Покрет

+= |

ПОКРЕТ · 193

жеш, и да ћу те ја наврх мостарске Куле (на ченђеле попет седеп Јисова“..

— Вољан си, пало господаре, и у власти ти је да учиниш тито год хоћеш. Али не хесапим, да ћеш шренаглит. и да ћеш ни мали про пружит на ме, прије-но ме саслушали. |

— Бели валај. За то сам те и звао, Бауче. Причај само!. рече Али-паша, па се завали свим својим гојавним телом у меке јастуке на. дивану и, потежући густу тутун-тумбећију из наргиле, наћули ушти да боље чује харамбашу.

=

А Баук отиште казивати: -

— Једног дана, пуче хабердар на кули Мушовића. Вас се Никшић троломи: и све се што паше силав слебута у Мушовину. Па, према оној, куд сви Турци туд и мали Мујо. долетим и сам, да виђу шта је: да нам нијесу или Црногорци ударили, или се раја побунила, или Москов на пара завојштио, или се Бушатлија одметнуо, или ћесар ја ли франпески дужл какву нову хинлу пару или теби учинио. или тако што. =

Кал тамо. окупили се и начетали Грађани на лонши око капетана Осман-бега, ко овце на солило.

"А он извалио твоју бујрунтију па, је чита. А, чим ме

углела у гомили, тачас обечи на ме. И управо ме притоворима, наговорима и пријекором ту пред пипан-пијелијем Никтићем наћера. ла му се затечем: да ћу ја ли своју главу изгубит ја ли Лисов-

"љеву смаћ са рамена.

Пристанувши и како ми се неће ла се верем и лерем за Лисовом, проберем десетак најбољијех грађана. хазурамо се и приватимо нотњо уз Крново. И. право ла ти кажем, илем а не иде ми се на. тај пут. Тео кал знам шта су Укоци а ко ли је Милош ЈЛисов међу њима, ла би на муку ударио ш њима и читав табор аскера а то ли ја с десечаријом Грађана. Ема јачти пуст хар од страха а претежнији хра од живота, те напријед кад се натрат не море, па куд пукло да пуко! -

Те. што ти причам, третазимо Крново и заљегнемо у Дробњак.

Прољеће тек почело. У великијем планинама и по врховима, брда и још снијег: не да ни ниђе у се. По полног јима и у долинама прозенула и олистала. гора п завелењела се трава 170 што Бог лат море. Лообњаци већ и на катуне поизлазили. Чобани изјавили стоку. Ратари убраздили па ору. СОтоји јека брла и лолина од набрекнутијех ријека и извора. рике говела. блеке овапа и јањали, веке коза и јарали. звеке чактара и чакалица, пјеваније чобана и чобанипа. лупе ступа и клепетања млина. ловивања тежака и лежака, звоњења звона ча влашкијем трквама, гроктање пушака, то селима и по халугама, и лајања. паса око торова по катунима. Оживјела гора и дубрава. а из сваке се рупе вије лим. Ризично нам. лина. ми, куд год се окрени.

Ха вуши се од грмена до грмена. а оп камена до камена. ха преноси се вучки и побаучки од брла ло брла и од планине ло планине, ха кри се од јатака

ло јатака. и распитуј се за Милоша, и у томе ни чи-

тава пеђеља дана прођи: ниђе Лисова ни од њега трага.

Бота ми се изломили, и уморили, и малаксали. а и препалт. и изгубили наду да ћемо ишта постић.. И реттавасмо се, да бјежимо натраг те ла изнесемо

_ Главе читаве, па нек прича што ко хоће. и ђе је

брука бар нек није мука. Док ни, изнедајбога, уочи самога влашкога Васкрса, увече, стиже хабер: сутра је сабор код манастира Бијеле, и на њ ће посигурно лоћ и Милош Лисов: а он ђе наљећ, вели, про

Ивице, и то само сам.

Ха помози, јаки Боже!... затрајасмо сви у један глас. Ша ти, 'с те исте стопе, спучи: тудије си, овудије си, те у Ивицу. Пу се ували у јелан густиж, при самом кланцу како се улази у ону мрчаву од јеловине и борја и мраморја, те заноћи. А постави стразке свуд унаоколо. Уметеризи ти се, ухвати бусију ђе је ко стио, и, у очекивању новога дана и нове нафаке, полијегај и поспи на томе истоме мјесту.

Кал ујутру. при самоме расвитању. ето ти нам страже ђе трчи: Устајте, вели, ето Лисова!... Ми се дрни иза. сна, ђипи на. ноге. па за оружје. И намјести се и ушанчи како је који сам стио и најбоље мого и ђе се коме најагодније учинило: неко ва дрво, неко за камен, неко у“ ривину. а ја за једну велику кладу порел пута а у нарочито направљеној подстрешници ол набратота јелова грања. И сваки са своје банде нави барутом. оловнијем зрњем и синпирлијама напуњен пефердар на рукама. И притајири се, ко ла ни у једноме живе душе нема.

Док. у јелна доба. ништа но што Бог даде, стаде јека. Ивипе-птанине а затутње земља ко ла се она брда и дрвље и камење у џомбу обурдаше. И, у колико би се у невољи Богу помолио, изби на путу преда нас низ једну косу Милош Лисов. Виђесмо ли та. не виђесмо, учини ни се: не иксан што једе и пије и спава и за кога куршум шријења, но живи и огњени змај под крилима. Они пусти џигит. вас у срми и свили и чоси и злату, бијес и сила ко да си га ол Дурмитора одвалио, висином колико највитти бор — или се бар, у оном страху. мени претворио толики: завилич о шрне бркове од ува до ува, шретурио џефердар про рамена, закрчио ханшар и двије леленице за колан. упртио торбу а претурио струку, па салте што се, баш ко разигран срндаћ. џилита с камена на камен. с кладе на кладу, из рупе у рупу, с превоја на превој и с кланца на кланац. А растјев'о се, да све јече брда и дубраве: и. од више зора пи обијеса, кадикал га стане хука и вика и клицање,

к'о орла у облапима, да ове с торе полијеће лиште а

по вемљи полијеже трава. Па хајд-хајд, те посред нас.

Ја сам и прије сријето хајлука од стотину струка и гледо јунака и катила од сваке пређе. Али такве хасије и тазије и серхаттије, и таке слоте пи силе, и такога ока и крока и скока, и такога чуда од чоМека и витеза. валај-и-билај и ешхеду-билај, нити сам чуо ни видио. И дости ће још воде протећ. док му се раван роди.

Ја поглелах на њ. па на џефердар; и појмих да га принесем оку и образу. — али ме пусто срце изневјери а руке ми задрхташе ко да ме трољетна грозница ухвати. Онда ладох ничице по пушци, и

поумих да га узмем на нишан, па је лако чарак одашел“. Јес“, али ми се навукла матла на очи, и, ко ла у сунце глелам. заблијешћеле ми од Милошевијех тока и оружја. па не виђу куд нишаним ни на што нишаним. А-ја, виђех лијепо да се осрамотих, — ема не помаже. Онда гупнух лактом друга. до себе, — алт он ни да се мрдне. Хитих очима на њ, кад он поле170 потрбушке и забио главу у траву, шћућурио се у јелово грање, смотао оругеје пода се, па и не дише. Погледах на другог, на трећег, на четвртог, и тако