједничког привредног живота. Сем ове своје одлике други конгрес комора, после свога завршенога рада, дао нам је податке који обећавају да ће овогодишњи извоз бити знатно јачи од прошлог, у пркос томе што је жетва пшенице знатно подбацила, као и берба воћа. Према предвиђању конгреса наш овогодишњи извоз изнеће

покРЕТ

10 милиарди и четири стотине милиона; увоз неће бити већи од 8.4 милиарде динара, што значи да ће нам трговински биланс бити активан за целу милиарду динара, пошто једна милиарда иде на државне дажбине. Активност од једне милиарде значи да ће се и Динар за 109/, поправити и да ће у идућој години бележити вредност од 7.87 швајцарских франака. Сем ових закључака које је конгрес донео после марљивог рада у секцијама, на основу статистичких података комора, расправљало се у принципу још о многим важним питањима :: нашој конзуларној служби, унапређењу пољопривреде, саобраћају, ажији, стручним школама и т.д.

Када се говорило о нашој конзуларној служби негодовање конгреса било је потпуно на своме месту. Оптерећење државног буџета са 70 милиона не би било тако велико, према другим издатцима, када би наша привреда од ове службе имала користи. Али до данас конзуларна служба као да није ни постојала. Ни министарства ни коморе нису никада имали прецизне извештаје о привредноме положају земаља у којима се налазе наши конзулати, што је много сметало правилном реалисању нашег извоза. А о самој пропаганди и једном ширем обавештавању иностранства о привредним приликама у нашој земљи није било ни говора.

Питање унапређења наше пољопривредне производње, која се сада налази у примитивном стадиуму, на виши студијум новчане привреде било је исто тако предмет расправе на конгресу. У пркос томе што смо ми изразито пољопривредна земља, у којој се 809ј становништва бави пољопривредном производњом, наш рад је технички потпуно несавршен те је зато сасвим разумљиво што је наш жетвени принос, поред тако угодног поднебља, ипак тако незнатан, и што је увек већи део жетвеног приноса задржаван за погребу куће, а мањи намењен пијаци. Мањи промет робе и недовољне сировине разуме се да не

"могу да даду довољно материјала извозној трго-

вини, а све то води резултату да привредни живот наше земље не може још да буде на висини на којој би требало.

Питању занатских и техничких школа била је посвећења достојна пажња. До скора ми њих нисмо имали у довољноме броју ни у најживљим привредним центрима; сада пак конгрес је истакао потребу да се оне специјално отварају у централним местима пасивних крајева, како би се активност тих крајева колико толико појачала, разуме се уз стварање железничких мрежа и подизање индустриских предузећа.

Као последње питање, коме је посвећена нарочита пажња, било је изнето питање ажије. Дискусија је била врло интересантна; осећало се да по: стоје два одвојена гледишта: да ажију треба оставити онакву каква је данас и друго: да је треба подићи на златни паритет. Најзад је усвојено гледиште, које је бранила шеста секција, да ажију треба повећати на златни паритет, пошто је то интерес наше целокупне привреде. Аргументација је била солидна. Пошло се од питања: шта је задаћа конгреса комора Несумњиво да пронађе количине за извоз и могућности да их све пласира, како би се постигао максимум извоза. Тежња ка максимуму извоза јесте жеља да наша привреда буде једном активна, а њен се активитет постиже не само фор.