Покрет

949

покрет

су учествовали у експедицији само се 350 од њих 1.100 вратило кући, Та алузија наравно врло много говори за рани датум драме сачуване у том немачком Хамлету.

Да је оригинал његов био написан на енглеском, и да је немачки Хамлеш само превод с енглеслог, изгледа довољно доказано. Многе верзије које налазимо у немачкој верзији врло јасно опају своје енглеско порекло. Даље, име кргљевог дворског маршала, изузев у једнои слову, идентично је са Корамбисом Шекспировог првог кварта. Алузија на Јефтајга, указује врло јасно на стару енглеску баладу, наведену и у тексту Шекспирова Хамлета тако да, како Др. Фурнес каже, „може бити мало сумње, да ми у том немачком Хамлету имамо превод једне старе енглеске трагедије, која је највероватније и основа првог кварта.“

Да је немачки Хамлеш слободан превод, или пре рђава адаптација шекспировог првог кварта, мишљење које налазимо још и код Сер Сиднеја Лиа (5и У1апеу Геез [ле о: Ућакезреате, 85. п.) не изгледа врло вероватно. Разлике између оба текста. немачког и Шекспировог првог кварта, за то су сувише велике.

Пре него што пођемо даље, хтео бих дати у што краћем изводу, садржај немачког Хамлета.

ћ Чин уноси целу атмосферу, и уводи све главне карактере трагедије како их знамо из Шекспира. Почиње сценом у ноћи. Војници на стражи на данском двору. Појављује се Дух оца Хамлетова. Дух прича повест свог убиства своме сину Хамлету Хамлет је саопштава свом пријатељу Хорацају. Војници и Хорацио заклињу се Хамлету да ће чувати тајну појаве Духа, док при том Дух виче; Закуните се! испод земље, т. ј. испод позорнице. Чин се завршује на краљевом двору, где Краљ опомиње Хамлета да не иде у Витенберг, док у исто време Леонхардо, син Краљевог шанбелана Корамбуса то је шекспиров Лаерт син Полонијев! — опрашта се и уз очев допуст одлази за Француску.

П. Чин. Краљ и Краљица су у великој бризи због Хамлетове меланхолије. Корамбус објашњава да је узрок Хамлетову понашању његова љубав према његовој — Корамбусовој — кћери Офелији. Хамлет шаље Офелију у манастир. — Краљ мисли да је Хамлетово лудило само привидно, симулирано (зитинНегћ), што Хамлет сам признаје Хорацију дајући му и разлог свог понашања. Затим долазе сцене са глумцима, чији се директор зове Карл. Хамлетов разговор с њима, Игра у игри. Глумачки краљ зове се Пирус — Краљева зла савест открива се у току те игре у игри. Хамлет се заклиње на брзу освету.

Ш, Чин, Краљ се моли богу за своје грехе, Хамлет долази да га убије, но одлаже своју одлуку — Следује Хамлетов разговор са његовом матером Краљицом,. При том, Хамлет убије Корамбуса сакривеног иза застора. Дух се поново појављује. Један глупи и досадви дворанин, Фантазио, који одговара Шекспиром Озрику, појављује се на сцени. Долази Офелија у лудилу, — Хамлета шаљу у Енглеску у пратњи два племића без имена — који одговарају Шекспировим Розекранцу и Гилденстерну.

МУ. Чин, Хамлет је на неком острву. Два безимена бандита, плаћени од Краља, хоће да га убију Хамлет им даје прилично чудан савет како да га убију, треба да у један исти мах пукну на њ један спреда други слеђа. Кад они тако ураде, ону истом

врсне докторе и лекаре целог нашег краљевства,

моменту падне на земљу, и они убију један другог и Хамлет се спасе. — Леонхардо се враћа из Француске и хоће да освети смрт свог оца. Краљ га наговара да убије Хамлета у двобоју, а за ту сврху ће он, Краљ, спремити отрован рапир. Долази Краљица, затим поново Офелија, полудела, сва у цвећу.

М. Чин. Хамлет казује Хорацију повест свог спасења са острва од најмљених убица. — Фантазио јавља Хамлету за Краљеву опкладу на двобој између њега и Леонхарда. Долази Краљица и јавља Офелијичу хотимичну смрт, — Затим двобој. Хамлет рани Леонхарда, који пре но што умре исповеда се да га је Краљ наговорио да убије Хамлета отровним рапиром. Краљ покушава да да Хамлету пехар отрованог пића, који уместо Хамлета узме Краљица, испије и умре. На то Хамлет убија Краља, и после и Фантазиа због његова саучесништва у тровању. Хамлет моли Хорација да однесе данску круну у Норвешку, његовом рођаку Фортемпрасу (то је Шекспиров Фортинбрас), и умире на Хорациовим рукама.

У Фурнесовом издању превод немачког Хамлеша испуњава стране 121—142, и има не више него око 1000 реди свега укупно. У тих око 1000 реди има мало шта више него костур Хамлета, груб и примитиван истина, али ипак такав да без њега нема Хамлеша, као што жив човек није могућ без костију. Цела радња, интрига, сви главни карактери, већи део сцена налазе се ту; у ембрионалном облику, али ипак. Е

У детаљима, наравно, има великих разлика и далек је пут од овог примитивног немачког Хамлеша до Шекспировог мајестетског дела.

Ради илустрације навешћу једну од важнијих сцена, у којој учествују к Краљ и Краљица, и Корамбус (Полоније) и Хамлет и Офелија.

2. Чин. 1. појава. Краљ, Краљица.

Краљ. Најмилија краљице, како то да сте тако тужни. Реците, молим вас, узрок ваше туге. Ви сте заиста наша кра љица. Ми вас волимо и све што краљевина може дати, ваше је, Шта је, дакле, што вас мучи»

Краљица. Мој краљу, :а сам веома узнемирена због меланхолије мог сина Хамлета, који је мој једини принц; и то је то што ме мучи.

Краљ. Шта. зар је он меланхоличан > Позваћемо све из да га спасу.

2. Појава. Улази к њима Корамбус.

Корамбус. Новости, милостиви господару и краљу !

Краљ. Какве новости >

Корамбус. Принц Хамлет је луд, — да, као што је луди Грк икада био.

Краљ. А што је луд» |

Корамбус. Зато што је изгубио своју памет.

Краљ. Где је он, молим, изгубио своју памет,

Корамбус. То ја не знам. То може знати онај који ју је нашао.

8. појава. Офелија,

Офелија. Ах, оче, заштитите ме!

Корамбус. Шта је, дете моје >

Офелија. Ах, оче. Принц Хамлет ме мучи. Он ми не да мира. Корамбус Не брини, драга ћери. Али он тиније учинио ништа друго — О, сад знам зашто је Принц Хамлет луд. Он је извесно заљубљен у моју кћер.