Покрет

184

покрет

0 Дебисилевом квартету било је речи у нашем листу поводом његовог извођења од стране Шевчик-квартета. Загребачки Гудачки Швартет шанео је ово дело као и она друга. два отмено стилски и технички. Загребчане очекујемо да чујемо још који пут у овој сезони.

КОНЦЕРАТ ВАСИЛИЈА ЗАРИЋА

Млади баритониста Г. Василије Зарић, пред полазак на студије у Италију, приредио је један концерт у сали ,СОтанковић“ уз пријатељско суделовање Гђе Полић и Г, Томића. Г. Зарић њма снажан и обиман баритон, и ако буде. нашао доброг наставника, а и сам прионе на посао, моћи ће заузети лепо место у нашој Опери. | 5

КОНЦЕРАТ ФИЛХАРМОНИЈЕ

На први концерат у овој сезони Београдска Филхармонија је изашла са овим програмом: Вагнер: Увод за Мајстерзинтере из Нирнберга; Венсан д Енди: Успомена (првобитно клавтрска композиција); Грит: Концерт за клавир са оркестром (Ор. 16; а-мол) и Зандонаји: Шролеће у долини сунца. Диритент концерта Г. Отеван Христић, директор опере и шеф оркестра. Београдске Филхармоније. Солиста Г. Виљем Јандал, професор Београдске Музичке Школе. Патетични Увод за Мајстераинтере није нашао ни ју диритенту ни у оркестру добро тумачење. Цепање позауна не може се назвати фортисимом већ пре грубошћу. Венсан д Ендиа није требало шредставити Београду са „Успоменом , која је у ствари претрпела један велики утицај Чајковског и Вагнера. Познате су његове симфонијске поеме „Валенштајн и „Истар.

Зандонаи, ученик Маскањијев, познат је у талијанској историји музике више као оперски композитор а мање као симфоничар. Ипак његове симфонијске изптресије из „Долине Сунца“ говоре о једном јаком таленту и о осећању за оркестрацију а нарочито за боје. Истиче се талијанска методика, док се у хармонији осећа утицај модерних Француза. И лиритент и оркестар су били добри.

Г. Јандл већ- по други пут како свира са Филхармонијом. Овога шута. је изнео Прита (ма, да бисмо се више радовали да чујемо од њега кондерт којег модерног Чеха). Конперат је био добро шарађен а Г. Јандл још уз то диспониран за свирање. Г. Христић пратио неуравнотежено. Волељи бисмо да Филхармонија чешће изађе пред публику, макар и са старим програмом, а нарочито бисмо волели да чујемо од ње стару музику.

ДВА ЧЛАНКА У „СВЕТОЈ ЦЕЦИЛИЈИ“

Одлично уређени музички часопис „Овета Цепилија“, који води Г. Јанко Барле, доноси у своме 5. броју врло интересантне прилоге. Међу осталима вреди истаћи чланак Лудвига Кубе, чувеног чешког сликара и музиколога: „Преглед словенске мелографије“. Г. Куба је изнео историјски развитак прикупљања словенског мелоса. По њему Пољак Колберг је највећи скупљач народног блага (20.000 пољских народних попевака.). Најстарије забележене попевке су неколико далматинеких песама из ХУМ столећа. У модерно доба шрви прикупља и издаје Лужички Србин И. Е. Омолерж. Затим износи имена, свих оних који су радили тај посао. За нас Југословене зна по Др. 0. Жгањцу и Ф. Кухачу, а и сам је Куда прикушљао јужнословенске попевке и штампао у свом монументалном делу „ојоуапауо уе зисћ хреџе. ћ“ За драгоцену скупљену збирку Ст. Мокрањца не зна а још мање да најновије скупљање Г. Косте Манојловића. Наша Академија Наука би требала што шре да изда ове наше попевке које су свакако од најинтересантнијих у словенском фолклору. Антон Лајовиц износи своје утиске са фестивала у Прагу. Констатује опречност између председника-музиколога 'Уудружења за савремену музику и његових чланова-«композитора. Наиме председник удружења штрофесор музиколопије у Кембришу Едлмага Пешћ „у једној брошури која треба да буде званичњи програм удружења констатује да је и да треба да буде савремена музика космополитека, међутим су дела која су била изведена национална. Олавенска музика је однела лобеду. На првом месту „па“, од Јозефа Сука, па онда виолиноки концерти Руса рокофијева и Пољака Оимановеког. Додаје да чешка музика стоји на врло завидној висини. КИНЕМАТОГРАФ

ПОЧЕТАК СЕВОНЕ У БЕОГРАДСКИМ БИОСКОПИМА.

Ова биоскопска сезона обећава да ће по броју добрих филмова надмашити све раније. Док смо прошле године у маси рђавих филмова добијали тек с времена на време по који добар, ове године може се рећи да се у гомили добрих филмова ретко појави по који рђав, Не рачунамо, разуме се,

филмове у она два-три (биоскопа за које важи правило да само рђаве дају; сем тога, под изразом добар филм не разумемо првокласан: таквих смо од почетка сезоне до сад имали свега неколико, али зато и велики број осталих пре заслужује да се назове добрим него рђавим филмовима. >

Кад бисмо извршили одабирање и клавификацију, ма како да је то тешко, на прво место би дошли филмови „Стари дом“, „Покривена, кола“, „Три недеље љубави“, „Њу“, „Геста Берлинг, „Злочин ш казна), затим „Њујоршко љубимче“, „Пратер“, „Ратни богаташ“, затим остали. Немамо места, да 0 свакоме филму говоримо дуже, зато ћемо се задржати на кратким напоменама. ---

Стари дом, Покривена кола (оба. лавана код „Касине“) и Холивуд (давано у „Луксору ) режирао је Џемс Круз, амерички режисер, који се у свему може мерити и са самим Грифитом. „Покртивена кола“ су његов најчувенији филм, по узбудљивости појединих шризора и најбољи. „Стари дом“ је међутим можда захтевао много више разумевања и вештине: не техничке вештине, јер она преозлаћује у „Покривеним колима“, већ смисла за психолошке ситнице које су у стању да узбуде публику. „Холивуд је више забаван но кинематографски добро изведен комад, изузев једног сна у жоме је Крув џшоказао баш то како мајсторски рукује кинематографским срествима.

Три недеље љубави је први Голдвинов филм у овој сезони. Конрад Нател, кога наша публика, већ зна, Елин Прингл, коју смо шрви шут видели у већој улози, Клара де Лорец и Џон Сенполис прворазредни су глумци а режија је од једног невероватно романтичног и плачевно-сентименталног романа начинила један од најлешших филмова. Голдвинових филмова са Нателом и Елин Принтл биће ове сезоне десетак.

Геста Берлинг, филм Морица Штилера, режисера. „Лесенде замка Мункхиштан“, рађен по чувеном роману Овлме Латерлеф, мање је оглашаван од стране дирекције „Коларца“ нето далеко слабији француски филм „Кенитемарк, и гпроштао је скоро неопажен. А Штилерова режија и глума Ларса Хатсона, Јени Хазелквист и осталих шведских глумаша заолужују веће интересовање. Због публике жалимо овакве неупућености у ствари појединих биоскопских директора. 6

Злочин по казна је немачки филм. Режирао га је Роберт Вине који се још није ослободио од својих калигаривама. а играли су Художественици: Германова, Крижановскаја, Џавлов, Масалитинов, Шаров. У улози Раскољникова видели смо први шут Грипорија Хмару, једног од најбољих руских филмежих глумаца, кота ћемо видети у филму „Инри“.

Њу је немачки филм режиран савршено (сем једне сасвим ружне „стилизоване“ сцене са повериоцима који показују рачуне) и игран тако добро да се ни за један моменат не прекида (дивљење гледалаша. Елизабета Бергнер, жена са чудним 'осмејком и детињим покретима, Емил Јанинте, човек који потпуно заслужује да буде назван најбољим (немачким глумцем, и Конрад Фајт, у овом филму мање усиљен и намештен нето обично, једини су глумци у филму. Оценарио је рађен по роману Осипа Димова. -

Емила Јашшнирса видели смо још у три добра филма: Ратни богаташ (са Ли Пари), Све за новац (са Рајнхолдом Шинцелом) и Отело (са. Вагнером Краусом), а Фајта у филму Орлакове руке.

Њујоршко љубимче је први дужи филм мале Беби Џеги. Филм сам по себи није ништа нарочито али је Беби Пеги збиља глумица и то одлична глумица. Шратер са Норманом Керијем и Мери Филбин јесте један од најбољих фил-

мова „уУниверзала“.

Друге добре филмове можемо у оваквом _ летимгичном прегледу само нотирати. То су: „Корупција“ са Глоријом (СОвансон, Антонијом Мореном им Валтером Лонгом, „Живот за милион“ са Мери Кид, „Модерна младеж“ са Нагелом и Валасом Ридом, „Бела Дона“ са Полом Негри и Нагелом (код „Кастне“), „Острво изгубљених бродова“ са Аном К. Нилсон, Милтоном Оилсом и Валтером Лонтом (у „Колосеуму ), један филм Харолд Лојда (код „„уксора“) итд. „штвео краљ“, у коме игра Џеки Куган, далеко је гори него што смо замишља; то је један од најслабијих комада. са Џекијем у главној улози. Од реприза вреди поменути „Фатијеве сватове и „Кеида Родертса У „Витаскопу“.

Ове сезоне, поред шест старих бниоскопских сала, добили смо још две нове. ГТрва је сала у палати „уксор ; у „Луксору 'омо видели одличне филмове „Холивуд, „Ологласна жена“ са Глоријом Овансон, „Карлос и Елизабета, и т. д. и видећемо у току сезоне још доста добрих америчких, немачких и француских комада. Отварање друге сале, би0-