Покрет

покРЕТ

Комад је, у главном, (успео. Ови су играли — да будемо кратки — добро, са толико више воље што су осећали да се овом тром унеколико одужују својој старој пријатељици. Могло би само да се примети, да је Манулаћ као личност, преко потребе карикиран. 9

КИНЕМАТОГРАФ

КОМИЧНИ КОМАДИ. — СТЕСТЕ МАККГАБЕ. МЕВЕШ ШМВЕХМ — ПРЕГЛЕД ОСТАЛИХ ФИЛМОВА

Од свих кинематопрафских сезона од рата на овамо несумњиво је најинтересантнија ова која се сада завршава. Сматрамо да. се завршава, јер од филмова за које нам је било познато да ће доћи најинтересантнији су прошли, а изненађења не очекујемо. Већ смо говорили о „Старом Дому“, „Покривеним колима“, „Гести Берлинт“, „Три недеље љубави и осталим првокласним филмовима који су приказивани на шочетку сезоне. Од последњег нашег броја у коме је изашла кинематографека рубрика па до данас, кроз Београд је прошло толико добрих филмова да се може рећи да никада код нас четири узастопне недеље нису пружиле толико лепих филмеких новости колико ове четири које су прошле.

Нешто чиме се нарочито разликује ова сезона од осталих, је то обиље одличних комичних филмова. То није неко случајно 'расположење наших киновласника 3а шаљиве комаде већ последица све веће пажње коју произвођачи целога. света, а нарочито они у Америци, посвећују филмовима чији је задатак да насмеју. Време драма ју два и три чина одавна је прошло; амерички произвођачи осетили ду да пролази и време кратких комичних стварчица и почели су да граде шале које својом дужином исштуњавају цео пропрам. Ти филмови бу већ почели да стижу у Европу. Француска је на при"мер преплављена филмовима Бастер Китона (Малека), негдашњет Фатијевот партнера, кога атенције и критичари којима. то иде у рачун, — али, изгледа, без разлога и 'у осталом безуспешно, — хоће да ставе изнад Чарлија Чашлина; код нас опет ова сезона. је сезона Харолда. Лојда.

Харолд Лојд је раније дао неколико добрих кратких филмова, био је неко време веома вољен, чак је нашао и имитаторе (у Немцу Сефу, на. пример), али тек Хал Рок, режисер ових његових најновијих комедија, успео је, помоћу сижеа комада и фине режије, да истакне све његове особине одличног комичара. Харолд Лојд није за бурлеске у каквима. се осећа господарем поља снимања ненадмашиви кловн Бен Турпин; он нема ни фину пеихолотију Чарли Чашлина који може једним на изглед најбезначајнијим гестом и да насмеје л да узбуди. Он има симпатично, безбрижно и наивно лице и неку мало неспретну елеганцију који га чине типом за себе; и кад се креће у комадима пуним ситних психолошких троналазака и режиских „гагова“ који су умерено смели (јер Сенетовски „гагови“ пасују само за глумце које је Сенет стилизовао) он ствара одличне комаде. До сада су даване у Београду три његове дуже шале: „Бакина маза“, „Доктор Жак“ (код „Луксора“) и „Морски медвед“ (код „Колосеума“). Даваће се још једна: „На облакодеру“, и то је све. А то је и довољно.

Код „„Туксора“ је давана још једна оллична шала: Маж Сенетова Луда болница. Какав је утисак оставила на, тублиКу не знамо, али нам изгледа да је код наше публике боље успео Харолд Лојд, чији јој је хумор ближи, док су у Мак Сенетовој дудорији мотли да уживају само они који су гледали његове раније филмове и свикли на тај систем трикова, брзе сукцесије сцена, изненађења и пародисане театралности, који је он створио. Бен Турпин, први пут у већој улови, у свом жанру непобедим.

Сттае Маттаре, права ствар коју је ЈБубич режирао у Америци, потпуно се разликује од америчких шала. То је чиста. поихологјја и чиста глума. И ипак смех вас не пушта од почетка, до краја комада. Обична историја два покушана, и неизвршена браколомства, са оптимистичким завршетком и ситуацијом на крају која задовољава све личности комада, али режирана са толико смисла за фини хумор и играна са толико интелигенције и разумевања да превазилави ваша очекивања и ако сте очекивали леп комад. Играли су од мушкараца Бљу, Адолф Менжу и Крејтон Хал, од женских Мери Трево и Флоранс Видор.

Од комичних комада још да поменемо једну репризу код „Витаскопа“: „Силом морнар“ са симпатичним Хут Џипеоном, и „Циркус Дај“ са Џеки Куганом (код „Касине“).

а Као што је ЈЉубичев филм „Два брака“ био за последња.

два месеца најфинији филм, тако су Нибелунзи Фрица Ланта најмонументалнији. Опромно труда је уложено у стварање

а

279

овога филма, огромно уметничког смисла такође. Не знамо шта ће Ланг дати после „Нибелунта“, али у овом жанру који су Немци створили а он отерао до савршенства, сумњамо да ће ма који Немац, а и он сам, дати нешто боље. До сада смо сндели само први део. Нећемо га ни препричавати ни опибивати поједине сцене; али бисмо волели да га прикажемо пред публиком састављеном од самих непријатеља кинематографа, кољико да уживамо у изразима њихових лица.

0 Звонару Богородичине Цркве, после гледања „Нибелунга“ немамо шта много да кажемо. Бар о режији и дромашеној момунеталности не. Иначе Лон Ченеј, ненадмашив, у улогама богаља и наказа, дао је невероватно доброг Квазимода, Шрнест Торенс је одличан глумац а Патси Рут Милер врло љупка.,

Код „Коларца“, где је даван „Квазимодо“, приказивао се и Сањин, (у Режији Бориса. Неволина. Од свих досадашњих филмова. којима је Арцибашевљев роман служио за либрето, ово је најбољи. Оскар Береги добро је дао Сањина, Магда. Соња скоро (тако исто добро његову сестру.

Ово нису сви добри филмови давани ју међувремену у коме није изашла у нашем листу ова рубрика. Али морамо се вадовољити само помињањем најбољих. Код „Луксора“ даван је „Кабинет воштаних кипова“ са Вернером Краусом, Емилом Јанинтсом и Конрадом Фајтом и „Вартоломејска ноћ“ са Нормом Талмаџ, Камдон Терлом и Валасом Берием. Код „Касине“ најбољи филм био је „Трпумф“ са Михајлом Варкоњи и Лсатрисон Џој, код „Витаскопа“, поред Хут Џипсона, „Црвена светлост“, филм оригинално компонован, цун нервозе и неког чудног хумора. Код „Витаскопа“ је даван и стари филм „Карађорђе“, који је снимљен за компанију Пате а ју коме су играли окоро сви наши глумци: филм који вреди да виде они које занима развитак кинематографа и питање да ли се може са нашим глумцима радити у евентуалном нашем филмском шредувећу. „Уранија“ даје и даље лоше ствари. Најзанимљивији филм ту томе биоскопу био је „Доктор. Џекил и Хајд“ (од дирекције биоскоша, крштен „Наказа“ и отлашен као филм који има сличности са Доријаном Грејом); занимљив у толико што је узет сиже из Отивнсоновог романа који су недавно и Енплези адаптирали за кинематограф, иначе рђаво режиран и рђаво игран.

“

о. АВИЈАТИКА

СИГУРНОСТ ПУТОВАЊА АВИЈОНОМ

Када се преко дневних листова објави каква, несрећа, у ваздуху цео се свет стреса од страха и своја размишљања, обично завршава речима: Не седам ја (на то! Ништа боље од земље! |

Међутим, са (данашњим стањем ваздухопловства, _ саобраћај ваздухом исто тако је сипуран као и саобраћај на. суву. Несреће у ваздуху дешавају се највише у војсци, а чешће су жртве и приликом пробања нових апарата. Они који шробају нове апарате изложени су опасностима. за које путници ша. појединим линијама незнају. Они шрви шутују у неизвесност, са апаратом који још никада није летео. Путник, пак, седа у авијон који је испробан, специјално испитан. Ако се деси какав квар у мотору онда се има само непредвиђено спуштање. Треба дакле штравити разлику између војне и спортске авијатике и авијатике за транспорт путника и робе. Статистика показује да 'у ваздушном саобраћају на шитању која шредставља двадесет пута обим земље долази по једна жртва. А такву сипурност путник нема ни на једном лревозном средству. Узимамо за пример компанију Франко-Румен, чија једна линија иде и преко Београда. На линији Стразбург-Прат ове компаније шије се десио од 15. Фебруара. прошле године никакав несрећан случај, мада (је тај шут пређен 420 шута, птро преставља 230 жиљада километара. Према званичним француским подацима у Француској су грађански авијони У 1920 г. прошли 858,050 км. а било је мртвих 14: Ху о а пређено је 2 милиона 350 хиљада киломитара — мртвих 15: у 1928 г. на 2 милиона 700 хиљада, километара, било је 18 мртвих а у 1928 г. на 3 милиона 300 хиљада км. било је мртвих свега 6.

Интересантно је забележити да је на европским линијама највећи број путника Американаца који чине 60% од целокупног броја, а за њима су Инглези са близу 25%. Значи да оу они иу пракси људи који највише цене своје време и који највише верују у сигурност ваздушног путовања.