Покрет
174
покрет
не промени у Ленином животу. Она и брат живљаху у слози, отац (био је већ бачен у пензију) не долазаше кући никад трезан, те сва џангризања г-ђе ЈЉубице и њена пророковања одилажаху у ветар.
- __Ево ме најзад на крају ове главе око које сам се намучио као нико мој, а једино зато, да би били, мојим дтагим читаоцима, јаснији извесни догађаји који ће тек наступити.
-__ Дакле, живот је текао лепо и радосно, како обично тече радосно после великих ратова и 6олести, а брат и сестра се вољаху како је то већ ретко да се у овом веку, пуног материјализма и егоизма, може волети. А годину дана по смрти њи-
|
ДОК СЕ „ДЕЈЦИ“
Кад би македонски „дејци“ у Бугарској били од кога најмљени да стално дају стварне доказе о неспособности Македоније за самосталан живот, не би тој својој срамној мисији могли боље одговорити него овако како чине данас, и како су чинили скоро кроз тридесет година. По њиховим претенсијама, они су прави представници Македоније; с друге стране, опет по њиховом сопственом убеђењу, убеђењу које се редовно делом засведочава — ствар · Македоније нема опаснијих непријатеља од оваквих њених репрезентаната: ти су толико. опасни да одмах морају бити уклоњени са света. М заиста бивају уклањани, или појединачно или у маси, као што је случај ове јесени. Нема једнога од виднијих међу тима представницима који од других, исто тако видних, не ба био осуђен на смрт, и они који су моментано живи имају за то да благодаре само стицају околности које не допуштају извршење смртне пресуде. Ако би, дакле, неком пало на памет да рачуна са том репрезентацијом, морао би чекати да види шта ће и ко ће, најзад, од ње остати. Дочекао би, јамачно да се осведочи — јер то досадашња крвава кроника несумњиво утврђује — да од ових истинских представника нису непријатељи Македоније само они које су или још некад Турци, или касније Срби и Грци, побивши их, спречили да шкоде својој земљи... А какво би онда могао имати мишљење о независној Македонији и о способности њеног народа за самосталан живот Јер, кад њена "репрезентација и сада, док је још у избеглиштву и док је теко далеко од циља, сав рад свој своди на убијање и тамањење Македонаца, шта би тек било, кад оваквој њеној активности, у независној Македонији, не би биле повучене никакве границе» Данас су крвава - разрачунавања око Џумаје и Петрича само једна бугарска унутрашња афера, али не би тако било сутра, кад би којекакви александровци и протогеровци имали могућности да на свој начин натурују своју... идеологију на читавој територији од Дрима до Марице, или докле већ захвата њихова фантазија. До данас већ они су успели да изненаде Европу нечим што ни њена прилично бурна историја до сада није познавала: дали су јој један грађански рат — у емиграцији! Јер оно што се прошлог сеп"тембра у Бугарској одиграло и што се одиграва и. "данас, то је, у истини, грађански рат Македонаца, и то не само Македонаца са бугарске, него, и Ма. кедонаца избеглица са наше и грчке територије. А један народ који запада у грађански рат и рево-
хове матере, они се решише да проведу летоу Дубровнику. То је требало да буде и нека мала разонода за Лену. Пуковник пристаде и Лена и Владимир, са још неким својим познаницама одоше
"у Дубровник некако половином јула и настанише
се, као што је читаоду већ познато, у хотел Одаку.
Сада смо тачно на оном месту где смо приповетку прекинули, зато без икаквих даљих 06јашњења окренимо лист и наставимо нашу причу.
" (Наставиће се.) · Бранимир Ћосић
РАЗРАЧУНАВАЈУ |
луцију још пре него што је дошао до независности, без сумње не доказује тим да је зрео за независност, нити да би та његова независност била нека добит и' за остали свет. Оваква Македонија значила би само један нов вулкан на Балкану, а и без тога је Балкан стални извор свих опасних потреса у Европи.
Извесно је да би независна Македонија била. једна нова опасност за мир и на Балкану и у Европи, али из сасвим других разлога, а не ради политичке недораслости и моралне задивљалости њеног на-
рода. У истини, том народу се не може учинити
већа неправда него оцењујући га по лудачким подвизима бугарског комитаџилука. Нати тај симпа. тични по природи својој питоми, марљиви и трезвени народ може бити одговоран за дела својих комита, нити су чак и саме те комите једини кривци за злочинства која су починили и чине. Није крив народ Македонијешто су његова најтлеменитија
стремљења слободи унакажена од самог почетка!
„Ослобођење је, фаталним заблудама руске поли-
тике, за њега значило: веза са Бугарском. Јер то је изгледало једино реално, пошто је ту реалност утврђивао од Русије диктовани Санстефански уго-
вор. Овај уговор је био додуше ефемеран, и никад
није ни ступио на снагу, али њиме је први пут, после „толико векова, за Македонију предвиђена друга
судбина, а не робовање Турцима, па је сасвим при
родно што су многи који су се од ропства отимали
"помишљали истовремено на сједињење с Бугарском.
За Македонију постојала је алтернатива: или 518#15 дио, то јест остати под турском влашћу, или Санстефанска Бугарска. Та алтернатива само је ојачавана општим развојем прилика на Балкану -после рата 1885. У том периоду, Бугарска се чинила да је једина држава способна за дело ослобођења по-
гробљених народа у Турској, и сасвим је разумљиво
што су се њој окретале наде Македонаца. Међутим, Бугарска је више изгледала да је нешто, него што је стварно била. Под вођством Кобурга, њена поли тика била је, у исто време, и мегаломанска и авантуристичка, и кукавичка. Таква је морала бити зато што је билаудворска и династичка, то јест себична
политика једне нове династије у једном страном на.
роду, полвтика без смелости за велике потезе, подешена непосредном циљу: јачању престижа ди-
„настије. Само у том смеру су тражени успеси, и
примани су за задовољством кад су били и привидни. Сплеле су се ствари тако да се спољна политика државе морала подвргавати захтевима уну-