Покрет

176

покрЕТ

ЗАГОНЕТКА РЕСАВЕ

Архитектонска концепција средњевековне црквене грађевине српске још од првих озбиљних почетака развоја њеног — Немањиних творевина осцилирала је заједно са политиком и културним приликама државе између Истока и Запада. Почивајући углавноме на византијским основама прохтеви и укус немањинога доба показивали су у току развоја све више и више слабости према романским елементима. У томе осцилирању, и не улазећи у прилике и узроке којима је оно диктирано било него просто материјално класификујући остатке споменике — које имамо пред собом из ранијих векова ср: дњевековне културе наше, ми наилазимо на извесну логику плиме и осеке поменутих утицаја, јасно распознајемо таласе како су и кад наилазили и правац њиховога запљускивања, Милутиново доба додирује често и лако сб:два екстрема, али је логика ту и загонетке нема. Последњи период грађења о:биљнијега обима — Лазарев. ,оба — не обазирући се на стилске одлике и пр кло елемената него гледајући га као целину, имао би нај израћеније и најодређ није окарактерисену групу да није једнога изузетка: Манасије и уз њу Вра-

ћевшњ-ице која загонетку чини још тежом.

У сред дугога низа цркава шеарених од наизменичних редова камена к опеке и китњестих у камену резаним орнаменгима, појављује се Манасија сурих ф.сада тесанога камена без икаквога украса.

Малена Враћевшница мало доцније имитује ту чудну строгост. Доба дизања Манасије је апсолутно неприступачно више утицају са Запада. Међутим грађевина има оплату камена (истина није то више она тосканска са Студенице, Бањске и Дечана. Ова је овде источњачки везана малтером у спојницама.), са рундбогенфризом као кровним венцем. Када човек обиђе са свију страна грађевину, прво што му озбиљније пада у очи то је да су кривине (а то су луци забата и слепих аркада) и сви отвори просто усечени у површину фасаде без гкаквога конструктивног засвођавања оплате изнад њих, т. ј. хоризонталне спојн“це квадера иду кроз око целе фасаде и хоризонтално секу полукруге аркада и прозора, који остају 6:3 икаквога. ту логично неопХоднога, лука или архиволте. Западна фасада цркве имала је, на чеономе з“ду крака крста, велику плитку као нишу са три слепе »гркаде једна у другој и прозором у средини свега. Наже лево и десно, обележавајући сводове угаоних простора (ђаз сб1в, апоје сотратштепф су симетрично још две мање слепе нише, са по две аркаде једна у другој. Ивице профила ових гркада су толико временом излизане и затупљене да се јасно види да је овај део најстарије лице гргђевине. Не може се претпоставити да су остали делови грађевине, који данас сви имају готово свеже истесане површине и извучене фуге, само по површини освежени квадери старе фасаде

25)

ШЕМЕ а